BMW M divizija je naravno veoma važna za bavarskog proizvođača. Međutim, čini se da su u Minhenu pomalo „zbunjeni“ i nedosledni u vezi s tim šta zapravo znači „M“.
Da li je došlo vreme da se unutrašnje „ustrojstvo“ BMW-a revidira?
Autor ovih redova je imao tu sreću da bude među prvim ljudima u Srbiji koji su vozili BMW i3. U redu, on je na sebi nosio oznaku u vidu „plavog propelera“, posedovao je obilje komponenata od ugljeničnih vlakana, ali ništa na njemu i u njemu nije odavalo da se radi o nekom fascinantnom BMW-u. Po nekima, on je navodno predstavljao marketinški alat za bavarsku fabriku, sa svojim futurističkim izgledom, egzotičnim materijalima i električnim pogonom. Ono što bi se očekivalo od jedne nemačke premijum marke je da se radi o vanserijskom novom modelu, među najboljim u industriji, jer je upravo to bilo ono što nam je BMW i sam sugerisao.
Međutim, to nije bio slučaj. i3 je ostao nedorečen i u isto vreme (pre)skup, bar za naše tržište. Nedostajalo mu je dosta toga da bi probudio emocije ili makar ukazao na neku jasniju viziju budućnosti. BMW i3 je bio sve samo ne nešto što bi na bilo koji način moglo da zapreti Tesli u bilo kom smislu, pa čak uzimajući u obzir eventualne derivate koji bi evoluirali iz njega. Činjenica je da evropski proizvođači automobila situaciju od pre 5-6 godina nisu shvatali dovoljno ozbiljno što se tiče električnih automobila. Možda im je pažnja bila preusmerena na neke druge stvari, ili prosto od šume nisu videli drveće.
Ipak, malo je teže poverovati u to da je BMW i3 bio puka marketinška demonstracija, i to iz prostog razloga što je u ovaj mali elektromobil uloženo mnogo novca. Ko bi u „reklamu“ uložio ogromne sume znajući da mu se to neće vratiti kroz prodaju? Pored toga, ne zaboravimo, i3 je dolazio u više verzija, ispravljajući „nedostatke“ koji su se pojavljivali u međuvremenu. On je bio začetnik „i“ linije kojoj je namenjena svetla budućnost, tako da je morao, ako ništa drugo, da bar delimično predstavlja direktan uvid u nju. Međutim, on je pao na tom ispitu, mada se nametao kao moderan proizvod koji ispred svega stavlja održivost. Otelotvoravao je jednu drugačiju viziju, to je tačno, ali nije bio ubedljiv u tome. Bio je to samo automobil s BMW-ovom značkom, alternativnim pogonom i uskim gumama.
Priča se nastavila ali na drugi način
Zatim je na red došao i8. Suvišno je reći da je moja malenkost jedva čekala da sedne u njega i provoza ga vijugavim brdskim putem. Radilo se o automobilu koji je u tom trenutku bio na vrhu BMW-ovog „lanca ishrane“, model zadužen za podizanje imidža (i optimizma).
Posedovao je ubedljive atribute poput „egzotičnog“ pogona, atraktivnog izgleda i visoke tehnologije. Čak mu ni praktičnosti nije nedostajalo, bez obzira što za te stvari nije bio namenjen. Međutim, imao je motor s unutrašnjim sagorevanjem, nije se radilo o čisto elektirčnom automobilu. Nema veze što u centru zbivanja bio jedan trocilindraš, on je sagorevao benzin i slao produkte sagorevanja kroz izduvni sistem. U redu, i i3 je imao motor SUS za produžavanje autonomije u REx izdanju, ali je to je bila očekivana posledica BMW-ovog nastojanja da ga učini popularnijim. Međutim, i8 je bio „plug-in“ hibrid?!
Naravno, ovaj atraktivni kupe je sjajan za vožnju, privlači poglede i dan danas, a čak je i štediša kada se vozi pristojno. Međutim, njegov pogonski sklop jednostavno nije u skladu s futurističkim izgledom i „i“ brendingom. Jasno je da se radilo o kompromisu, pokaznoj vežbi šta to BMW može da pruži svojim kupcima, ali njegov najatraktivniji savremeni proizvod, koji je u međuvremenu ukinut, nije pod reflektor stavio ono što inženjeri i tehničari zaista mogu da postignu zajedničkim snagama, ukoliko im se pruži dovoljno sredstava i vremena.
