“Pačji rep”, “RS” ili “2.7”, danas je Porsche 911 Carrera RS 2.7 poznat po mnogim nadimcima. Međutim, njegov značaj ostaje jedinstven: to je bio najbrži automobil nemačke proizvodnje svog vremena i prvi serijski proizveden model s prednjim i zadnjim spojlerima – ovo poslednje mu je i donelo nadimak ,,pačji rep”. Tako je 1972. godine Porsche lansirao trend zadnjih spojlera na serijskim vozilima.
Pre oko 50 godina, Porsche je započeo razvoj 911 Carrera RS 2.7. “Namera je bila da 911 Carrera RS 2.7 bude homologacijski specijal. To je trebalo da bude veoma lak i brz sportski automobil”, seća se Peter Falk koji je tada bio rukovodilac za testiranje serijski proizvedenih vozila u kompaniji Porsche.
Iako se varijanta ovog modela bazirala na 911, na kraju je postala novo osnovno vozilo za trke i reli, koje su karakterisale mnoge tehničke inovacije. Najmoćniji model prve generacije 911 bio je prvi 911 nazvan “Carrera” – ponos asortimana kompanije Porsche. Intenzivno se radilo na svemu, težini, aerodinamici, motoru i šasiji. Oko 15 inženjera radilo je na razvoju ovog automobila od maja 1972. godine pa nadalje, a njima se pridružilo i osoblje iz proizvodnje.
Iznenađujući uspeh
Porsche je prvobitno planirao da napravi 500 primeraka da bi izvršio homologaciju 911 Carrera RS 2.7 za specijalne GT automobile iz Grupe 4. Ovaj automobil se dokazao na drumovima i postao automobil za klijente koji su takođe želeli da učestvuju i u trkama. Dana 5. oktobra 1972. godine, novi model je predstavljen na Sajmu automobila u Parizu koji je održan u Porte de Versailles. Do kraja novembra, svih 500 vozila je bilo prodato. Porsche je bio iznenađen uspehom ovog automobila, a do jula 1973. godine, brojke koje su pokazivale njegovu prodaju su se utrostručile. Napravljeno je ukupno 1.580 primeraka i jednom kada je napravljeno 1.000. vozilo, izvršena je homologacija Porschea 911 Carrera RS 2.7 za Grupu 3 i Grupu 4. Opcioni M471 paket opreme je doveo do toga da Porsche napravi 200 “Sport” verziju ovog automobila koja je bila male težine. Potom je konstruisano dodatnih 55 primeraka trkačke verzije, 17 osnovnih vozila i 1.308 Touring verzija (M472).
Unutrašnjost 911 Carrera RS 2.7 ,,Light” (M471) bila je svedena na osnovno, u skladu sa zahtevima klijenata i datumom proizvodnje. Između ostalog, zadnja sedišta, patosnice, sat, kuka za odelo i nasloni za ruke su izostavljeni. Na zahtev klijenta, dve školjke sedišta male težine su zamenile teža sportska sedišta. Čak je i logo Porschea na haubi prvobitno bio zalepljen. U poređenju s ,,Touring” paketom opreme (M472), ,,Sport” je bio 115 kilograma lakši, s masom praznog vozila od 960 kg. Njegova cena iznosila je 34.000 nemačkih maraka. Sport paket (M471) je koštao 700 nemačkih maraka, dok je ,,Touring” paket (M472) bio 2.500 nemačkih maraka. Tako je izabrani paket opreme definisao odgovarajuću verziju 911 Carrera RS 2.7.
Šestocilindarski 2,7-litarski bokser motor s direktnim ubrzigavanjem goriva proizvodio je moćnih 210 ks pri 6.300 o/min i razvijao 255 Nm pri 5,100 o/min. To je omogućilo Sport verziji da postigne ubrzanje od 0 do 100 km/h za 5,8 sekundi, čime je 911 Carrera RS 2.7 bio prvi serijski automobil koji je prešao oznaku “šest sekundi”, koju je definisao prestižni nemački časopis “Auto Motor und Sport”. Najveća brzina je prelazila 245 km/h. (Touring 6,3 sekundi, 240 km/h). RS 2.7 je postao idealna sinteza mase, performansi, aerodinamike i lakoće upravljanja.
