Googleov DeepMind kaže da je blizu ostvarivanja veštačke inteligencije na nivou ljudske, koja ipak tek treba da doživi ekspanziju.
DeepMind, britanska kompanija u vlasništvu Googlea, mogla bi biti na ivici postizanja nezamislivog – veštačke inteligencije nalik na ljudsku.
Nando De Freitaš, istraživač u DeepMindu i profesor mašinstva na Univerzitetu u Oksfordu, rekao je da je „igra završena“ u smislu rešavanja najtežih izazova u trci za postizanjem generalne veštačke inteligencije (AGI).
AGI se odnosi na mašine ili programe koji su sposobni da razumeju ili nauče da rešavaju bilo koji intelektualni zadatak poput stvarne osobe, i to bez prethodne obuke.
Po De Freitašu, glavna misija za naučnike trenutno je da prošire AI programe s više podataka i moćnijim procesuiranjem u cilju kreiranja AGI-ja.
Prošle nedelje, DeepMind je predstavio novog AI „agenta“ pod imenom Gato, koji može da kompletira 604 različita zadatka „u širokom rasponu različitih okruženja“. Gato koristi jedinstvenu neuronsku mrežu, kompjuterizovan sistem s međusobno povezanim čvorištima, koji funkcioniše poput nervnih ćelija u ljudskom mozgu. On može da ćaska, potpisuje slike, postavlja blokove uz pomoć stvarne robotske ruke, pa čak i da igra video igrice iz osamdesetih na Atari konzoli.
De Freitašovi komentari su došli kao odgovor na članak objavljen u The Next Webu, u kojem se tvrdi da ljudi koji danas žive nikada neće videti AGI u stvarnosti.
De Freitaš je „tvitovao“: „Sve se sada svodi na proširenje. Igra je završena. Samo se radi o tome da napravimo ove modele većim, bezbednijim, kompjuterski efikasnijim, bržim…“
Međutim, on je priznao da je čovečanstvo još uvek daleko od kreiranja veštačke inteligencije koja može da prođe Turingov test. Radi se o ispitivanju sposobnosti mašine da ispolji inteligentno ponašanje ekvivalentno ili nerazdvojivo od ljudskog.
Nakon što je DeepMind predstavio Gatoa, članak u The Next Webu je tvrdio da se radi o AGI koja se ne razlikuje od virtuelnih asistenata, kao što su Amazonov Alexa i Appleov Siri, koji se već nalaze na tržištu i u domaćinstvima.
„Gatoova sposobnost da izvršava različite zadatke je više poput konzole za video igre u koju može da stane 600 različitih igara, nego igra koju možete igrati na 600 različitih načina“, rekao je Tristan Grin iz The Next Weba. „To generalno nije veštačka inteligencija, to je gomila unapred obučenih, uskih modela, koji su uredno složeni.“
Gato je kreiran tako da bude sposoban da obavlja na stotine raznoraznih zadataka, ali ta njegova sposobnost bi mogla da kompromituje kvalitet kompletiranja svakog zadatka ponaosob, kažu kritičari.
Generalna veštačka inteligencija
AGI predstavlja sposobnost inteligentnog agenta da razume ili nauči da izvršava bilo koji intelektualni zadatak, identično kao ljudsko biće.
Neki komentatori smatraju da smo decenijama daleko od kreiranja AGI-ja, dok neki sumnjaju da ćemo je uopšte videti u ovom veku.
Generalna veštačka inteligencija je već prepoznata kao buduća pretnja, koja bi mogla da zbriše ljudsku vrstu, ili namerno ili slučajno.
U drugom mišljenju, čiji je autor kolumnista iz ZDNeta, Tirnan Rej, smatra se da dotični agent nije sjajan u obavljanju nekoliko zadataka.
„S jedne strane, ovaj program je sposoban da bude bolji od namenskog programa mašinskog učenja u okviru kontrolisanja robotske ’Sawyer“ ruke koja slaže blokove“, kaže Rej. „S druge strane, proizvodi potpise slika koji su u mnogim slučajevima prilično loši.
Njegova sposobnost kada je reč o standardnom ćaskanju s ljudskim sagovornikom je slično osrednja, ponekad isporučujući kontradiktorne i besmislene poruke.“
Primera radi, Gato je inicijalno pogrešio u jednom ćaskanju rekavši da je Marselj prestonica Francuske. Takođe, opis koji je kreirao za fotografiju je bio: „čovek koji drži bananu da bi je slikao“, mada je osoba zapravo držala hleb.
Ipak, DeepMind smatra da će Gatoove performanse biti značajno unapređene kada se bude proširio.
AGI je već identifikovana kao buduća pretnja koja bi namerno ili slučajno mogla da zbriše čovečanstvo. Dr Stjuart Armstrong s Instituta budućnosti čovečanstva Univerziteta u Oksfordu, prethodno je izjavio da će AGI učiniti ljude suvišnim i jednostavno ih ukloniti.
On smatra da će mašine raditi brzinama daleko van domašaja ljudskog mozga, kao i da će zaobići komunikaciju s ljudima da bi preuzele kontrolu nad ekonomskim i finansijskim tržištem, transportom, zdravstvenim sistemom itd.
Dr Armstrong kaže da bi jednostavna instrukcija AGI-ju da spreči patnju ljudi mogla biti interpretirana od strane kompjutera kao neophodnost da se uništi ljudska vrsta.
Pre nego što je preminuo, profesor Stiven Hoking je izjavio da bi razvoj potpune veštačke inteligencije mogao da označi kraj za ljudsku vrstu.
U radu iz 2016., istraživači iz DeepMinda su potvrdili potrebu za „velikim crvenim dugmetom“, da bi se sprečila mogućnost da mašina kompletira „štetan niz akcija“.
DeepMind, koji je osnovan u Londonu 2010., pre nego što ga je preuzeo Google 2014., poznat je po kreiranju AI programa koji je pobedio Lija Sedola, svetskog šampiona u veićiju (Go), u meču od pet gemova 2016. U 2020., firma je objavila da je rešila 50 godina star problem u biologiji, poznat kao „problem savijanja proteina“, znajući kako sekvenca aminokiselina proteina diktira njegovu 3D strukturu.
Deep Mind je tvrdio da je rešio problem s tačnošću od 92 odsto, obučavajući neuronsku mrežu sa 170.000 poznatih proteinskih sekvenci i njihovim različitim strukturama.
Šta je Googleov „DeepMind AI Project“?
Kao što smo naveli, DeepMind je osnovan u Londonu 2010., da bi ga Google pripojio 2014.
Sada ova kompanija ima tri dodatna istraživačka centra u Edmontonu i Montrealu u Kanadi, kao i DeepMind Applied tim u Mauntin Vjuu u Kaliforniji.
DeepMind je u misiji pomeranja granica veštačke inteligencije, razvijajući programe koji mogu da nauče da rešavaju bilo kakav složen problem bez potrebe da ih neko nauči kako.
Ukoliko sve prođe uspešno, firma smatra da će to biti jedno od najvažnijih i najkorisnijih naučnih dostignuća u istoriji.
Kompanija je došla na naslovne strane zbog čitavog niza svojih kreacija, uključujući softver koji je sposoban da samostalno nauči i odigra 49 potpuno drugačijih Atari igara, samo sa sirovim pikselima kao inputom.
AlphaGo program se nadmetao s najboljim svetskim igračem veićija, u igri koja je među najkompleksnijim i najintuitivnijim ikada kreiranim, s više mogućih pozicija nego što ima atoma u univerzumu. Na kraju je i pobedio.
