Naslovna BLOG Često postavljana pitanja: kako bi trebalo da se rade testovi automobila?

Često postavljana pitanja: kako bi trebalo da se rade testovi automobila?

Afinitete razvijamo vrlo rano, što uslovljava kasnija interesovanja u životu. Mnogi od nas su, pre nego što su naučili da čitaju i pišu, pogađali koje su marke automobili parkirani u ulici. Kada smo gužvali sedište u očevom automobilu, u želji da nam brže prođe vreme do destinacije, navodili bismo modele automobila koji su nam dolazili u susret ili koje bismo preticali.

To je vreme kada se kod većine nas pojavila prva iskra strasti prema četvorotočkašima (i dvotočkašima), što je iniciralo akumuliranje znanja i iskustva koje nam danas više nego dobro dođe u ovom poslu kojim se bavimo. Budući da smo ispunili sve nužne preduslove, hajde da vidimo kako teče proces koji na kraju kao rezultat ima često omiljeno štivo kod automobilskih entuzijasta – testovi automobila.

Tada se kod većine nas pojavila prva iskra strasti prema četvorotočkašima i početak akumuliranja znanja i iskustva koje danas više nego dobro dođe u ovom našem poslu. Pošto smo ispunili sve nužne preduslove, da vidimo kako teče proces koji, na kraju, za rezultat ima to najomiljenije štivo – Test automobila.

Generalna pravila

  1. Stvar broj 1 – proceniti čitalačku publiku. Ljude koji su u potrazi za porodičnim automobilom neće interesovati detalji koje će interesovati ljubitelje sportskih automobila. Kada se testira ekološki podoban model, relevantne su informacije oko potrošnje i emisije ugljen-dioksida. Kada se piše test za stručan magazin, neophodno je uključiti više prezicnih detalja nego kada se piše za dnevne novine ili mejnstrim magazin. Automobilske magazine čitaju ljudi zainteresovani za AUTOMOBILE.
  2. Kako započeti test – I ovo zavisi od čitalačke publike, ali i od iskustva autora i vrste medija za koji piše. Uvodna rečenica, kakva god da je semantički, mora biti krajnje koncizna i povezana iskustveno. Publika može biti u većoj ili manjoj meri radoznala ili upoznata s automobilom ili proizvođačem koji je tema. Priča se poslovično može započeti spominjanjem uvreženih stavova, strepnji vezanih za određenu marku, pa i vladajućih stereotipa. Takođe, može se započeti citatom, da li poznate osobe ili nekom opšte poznatom krilaticom. Naravno, citat mora biti u nekoj vezi s testom. Ukoliko je iskustvo u vožnji izuzetno pozitivno ili negativno, poželjno je to iskazati na jasan i otvoren način.
  3. Organizovanje testa – Organizovanje iziskuje identifikaciju glavnih komponenti ili aspekata automobila u smislu šta bi bilo najkorisnije i najinteresantnije za čitaoce. Sama struktura zavisi od automobila i količine potencijalno napisanog sadržaja. Pažnju treba obratiti na ono što publika očekuje, kao i na smernice urednika. Generalno, započinje se sažetim utiskom a završava se finalnom procenom. Što se sredine testa tiče, ona može da se organizuje na različite načine. Može se započeti (primera radi) bezbednošću, nastaviti stilom i dizajnom, pa specifikacijama motora, tehnološkim inovacijama i voznim osobinama. Važno je formirati tematske celine i uklopiti ih u priču.
  4. Kreiranje sistema da bi se automobil procenio po relevantnim kriterijumima – Najčešći sistem ocenjivanja je od jedne do pet zvezdica. “Petica” je perfekcija, dakle bez mana. Rezultat se može izraziti i pisanim putem, odnosno unošenjem ličnih emocija i impresija u vezi s pojedinim karakteristikama vozila.

Kako određujemo ono o čemu ćemo pisati?

