Trenutno, Mercedes je za nijansu konzervativniji u svojoj strategiji od BMW-a, ali samo vreme može da pokaže čija je strategija uspešnija.
Rivalitet između štutgartskog i minhenskog proizvođača, ne samo što je doprineo rađanju brojnih fascinantnih modela, već je i ubrzao implementaciju brojnih inovacija u okviru vaskolike automobilske industrije. BMW i Mercedes-Benz su večiti rivali, kao što su to Zvezda i Partizan u Srbiji, Renault i Peugeot u Francuskoj, Ferrari i Lamborghini u Italiji, Ford i Chevrolet u SAD i Toyota i Honda u Japanu.
Naravno, poenta je da rivalitet bude fer i prijateljski, jer samo kao takav može da donese progres u smislu performansi, bezbednosti i dizajna. Da li za BMW postoji bolji motivacioni faktor od Mercedes-Benza i obrnuto? Bez snažne konkurencije, ova dva nemačka premijum proizvođača bi se našla u nepovoljnijoj situaciji, bez obzira što bi i dalje bili u samom vrhu, jer ne bi bilo potrebe za napretkom. Da nema BMW-a i Mercedesa, Audi bi verovatno i dalje proizvodio automobile isključivo s prednjim pogonom, bezlične i ne posebno atraktivne. Dakle, konkurentnost je uvek dobra stvar.
Danas su BMW i Mercedes-Benz najpopularnije premijum automobilske marke u svetu. Mnogi vozači maštaju da u svoju garažu smeste neki od modela ova dva brenda. Zajednički, „plavi propeler“ i „trokraka zvezda“ prodali su prošle godine gotovo 4,3 miliona vozila, što je 40 odsto od ukupnog svetskog plasmana premijum i luksuznih vozila.
BMW uživa u bržem rastu prodaje
Mada su ova dva proizvođača tradicionalno veoma slična kada je reč o tehnologiji i inovacijama, promene u okviru tog trenda počinju da se pojavljuju na horizontu. Primera radi, prošle godine je BMW pretekao Mercedes i postao svetski premijum proizvođač broj 1 zahvaljujući povećanju prodaje od devet odsto u odnosu na obim iz 2020. S druge strane, Mercedes-Benz (ne računajući Smart i komercijalna vozila) zabeležio je pad od pet odsto.
BMW je profitirao na rastućoj potražnji za najpopularnijim modelima, dok je marka iz Štutgarta platila danak zbog vremešne C i E klase. BMW je povećao prodaju u Kini, Evropi, SAD, Japanu i Južnoj Koreji, dok je Mercedes na tim tržištima zabeležio slabije rezultate. Razlika u varijaciji prodaje u Kini i Severnoj Americi je značajna, 8 odnosno 21 odsto naspram pada od 3 odnosno 1 odsto.
Prodorno protiv konzervativnog
Prošlogodišnji rezultati se delimično mogu objasniti različitim strategijama koje neguju ove dve kompanije. U poslednjih deset godina, Mercedes je napore skoncentrisao na smanjivanje prosečne starosti u okviru svoje potrošačke baze. Uvođenje A klase, CLA, CLS i novih SUV/krosovera, s kupe derivatima, konkretan je rezultat te promene. Čini se da se taj izbor isplatio, jer je Mercedes danas čuven ne samo po luksuznim, elegantnim limuzinama, već i sportskim, performantnim modelima. BMW nikada nije imao taj problem. Za razliku od istorijskog pozicioniranja svog rivala, sportski imidž „Bimmera“ je samo postajao sve izraženiji. Iz tog razloga Bavarci nisu mnogo toga menjali poslednjih godina.., do sada.
Na osnovu najnovijih podataka, čini se da BMW sada zauzima agresivniji pristup od Mercedesa, koji i dalje prati nešto konzervativniji kurs. Evo i nekih jasnih primera te sve izraženije razlike: BMW iX, druga generacija serije 4 i nedavno (temeljno) osvežena serija 7. Oni su na društvenim mrežama odjeknuli poput atomskih bombi, pokrenuvši brojne priče i polemike. U međuvremenu, novi Mercedesovi modeli su pratili koncept evolucije, pre nego revolucije.
Tek ćemo biti svedoci toga da li će se ove promene BMW-a i Mercedesa u pristupu isplatiti, kao i šta će se desiti s trenutnom razlikom u prodajnim brojkama. Strategija bi mogla da bude ključni faktor diferencijacije u budućnosti, a s druge strane, možda joj pridajemo prevelik značaj, jer bi moglo čisto da se radi o još jednom generacijskom ciklusu ove dve velike kuće.
Autor: Juan Felipe Munoz (JATO Dynamics)
Priredio: Pavle Barta