Prvi sa zadnjim spojlerom
Kod šasije sve se vrtelo oko smanjenja ukupne mase. Tanak lim, tanki prozori, plastični delovi i eliminacija izolacije pomogli su u smanjenju ukupne mase trkačkih automobila na manje od 900 kg, što je bilo potrebno za homologaciju novog modela. Istovremeno je poboljšana aeordinamika. Cilj je bio da se podizanje na prednjoj i zadnjoj osovini svede na minimum pri velikim brzinama, da bi se postiglo što neutralnije upravljanje. Po prvi put, inženjeri Hermann Burst i Tilman Brodbeck, zajedno sa stilistom Rolfom Wienerom, razvili su zadnji spojler, testirajući ga u aerodinamičnom tunelu i na test stazi. Cilj je bio da se zadrži formalno zatvoreni stil karoserije 911, da bi se kompenzovala mana nadole nagnutog zadnjeg dela, uz pomoć pogodnih i stilski odgovarajućih mera, kao i da bi se poboljšala aerodinamika 911.
Podizanje novog pačjeg repa spuštalo je 911 Carreru RS 2.7 bliže putu kada se automobil kretao pri velikoj brzini i snabdevalo je motor dodatnim rashlađujućim vazduhom. Ovaj efekat je postignut bez ikakvog povećanja otpora vazduha; u stvari, njegova maksimalna brzina je povećana za 4,5 km/h. “Tokom testova, utvrdili smo da smo s višim spojlerom mogli povećati maksimalnu brzinu zbog smanjenja otpora vazduha vozila. Zato smo nastavili da podižemo zadnji spojler nagore, po nekoliko milimetara, s limom na ivici pucanja, sve dok nismo pronašli tačku preokreta u kojoj se otpor vozila ponovo povećao”, objašnjava Falk. Dana 5. avgusta 1972. godine, trojica zaposlenih kompanije Porsche zavela su dokument o otkrivanju patenta br. 2238704 u nemačkoj Kancelariji za patente.
Različite veličine guma za veću trakciju
Inženjeri su takođe krenuli da rade na šasiji. Porsche je do ove faze imao iskustva u trkama sa širim zadnjim točkovima, tako da su razvojni inženjeri isprobali to i na 911 Carrera RS 2.7. “Želeli smo da poboljšamo trakciju i rukovanje uz pomoć širih guma na zadnjoj osovini jer se najveća masa nalazi upravo na zadnjoj osovini”, priseća se Falk. Po prvi put u kompaniji Porsche, serijski proizvedeni automobil je imao gume različitih dimenzija na prednjoj i zadnjoj osovini. Fuchs je izradio 6 J×15 točkove sa 185/70 VR-15 gumama napred, 7 J×15 sa 215/60 VR-15 gumama pozadi. Da bi ih uklopio, Porsche je proširio karoseriju za 42 mm na zadnjem delu, u blizini luka točka. “Kada se ovo dobro pokazalo u razvoju, proizvodnji i prodaji, svi naknadni modeli su bili opremljeni ovom kombinacijom”, kaže Falk.
Prvi uspesi u trkama
Nakon promene u propisima za sportske prototipove, koja je sprečila dalji razvoj zbog novog ograničenja u pogledu trolitarskog motora, Porsche je okončao veoma uspešnu eru. Posle trkačkog debija 911 Carrera RSR (trkački-sportski-trkački) sa značajno proširenom karoserijom na Tour de Corse u novembru 1972. godine, Porsche je odlučio da 1973. godine započne novo poglavlje uspešne priče koju je ispisao 911. Početkom februara te godine, RSR kojim su upravljali Peter Gregg i Hurley Haywood prešao je liniju cilja na 24 sata Dejtone (24 Hours of Daytona) sa vođstvom od 22 kruga. To je predstavljao brilijantan početak nove sezone. Herbert Müller i Gijs van Lennep su pobedili na Targa Florio u maju 1973. “Ova pobeda je bila značajna za nas jer je pokazala da je RSR s većim zadnjim lukovima točkova bio veoma brz na trkačkim stazama i u etapama relija”, priseća se Falk. U svojoj prvoj sezoni, 911 Carrera RSR je osvojila tri međunarodna i sedam nacionalnih šampionata – udarajući temelje uspehu 911 u decenijama koje će doći. Na Međunarodnoj trci šampiona (International Race of Champions, IROC) održanoj u oktobru 1973. godine, Roger Penske iz SAD je izašao sa 12 identičnih 911 Carrera RSR 3.0 automobila u kojima su se jedni protiv drugih takmičili vozači iz različitih trkačkih klasa.
