Automobilske gume izazivaju mnogo veće zagađenje po pitanju emisije štetnih čestica nego izduvni sistemi, pokazuju testiranja.
Toksične čestice nastale iz habanja pneumatika, gotovo su 2.000 puta prisutnije od onih iz „auspuha“, a stvari se samo pogoršavaju kako automobili postaju teži.
Gotovo 2.000 puta više štetnih čestica se proizvede habanjem guma nego što izađe iz izduvnih sistema modernih automobila, pokazuju nova istraživanja.
Te čestice zagađuju vazduh, vodu i zemlju i sadrže širok spektar toksičnih organskih jedinjenja, uključujući i one kancerogene, kažu analitičari, sugerišući da bi ovaj tip zagađenja uskoro mogao da postane glavni problem za zakonodavce.
Zagađenje vazduha uzrokuje milione preranih smrtnih slučajeva na globalnom planu. Zahtevi za boljim filterima u okviru izduvnih sistema automobila za posledicu imaju to da moderni automobili mnogo manje zagađuju, što popravlja ekološku situaciju u nekim zemljama. Međutim, povećana masa vozila znači da se više čestica s guma nalazi oko nas.
Ultrafine čestice predstavljaju rizik po zdravlje
Testiranja su takođe pokazala da gume proizvode više od bilion ultrafinih čestica po svakom pređenom kilometru, koje su manje od 23 nanometra. One se takođe emituju i kroz „auspuhe“ i predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, jer njihova veličina znači da ulaze u organe putem krvotoka. Čestice ispod 23 nanometra je teško izmeriti, a trenutno nisu regulisane ni u EU ni u SAD.
„Gume ubrzano nadvladaju izduvne cevi kao glavni izvor emisije koju proizvode vozila“, rekao je Nik Molden iz Emissions Analyticsa, vodeće nezavisne kompanije u ovom sektoru, koja je i izvršila istraživanje. „Izduvne cevi su sada toliko čiste, da ukoliko bismo počinjali iznova, čak ne bismo morali da ih regulišemo.“
Molden je rekao da je inicijalna procena emisije čestica gume pokrenula novo istraživanje. „Došli smo do zapanjujuće količine materijala koji se ispušta životnu okolinu: 300.000 tona gume iz pneumatika u Velikoj Britaniji i SAD svake godine, i to samo iz automobila i vanova.“
Odsustvo regulative je realan problem
Trenutno ne postoji regulativa vezana za stopu habanja guma, a i vrlo malo toga je regulisano vezano za hemikalije koje one sadrže. Emissions Analytics je sada utvrdio jedinjenja prisutna u 250 različitih tipova pneumatika, koji se obično proizvode od sintetičke gume, dobijene iz sirove nafte. „Stotine i stotine hemikalija imamo tu, od kojih su mnoge kancerogene“, rekao je Molden. „Kada to pomnožite s ukupnom stopom habanja guma, dobijate zapanjujuće brojke u vezi s onim što se ispušta u vazduh koji dišemo.“
Stopa habanja guma različitih proizvođača je značajno varirala, a sadržaj toksičnih materija još više, rekao je on, dodavši da su promene koje nisu skupe održive u smislu smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.
„Moglo bi da se uradi mnogo toga eliminacijom najtoksičnijih guma“, rekao je Molden. „Ne radi se o tome da ljude treba sprečiti da voze ili izmišljati potpuno nove gume. Ako bismo mogli da eliminišemo goru polovinu i možda je dovedemo u ravan s onim što je najbolje u klasi, napravili bismo ogromnu razliku. Međutim, trenutno nema pravnih alata, nema nadzora.“
Što agresivnija vožnja veće je i zagađenje
Testiranja habanja pneumatika su urađena na 14 različitih robnih marki uz asistenciju Mercedes-Benza C klase, normalno voženih na putevima, gde su neke gume testirane tokom punog radnog veka. Visokopreciznom skalom je meren gubitak mase pneumatika, dok je sistem uzorkovanja sakupljao čestice koje su gume stvarale, određujući masu, broj i veličinu čestica, koje su išle do 6 nanometara. Emisija iz izduvnog sistema je merena uz pomoć četiri benzinska SUV-a, najpopularnijeg tipa automobila danas, a korišćeni su modeli iz 2019. i 2020.
Korišćene gume su proizvodile 36 miligrama čestica po kilometru, što je 1.850 puta više u odnosu na 0,02 mg/km iz „auspuha“. U slučaju veoma agresivne vožnje, ali u okrivu zakonskih okvira, emisija čestica iz pneumatika je išla čak do 5.760 mg/km.
Ono što je takođe negativno u čitavoj priči je što se sitne čestice proizvode u mnogo većem broju nego one velike. Mada je velika većina čestica dovoljno mala da bude nošena vazduhom i samim tim doprinosi zagađenju, na njih se odnosi tek 11 odsto po pitanju mase. Ipak, gume i dalje u vazduh šalju stotinama puta više čestica nego „auspusi“.
Da li će električni automobili postati lakši?
Prosečna težina automobila konstantno raste. Aktuelna je debata o tome da li baterijski pogonjena vozila, koja su teža od konvencionalnih i raspolažu višim obrtnim momentom, proizvode više štetnih čestica iz pneumatika. Molden kaže da to zavisi od stila vožnje, s tim što „nežniji“ vozači elektromobila proizvode manji broj čestica u odnosu na vozače konvencionalnih vozila koji voze agresivno, mada očekuje da u proseku električni automobili svakako proizvode više čestica proisteklih iz guma.
Dr Džejms Tejt iz Instituta za saobraćajne studije Univerzieta u Lidsu kaže da su rezultati testiranja validni. „Međutim, veoma je važno istaži da električni automobili ubrzano postaju lakši“, rekao je on. „Do 2024-25., očekujemo da će elektromobili i gradski automobili s motorima SUS dostići paritet po pitanju mase. Samo će luksuzna, velika električna vozila s baterijama velikog kapaciteta, biti teža.“
Što se ostalih nedavnih istraživanja na ovu temu tiče, ona sugerišu da su čestice iz pneumatika glavni izvor mikroplastike koja zagađuje okeane. Specifične hemikalije koje se koriste u automobilskim gumama, povezane su s pomorom lososa u SAD, a savezna država Kalifornija je predložila njihovu zabranu ovog meseca.
„SAD su naprednije u svom obraćanju pažnje na uticaj štetnih čestica“, rekao je Molden. „Evropska unija tu zaostaje. Generalno, tek smo započeli istraživanja, ali bi ovo mogao da bude veliki problem.“
Izvor: The Guardian
Naslovna fotografija: ResearchGate/RomanPohrt
Priredio: Pavle Barta
