Kada je tema bezbedna vožnja, jedna od najvažnijih stvari koju treba da imamo u vidu je „pravilo dve sekunde“.
Sasvim je sigurno da većina vozača nikada nije ni čula za ovo, uprkos položenom vozačkom ispitu, tako da nije zgoreg da se podsetimo o čemu se zapravo radi.
Šta je to „pravilo dve sekunde“? Zapravo se radi o preporuci za minimalnu distancu između dva vozila na putu. Naravno, ovo pravilo ne garantuje apsolutnu bezbednost i slično, ali je sjajna polazna tačka kada je reč o vožnji na auto-putevima, magistralnim putevima, ali i u gradu. Dakle, odgovor se odnosi na vremensku distancu između vas i vozila ispred, osim ukoliko niste na trkačkoj stazi ili u manevru preticanja.
Drugo, kada se zapravo „pravilo dve sekunde“ koristi? Pa, odgovor na ovo pitanje uopšte nije težak: svaki put kada vozite iza nekog drugog vozila. Ako ste uočili nekoga ko vam se „zabija u zadnjicu“, što znači da se ne drži datog pravila, pokušajte da ga pustite da vas pretekne, naravno ukoliko i sami ne nameravate da vozite brže.
Na trećem mestu, u slučaju da se pitate ko bi trebalo da se drži ovog pravila, odgovor je takođe lak: svi na putu. Potpuno je nebitno da li ste izuzetno iskusan vozač ili početnik, stvari funkcionišu podjednako za sve: automobiliste, motocikliste, kamiondžije… Naravno, ovde ne govorimo o zakonu po sebi, ali ne zaboravimo da je zakonom zabranjena vožnja „na braniku“, odnosno agresivna vožnja generalno.
Ukoliko vam se nametnulo pitanje „gde“ da primenjujete ovo pravilo, pa, reći ćemo vam svuda od parkinga, gradskih ulica, preko sporednih do magistralnih i auto-puteva.
Ako sastavite dva i dva, biće vam jasno da je „pravilo dve sekunde“ primenjivo u gotovo svakoj situaciji kada ste za volanom ili upravljačem motocikla. Ono čak funkcioniše i kada vozite rolere, skejtbord ili trčite.
Naravno, budući da su „neverne Tome“ poslovično prisutne u svuda i u svakom momentu, neko možda neće biti ubeđen u prednosti ove ideje, tako da je vreme za konkretizovanje nekih stvari. Ukoliko držite distancu od najmanje dve sekunde u odnosu na učesnika u saobraćaju ispred vas, rastu vam šanse da izbegnete incident ukoliko dođe do naglog usporavanja prouzrokovanog, recimo, iznenadnim kvarom vozila ispred vas ili izletanjem pešaka, životinje ili drugog vozila. Dakle, ovo važi za obe strane, tako da ako ste uočili da vam se neko suviše približio, propustite ga, jer je moguće da ne obraća pažnju na put iz raznoraznih razloga, što može dovesti do toga da vas udari.
Mada će on biti okrivljen iz zakonske perspektive, to neće promeniti činjenicu da je vaše vozilo oštećeno, niti će opravdati rizik od eventualne povrede s kojim se suočavate. Takođe neće opravdati vreme izgubljeno na uviđaj, papirologiju, osiguranje… Dakle, ukoliko detektujete „trkača“ iza vas, propustite ga, ne budite vi taj u čije će se vozilo zabiti.
Dolazimo i do pitanja „zašto“ je „pravilo dve sekunde“ odabrano kao takvo. I ovde su stvari sasvim logične. Zdravoj i odmornoj osobi su potrebne u proseku 1,3 sekunde da reaguje na neku nepredvidivu situaciju, i to ukoliko aktivno obraća pažnju na put ispred sebe.
Nemojte ove reakcije mešati s testovima reakcije na internetu, jer se reakcija u saobraćaju odnosi na neočekivan stimulus. Iskusni trkači „dobacuju“ blizu sekunde, dok su neki ljudi još brži, ali to ne funkcioniše u svakom trenutku u svakoj situaciji. Dakle, bez obzira šta mislite o svojim refleksima, ne možete nadmašiti vreme reakcije od 1,3 sekunde na redovnom planu i u vezi s različitim tipovima donošenja odluka. Možda ste brzi u pritiskanju tastera ili papučice kada vidite svetlo ili čujete zvuk, ali biste s druge strane mogli reagovati presporo u odnosu na zastavicu kojom mašu ispred vas, što samo dodatno „cementira“ datu prosečnu vrednost.
Neki od vas se verovatno pitaju šta je s preostalih 0,7 sekundi? Pa, ostatak je tu da nam pomogne u različitim situacijama i osigura dodatnu bezbednost i vreme reakcije, koje varira od 0,2 do 0,9 sekundi. U nekim zemljama se preporučuje distanca od tri sekunde, a mnogi sugerišu da su četiri sekunde minimum kada postoji opasnost od leda na kolovozu. To u potpunosti ima smisla ali ga je teško praktikovati u realnim uslovima.
Hajde da se pozabavimo i matematikom. Pri brzini od 48 km/h, što je niže od ograničenja u mnogim naseljenim mestima, u okviru jedne sekunde prelazite 12,1 metat. Za dve sekunde se vrednost udvostručava na 24,2 metra, što je oko šest dužina automobila. Prosečan kočni trag pri ovoj brzini iznosi 13,7 metara, ali to zavisi od mnogih činilaca. Dodajte distancu koju prelazite dužini zaustavnog traga i dobićete vrednost neophodnu za zaustavljanje vozila koje se kreće 48 km/h – oko 24 metra.
Dolazimo i do poente: možda nećete imati dovoljno prostora za potpuno zaustavljanje pri brzini od 48 km/h, čak i ako se držite „pravila dve sekunde“. Kao što smo utvrdili, u sekundi prelazimo 12,1 metar, a za zaustavljanje nam može biti potrebno do 13,72 metra po nekim procenama, dok druge zaustavnom distancom smatraju 9,1 metar. Kada se vreme percepcije i reakcije ubroji u jednačinu, mnogi saobraćajni incidenti bivaju prilično jednostavno objašnjeni. Zapamtite: realno rastojanje koje vam je potrebno za zaustavljanje je uvek veće nego što mislite. Ono se eksponencijalno povećava s povećanjem brzine, jer informacija i dalje mora da se procesuira u glavi da bi se reagovalo, tako da što je veća brzina, duži je i zaustavni trag, a povećavaju se i prostor i vreme neophodni za zaustavljanje, što objašnjava eksponencijalno povećavanje vrednosti pri visokim brzinama.
Dakle, savet je da se što je češće moguće držite „pravila dve sekunde“. Evo i kako: imajte na umu da ljudi imaju loše procene kada je o vremenu reč, tako da brojanje „jedan, dva“ iza vozila koje je ispred vas, obično neće biti dve sekunde u odnosu na referentnu tačku, već jedna i „nešto“. Umesto toga brojte „dvadeset jedan, dvadeset dva“, s korektnim izgovorom. Tako ćete dobiti famozne dve sekunde. Ukoliko možete da ostavite više prostor/vremena, tim bolje. Uvek je bolje voziti spokojno, propustiti „trkače“ i izbeći incident.
Auto Moto Show
Priredio: Pavle Barta