  1. Opisivanje osnovnih stvari – Treba pisati jasno i precizno o automobilu koji se testira, odnosno osnovnim podacima poput onih: koji model je u pitanju, koja mu je cena itd.
  2. Uključivanje relevantnih detalja – Neophodno je fokusiranje na činjenice. Kako automobil ubrzava, koje su njegove dimenzije, koliko troši itd. Pored fabrički navedenih vrednosti uvek postoji i onaj lični doživljaj koji ne mora da se poklapa s nominalnim. Subjektivan je, primera radi, doživljaj u vožnji, baš kao i estetski doživljaj vezan za vozilo. Ovde je bitno da novinar koji testira automobil postavlja sam sebi pitanja vezana za subjektivan doživljaj. Odgovori se kasnije prenose na „papir“. Postavljanje ovih pitanja samom sebi je veoma važno u pisanju temeljnog i kompletnog testa. Neki detalji koji se ne odnose direktno na kvalitet vozila mogu da oplemene tekst. Primera radi – nasleđe marke, proizvodne linije i slično. Ipak, treba izbegavati navođenje detalja koji nisu relevantni kada je u pitanju kvalitet kompletne impresije vezane za testiranje automobila. Ne uključivati svoju ličnu rutu (recimo put od posla do kuće i nazad) sem ako se ne koristi za demonstraciju ponašanja vozila na različitim tipovima terena.
  3. Uporediti automobil s ranijim modelima istog proizvođača – Primera radi, ukoliko se testira Mercedes, treba misliti na standardne vrednosti proizvođača i zaključiti da li je novi model nosilac utvrđenih vrlina marke. Ukoliko jeste, to treba navesti. Ukoliko su te tipične vrednosti odsutne, to takođe treba da se spomene.
  4. Opažanje vezano za vrednost vozila – Vrednost automobila nije ekvivalentna njegovoj ceni. Vrednost se odnosi na uloženo/dobijeno. Primera radi, neki automobil koji košta 30.000 evra može da ponudi mnogo više nego neki drugi automobil iste cene, što znači da ima veću vrednost. Automobil nižeg koeficijenta vrednosti će ponuditi manje, kako što se tiče opreme, tako i kvaliteta, kvaliteta izrade i slično.
  5. Opisivanje tehničkih inovacija – Ukoliko postoji novina u tehnološkim sistemima vozila, ona treba da bude spomenuta. Primera radi – unapređena navigacija, povezivanje putem Apple CarPlaya i Android Auta, adaptivni tempomat i slično. Pored navođenja inovacija treba konstatovati do koje mere su korisne i da li rade posao.
  6. Konačan sud – Nakon navođenja svih neophodnih aspekata vozila, ide finalna analiza automobila. Doživljeno iskustvo tokom druženja sa automobilom treba da se sumira u smislu kome je on namenjen, da li vredi navedenu sumu novca, da li postoje bolje alternative u segmentu i slično.
  7. Iskrenost – Potpuno nepoželjno je osećati obavezu da se nešto napiše u pozitivnom ili negativnom svetlu iz razloga šta drugi misle ili veruju u vezi s kvalitetom dotičnog automobila. Ukoliko se autoru svideo automobil ili možda nije, on treba da objasni zašto je to tako. Iskren test je test koji je koristan za čitaoca. Poželjno je nekoliko dana nakon prve vožnje sumirati u glavi koji su pozitivni a koji negativni aspekti automobila. Subjektivnost suda kada je o testu automobila reč, ne može se izbeći. Treba pisati ono što se zaista smatra o vozilu, bazirano na iskustvu i prethodnom znanju o automobilima. Nema „ispravnih“ odgovora prilikom pisanja testa, ali ono što mora da se uradi je da se ispravno rasuđuje da bi mišljenje imalo osnovu.

Kako obaviti vožnju test automobila?

  1. Odabrati segment – Pisanje kvalitetnog i znalačkog testa je lakše ukoliko je autor upoznat s ostalim automobilima iz iste klase. Primera radi, neko preferira električne, neko porodične, neko sportske, neko SUV modele. Poželjno je identifikovati tip vozila koji se najbolje poznaje i pisati testove s fokusom na automobile iz omiljenog segmenta. Autor treba da koristi znanje koje ima o datom segmentu, upravo iz razloga da bi kvalitetno uporedio dotični model sa sličnim tipovima automobila drugih proizvođača.
  2. Informisati se o automobilu pre vožnje – Treba kompletirati sve dostupne informacije u vezi s testiranim vozilom. Pre nego što sedne za volan automobila koji treba da testira, poželjno je da se autor dodatno informiše u vezi s njim. To u velikoj meri pomaže prilikom daljeg procenjivanja.
  3. Ponekad je korisno pozvati prijatelja na vožnju – Suvozač može da primeti stvari koje vozač ne registruje. Dobijanje impresije druge osobe, posebno ukoliko je ona dobro upoznata s automobilima, je krajnje poželjno i korisno. Ne treba biti nepotrebno sujetan. Profesionalac će uvek znati da ceni dodatnu “dijagnozu”.
  4. Upoznavanje s automobilom – Otvaranje prtljažnika, spuštanje naslona sedišta, „otpanjivanje“ audio sistema, stavljanje čaša i flaše u mesta predviđena za njih… Automobil treba istražiti „od glave do pete“. Dokazano, u našim magazinima retko ko to radi. U testu, treba obratiti pažnju na to da li su dotični aspekti vozila bolji ili lošiji u odnosu na konkurenciju. Takođe, poželjno je spominjanje iritantnih stvari poput držača za čaše u koji čaša ne može da stane i slično.

Test spreman za objavu

  1. Pažljivo urediti test – kvalitetni tekstovi moraju biti gramatički i pravopisno ispravni, bez suvišnih znakova uzvika i bez pisanja velikim slovima.
  2. Traženje povratne informacije – kada se test automobila finalizuje, biće ljudi koji će se složiti s autorom, kao i onih koji neće. Pozivanje drugih da daju svoju kritiku testa je pozitivna stvar, jer doprinosi održavanju komunikacije i razmeni informacija.

Prilikom analiziranja i razmatranja zapažanja i zaključaka u testovima, imajte u vidu da je najveća majstorija:  izneti istinu, ali ne gurajući prst u oko ni proizvođaču ni prodavcu. Zato, teksta ponegde ima i između…  redova!

Pavle Barta

Prethodni tekstHyundai gradi fabriku elektromobila i baterija u SAD vrednu 5,54 milijardi dolara
Sledeći tekstObuka i upoznavanje medija s Mercedesom EQS

1 komentar

Postavi komentar:

Molimo unesite svoj komentar
Unesite svoje ime