Međutim, sa 911 Carrerom RS 2.7, Porsche ne samo da je razvio sportski automobil za trkačku stazu, veći i automobil koga su klijenti mogli da koriste i u svakodnevnoj vožnji i u trkama. Grandiozni touring automobil je došao do trkačke staze. Tadašnje reklame su ga opisivale na sledeći način: ,,Njegov repertoar: drumom do trke i nazad kući. Ponedeljak – do kancelarije. Utorak – u Ženevu. Nazad uveče. Sreda – šoping. Grad. Saobraćajna gužva. Saobraćaj koji se sporo vuče, ali na svećicama nema čađi, kvačilo se ne žali. Četvrtak – seoski putevi, autoput, serpentine, prljavi putevi, gradilišta, petak – samo na kratke staze i onda počinje zima. Subota – sa prtljagom na odmor u Finsku. Carrera RS – pun rezervi koje se ne mogu istrošiti, kao u sprintevima, tako i u maratonima”.
Naziv ,,Carrera”
Po prvi put natpis ,,Carrera” je ukrasio bočni deo, između lukova točkova 911 Carrera RS 2.7. Ta španska reč se prevodi kao “trka”, a RS na stražnjem spojleru označava ,,Rennsport” ili trke. Za Porsche, inspiracija za ovo novo ime bila je “Carrera Panamericana”. Porsche je 1953. godine sa 550 Spyder odneo prvoklasnu pobedu u trci izdržljivosti. Tada, 1954. godine, završio je kao ukupno treći, što je bila senzacija koja je dala novi dodatak imenu. U godinama koje su usledile, Porsche je koristio ime Carrera za najmoćnija vozila sa četiri-bregasta vratila/Fuhrmann motorom iz 1954. godine, kao što su 356 A 1500 GS Carrera ili 356 B 2000 GS Carrera GT. Natpis “Carrer” ukrašava zadnji deo Porsche 904 Carrera GTS od 1963. godine, a na 906 Carrera 6 od 1965. godine može se naći na blatobranu, iza luka prednjeg točka. Prema izjavama koje su davane u to vreme, Carrera se takođe shvatao kao ,,predikat kvaliteta za tehničku delikatnost koja se dokazala na trkačkim stazama i u etapama relija”. Ukratko, to je bilo idealno ime za budući vrhunski model 911. “Želeli smo da serijskom modelu dodelimo već poznato ime ‘Carrera’ i razmišljali smo o tome kako bi na najbolji način mogli da ga predstavimo”, priseća se Harm Lagaaij, koji je u kompaniji Porsche radio kao dizajner u to vreme. Odlučili su se za površinu između lukova točkova.
Pored oznake “Carrera”, Porsche je imao da ponudi druge dizajnerske karakteristike koje su privlačile pogled: postojalo je 29 nijansi dostupnih boja. Porsche je takođe ispunjavao zahteve individualnih klijenata u pogledu određene boje. Boja felni slagala se sa šasijom ili slovima “Carrera” na boku, na primer, belih vozila s crvenim, plavim ili zelenim slovima. Ova slova su zadržala svoj istaknut značaj sve do danas, kao i dugo godina čuvena skraćenica “RS”. Ona se nalazi iznova i iznova na najboljim sportskim modelima 911 – kao što je to bio slučaj i pre skoro 50 godina.
Od 20. septembra 2022. godine, Porsche muzej je postavio izložbu posvećenu 50. godišnjici automobila 911 Carrera RS 2.7.
Izvor: Porsche