Da se razumemo, vožnja i8 predstavlja istinsko uživanje, posebno kada se dešava na odgovarajućem, vijugavom „asfaltu“. Međutim, BMW je tu mogao bolje da odradi stvari, ne u smislu da nam nije pružio automobil koji poseduje vrhunske atribute, već je mogao da ode lestvicu iznad konkurencije. Bavarci to bez ikakve dileme mogu i umeju. Dovoljno je da pogledamo M5 CS ili i7. Bez obzira na kontroverzan „Chinese Friendly“ izgled, radi se o automobilima koji su fascinantni i što je najvažnije – ispred svojih rivala. Oni demonstriraju ono što BMW jeste. Naravno, bez profitabilnosti nema napretka, tako da i „i“ divizija mora na prvom mestu da ispuni taj zadatak, lansirajući inovacije i maksimalno obraćajući pažnju na životnu sredinu.
Još uvek nije kasno
Dakle, Bavarci nisu iskoristili sve svoje potencijale, bar ne za sada. BMW iX je bez dileme izvanredan automobil, koji je bio na testu u našoj emisiji, a naći će se i u pisanoj formi na automotoshow.rs. Ipak, on nije doneo ništa revolucionarno niti posebno izuzetno.
Zatim dolazimo do BMW-a XM, koji je izazvao kontroverze pre nego što je i lansiran. Navodno, Bavarci sa svojim drugim samostalnim M modelom u istoriji žele akcenat da stave na „salonsko M iskustvo“. Oni koji su imali sreće da provozaju prototip kažu da doživljaj u vožnji nije preterano primamljiv, ali je to u najvećoj meri uslovljeno dizajnom. Dakle, čini se da se ovde pre svega radi o „lifestyle“ vozilu i demonstraciji društvenog statusa u Range Rover stilu, pre nego modelu dostojnom M značke. Da li je to put kojim BMW ide? Iskreno se nadamo da nije.
Model koji dodatno nameće izvesna pitanja je i4 M50. Ovaj luksuzni kupe s četvoro vrata izgleda sjajno i obećavajuće. Čak je i predstavljen kao „prvi BMW M električni model“. Nakon godina eksperimenata, da li konačno dolazi ono što mi, ljubitelji BMW-a očekujemo?
Međutim, ova mašina koja isporučuje čitavih 544 ks, pristiže s tipičnim manama vezanim za električna vozila, uz pristojan domet. Jednostavno, i4 M50 je težak, i tu ni pogon na sve točkove ne pomaže previše. On nikako ne može da se uklopi u priču u kojoj se nalaze recimo M4 ili M8. Naravno, pravolinijsko ubrzanje je „brutalno“, ali velika masa „ruši sneška“. Prosto, to je neka automobilska realnost po pitanju elektrifikacije. Baterije je (za sada) nemoguće učiniti lakšim, tako da dok se to ne desi, ne treba zamajavati kupce parolama o „prvom električnom M modelu“.
Da stvari budu gore, Bavarci su u „reklamne“ svrhe regrutovali BMW i4 eDrive40, s planom da on demonstrira atribute „ultimativne vozačke mašine“, koji će se nastaviti i u električnoj eri. Ovaj automobil koji „nije-M“, odradio je vožnju na čuvenom Tongtian Roadu, „driftujući“ kroz 99 krivina, i usput odradivši to perfektno.
S obzirom na navedeno, nameće se pitanje na koji način pronaći mesto M diviziji u budućoj električnoj eri? BMW i4 M50 je pomalo isforsiran proizvod, dok je iX M60 „behemot“ namenjen kupcima velikih SUV modela s V8 motorima, koji takve automobile kupuju razmetljivosti radi. „M“ kao „Motorsport“ mora ostati referenca na auto-moto sport a ne marketing.
Mada je BMW odradio sjajan posao po pitanju realne održivosti, takođe je činjenica da istinski M model s nultom emsijom tek treba da pristigne. Bez mnogo sumnje, radiće se o fascinantnom proizvodu, jer će Bavarci želeti da izmeste fokus svog tradicionalnog korpusa kupaca i ljubitelja s tradicionalne na električnu gamu. Samim tim, realno je za pretpostaviti da nešto imaju u pripremi, nešto što će čak i Tesla Model S Plaid ostaviti „u prašini“.
Do tada, BMW-u treba ostaviti dovoljno vremena da „sklopi kockice“, a rezultat će biti na zadovoljstvo svih nas.
Pavle Barta
Auto Moto Show
