Nagli porast cena sirovina za baterijske ćelije, podstakao je Ilona Maska da napiše polušaljivu molbu investitorima, na koje apeluje da uđu u biznis rudarenja i prerade litijuma.
„Da li volite da kujete novac? Pa, posao sa litijumom je za vas“, rekao je on na konferenciji kompanije o zaradi u prvom kvartalu u aprilu. „Marže za litijum trenutno su praktično softverske marže“, nastavio je, tvrdeći da su nabavne cene 10 puta veće od cena ekstrakcije.
Rastuća cena sirovina potrebnih za baterije, kao što su litijum i nikl, podstakla je dobavljače ćelija da podignu cene za proizvođače automobila, koji zatim prenose troškove na kupce.
Cena nikla je dospela na naslovne strane početkom marta, kada su cene kotirane na Londonskoj berzi metala (LME) porasle na preko 100.000 dolara po toni zbog straha od nestašice zbog ukidanja snabdevanja iz Rusije i posledica rata u Ukrajini. Ipak, od tada su pale na oko 33.000 dolara.
Od januara 2020. cene litijuma su porasle za preko 700%, nikla za 250%, kobalta i mangana za 100%, a grafita za preko 25%, prema podacima kompanije za industrijsko istraživanje Benchmark Mineral Intelligence. Litijum predstavlja najveću brigu unutar industrije. „Ponuda litijuma raste upola i više manjim tempom od tempa potražnje za električnim vozilima. To je trenutno usko grlo“, napisao je Sajmon Murs, izvršni direktor kompanije Benchmark Mineral Intelligence na Twitteru nakon Maskovog komentara.
Potražnja za sirovinama nadmašuje ponudu, jer vlade u Evropi, Kini i u manjoj meri u SAD, obezbeđuju i podstiču proizvodnju električnih vozila.
Troškovi sirovina koji idu u litijum-jonske baterije, posebno katodne strane, sada čine oko 80% cene ćelije, u odnosu na 40% u 2015. Milijarde koje su se slile u gigafabrike u kojima se proizvode ćelije, nisu naišle na odgovarajuće investicije „uzvodno“.
„Ključni rudnici minerala i postrojenja za preradu sredinom procesa, nigde nisu imali ovakvu vrstu ulaganja“, rekao je Murs. Ovo dovodi do toga da proizvođači automobila kao što je Tesla traže ulaganja u rudarstvo ili sklapaju ugovore s rudarima i rafinerijama. „Situacija je slična onoj iz 2018., kada su bili primorani da se uključe u proizvodnju baterija“, dodao je Murs. Proizvođači automobila su radili na smanjenju troškova baterijskih ćelija i paketa, ali to se preokreće kako troškovi rastu.
U martu, izvršni direktor uspešnog kineskog startapa Li Auto, Li Sjang, otvorio je nalog na društvenoj mreži Weibo, kako bi izrazio svoju frustraciju. „Troškovi baterija u drugom tromesečju besmisleno su porasli“, napisao je on
U međuvremenu, Dacia je nedavno morala „značajno da poveća cene električnog Springa, zbog problema sa sirovinama“, rekao je šef prodaje i marketinga rumunske marke, Ksavije Martine, na konferenciji o prihodima Renaulta u aprilu, misleći na Dacijin mali električni automobil kineske proizvodnje. Cena Springa u Francuskoj je sa 17.390 evra u januaru porasla na 18.690 evra sada, što je najveći skok cene u Dacijinom asortimanu.
Nisu pogođena samo električna vozila. „Cene sirovina i baterija rastu, ali to je ista tendencija i kod konvencionalnih automobila“, rekao je u martu Herbert Dies, generalni direktor Volkswagen grupacije. VW planira da „u osnovi udvostruči” svoju proizvodnju električnih vozila godišnje kako bi dostigao 50% njihovog učešća na globalnom tržištu do 2030. godine, rekao je Dis. Međutim, on je upozorio: „Pojačanje će biti ograničeno snabdevanjem baterijama.“
Jedan od načina je prelazak s NMC hemije (nikl, mangan i kobalt) na LFP (litijum gvožđe fosfat), što smanjuje potrebu za skupljim metalima. VW ju je odredio za „cenovno razuman ulazni segment“, ali ovu hemiju kojom dominiraju Kinezi koristi i „polovina“ Teslinih modela registrovanih u prvom kvartalu godine, rekao je Ilon Mask u aprilu. Ne idu svi ovim putem. Renault se drži NMC-a kako zbog energetske gustine, tako boljih svojstava vezanih za recikliranje.
Tesla u međuvremenu takođe radi na industrijalizaciji većih 4680 cilindričnih ćelija, nazvanih po svojoj veličini (46 mm širine i 80 mm visine). Tesla tvrdi da omogućavaju povećanje dometa od 16% i da će prvi put biti ugrađeni u automobile Modela Y u novoj fabrici u Berlinu kasnije ove godine, uz uštedu na troškovima u odnosu na trenutne ćelije.
