Naslovna ISTORIJA VW Phaeton – automobil koji je imao zadatak da zaseni Mercedes-Benz S...

VW Phaeton – automobil koji je imao zadatak da zaseni Mercedes-Benz S klase

Volkswagen je dao sve od sebe da napravi nešto što bi moglo da ugrozi i „njegovo veličanstvo“ Mercedes-Benz S klase. Da li su u Volfsburgu uspeli u svojim nastojanjima?

Za mnoge, Mercedes S klase je pojam automobila, sinonim luksuza i kvaliteta. Nemačka krstarica je na samom tronu u segmentu luksuznih limuzina, i u toj ulozi uživa već izvesno vreme.

Svaki biznismen koji dobar deo svog radnog vremena provodi u automobilu, sanja o S klasi. Uglađen pogon u kombinaciji s kvalitetnim kabinskim prostorom, prosto je stvoren za „odela i kravate“. Samim tim, ne čudi što je S klasa postavila standarde za mnoge proizvođače. Međutim, marka koja nikada nije bila u tim vodama, odlučila je početkom 2000-ih da izazove neprikosnoveni Mercedes.

Naravno, reč je o Volkswagenu i njegovom pulenu Phaetonu, automobilu kreiranom s istim onim kriterijumima koje povezujemo sa S klasom, direktnom izazivaču štutgartskog modela. Volkswagenova luksuzna limuzina je bila plod ideje gotovo genijalnog, ali u isto vreme kontroverznog Ferdinanda Piha, koji je imao ambicije da VW dovede na krov automobilskog sveta.

VW Phaeton

Ferdinand Pih, unuk čuvenog Ferdinanda Poršea, imao je jasnu viziju. Pre nego što se penzionisao s mesta šefa VW-a, želeo je da ode zapamćen, i to na takav način što će lansirati nešto za šta je planirao da bude najveličanstveniji svetski automobil.

Ideja se činila u potpunoj suprotnosti sa suštinom i nasleđem Volkswagena, jer je Phaeton trebalo da bude sav u luksuzu, što se nikako nije uklapalo u filozofiju skromnog „narodnog automobila“.

Projekat „Phaeton“ je krenuo s realizacijom otprilike u isto vreme kada je VW grupacija pripojila Škodu, koja je praktično preuzela ulogu Volkswagena u hijerarhiji, nudeći dostupnije modele automobila širim narodnim masama. To je Volkswagenu pružilo mogućnost da ode korak više po pitanju luksuza i prestiža.

Nije bilo potrebno mnogo vremena da u Volfsburgu okušaju sreću. Uz Pihovu inicijativu, odluka je donesena da se krene u konstruisanje istinskog luksuznog automobila. Doduše, VW je već imao neke modele koji su se na tržištu takmičili s Mercedesovim niže pozicioniranim primercima, ali napad na S klasu se činio „nečuvenim“. Nakon koncepta koji se pojavio na IAA u Frankfurtu 1999., Phaeton je ušao u proizvodnju kao model za 2002. modelnu godinu. Mada je počivao na istoj mehaničkoj platformi kao Audi A8 i Bentley Continental, standardi po pitanju inženjeringa su zadavali glavobolju njegovim kreatorima.

Kada je Phaeton konačno stupio na asfalt, bio je zaista veličanstven. Zadnja sedišta su bila pojam luksuza i komfora, s telefonom, TV ekranom i držačima za čaše s kontrolom temperature. Pih ne samo što je želeo da izjednači svog pulena sa S klasom, već da je i po kvalitetu vožnje i luksuzu nadmaši.

Ipak, treba reći da nije Phaetonov jedini zadatak bio da potuče Mercedes, već da postavi nove repere. Čak, po brojnim izveštajima, Pih je lično upućivao inženjere da Phaeton mora da se drži nekih “suludih” standarda. Kabina je pažljivo projektovana na takav način da omogući celodnevno putovanje brzinom od 300 km/h, održavajući unutrašnju temperaturu od 22 stepena Celzijusa, čak i kada atmosferska dostiže 50 stepeni. Ovo je bio jedan od deset „apsurdnih“ ciljeva koje je Pih postavio pred Volkswagenove inženjere, čisto da demonstrira šta može da napravi.

Automobil je bio dostupan s 4,2-litarskim V8 s 335 ks, dok je opcioni 6,0-litarski W12 isporučivao čitavih 420 konja.

„Narodna“ S klasa

Uprkos impresivnim brojkama koje se tiču maksimalnih brzina, V8 i W12 motorima, prodaja nije bila sjajna, čak i u Nemačkoj, koja je bila projektovana kao najvažnije tržište za Phaeton. U proseku se vrtela oko 6.000 jedinica godišnje i mada se VW nije  izjašnjavao o svojim ciljevima, kolale su glasine da je odredio maksimalnu godišnju proizvodnju od 20.000 primeraka. Uprkos svemu, Phaeton se prodavao u Evropi do 2016., dok je VW odustao od američkog tržišta na kraju 2006. modelne godine.

U svakom slučaju, bilo je čudno što se Volkswagen uopšte odlučio da plasira Phaeton u Ameriku. Naime, Amerikanci su poznati po tome što imaju prilično iskristalisano mišljenje o pozicioniranju robnih marki, a VW se nikada preko „velike bare“ nije kotirao kao luksuzan brend. Tome je doprineo i sam Volkswagen, jer su Nemci tokom istorije bili priično selektivni po pitanju modela koji su prodavani s one strane Atlantika, tako da su Amerikanci stekli suženiji uvid u Volkswagen u odnosu na Evropljane.

Na kraju se ispostavilo da su najveća tržišta Phaetona bile Kina i Južna Koreja. Ukoliko njegov uspeh gledamo kroz brojke, možemo reći da je predstavljao komercijalni promašaj za VW grupaciju. Ipak, njegova misija je, čini se, unapred bila osuđena na neuspeh, jer se sa neodgovarajućim brend imidžom suočio najpre s internom konkurencijom u vidu Audija A8 i Bentley Continentala, a zatim i neprikosnovenom S klasom. Na Phaeton pre svega treba gledati kao na kapric jednog moćnog automobilskog mogula, Ferdinanda Piha, demonstraciju lične moći, više nego na model koji je mogao ravnopravno da se uključi u famozni F segment.

Ipak, i dan danas predstavlja atrakciju na putu, posebno ako je pogonjen W12 motorom.

Auto Moto Show

Pavle Barta

Prethodni tekstDa li znate zašto su sportski automobili najčešće crveni?
Sledeći tekstToyota unapređuje izgled, tehnologiju i performanse Corolla portfolija za 2023.

1 komentar

Postavi komentar:

Molimo unesite svoj komentar
Unesite svoje ime