Ogromna većina saobraćajnih udesa je prouzrokovana ljudskim greškama, propustima koji su mogli lako biti sprečeni.
Tokom svog vozačkog veka, svi razvijamo izvesne navike za volanom. Često prekoračujemo dozvoljenu brzinu, jedemo, pušimo… Najbolji način da sačuvamo bezbednost je da malo zastanemo i zapitamo se šta to radimo pogrešno.
Amerikanci su već poslovično najtemeljniji i najprecizniji u vođenju raznoraznih statistika, a Nacionalna administracija za bezbednost u saobraćaju (NHTSA) i Američka automobilska asocijacija (AAA), izdvojile su najopasnije stvari koje radimo tokom vožnje.
Vožnja sa slušalicama na ušima
Ukoliko je kojim slučajem radio u vozilu pokvaren ili ga nema, slušanje muzike uz pomoć slušalica se nameće kao privlačna alternativa u poređenju s vožnjom u tišini, zar ne? Međutim, to baš i nije tako jer se na tqj način auditivno odvajate od spoljnog sveta. Lako se može desiti da ne čujete nečiju sirenu ili motocikl koji je krenuo da vas pretiče. Ako već slušate muziku s telefona, ulaganje u Bluetooth zvučnik je bezbednija solucija.
Vožnja i konzumiranje alkoholnih pića
Po podacima NHTSA-e, gotovo 30 ljudi izgubi život u SAD svakog dana u udesima povezanim s vožnjom u alkoholisanom stanju. Mada se incidenti dešavaju, smrtni ishodi se u potpunosti mogu sprečiti. Posledice vožnje u alkoholisanom stanju su dobro poznate, a rešenje ne može biti jednostavnije: ako vozite, nemojte konzumirati alkohol, ako konzumirate alkohol, nemojte voziti.
Vožnja pod dejstvom opojnih droga
Konzumiranje marihuane se sve češće legalizuje u brojnim zemljama, ali to ne znači da treba da pušite kanabis i upravljate vozilom, jer to naravno zakon zabranjuje. Vožnja pod dejstvom opojnih drogaje jednako opasna kao vožnja u pijanom stanju, a podaci AAA-e poikazuju da je 14,8 miliona vozača selo za volan u okviru sat vremena nakon korišćenja marihuane. Po istom istraživanju, gotovo 70 odsto Amerikanaca smatra da je malo verovatno da će biti uhvaćeni prilikom vožnje u drogiranom stanju. Međutim, nisu u pravu, jer policijske snage sve češće upotrebljavaju “dregere” osetljive na THC.
Umor
Tokom 2018., AAA Fondacija za bezbednost u saobraćaju, objavila je da je 9,5 odsto saobraćajnih incidenata prouzrokovano pospanošću vozača. Studija je otrežnjujuća, jer su istraživači zaključili da je vožnja nakon samo pet sati sna jednako opasna kao ona u alkoholisanom stanju. “Jedini lek za pospanost je san”, ističu u AAA. Red Bull vam neće “dati krila” za volanom, a neće ni dupli espreso. Ono što će biti od pomoći je dvadesetominutna “dremka”, koju treba da sprovedete u delo odmah nakon što uhvatite sebe kako “vozite” u suprotnoj traci ili vam kapci postanu “teški”.
Nekorišćenje zaštitnog pojasa
Nikada nije dobra ideja voziti bez zaštitnog pojasa na svom mestu, čak i ako se vozite isključivo malim brzinama u sporom vozilu iz sedamdesetih. Međutim, nekorišćenje pojasa je još opasnije ako je u pitanju novije vozilo s vazdušnim jastucima. Ako dođe do sudara, inercija će vas gurnuti prema volanu, dok će vazdušni jastuk biti “ispaljen” prema vama. Nije baš sjajan recept za preživljavanje…
Preterano oslanjanje na elektronska pomagala
Elektronska pomagala poput tempomata, sistema održavanja vozila u voznoj traci i automatsko kočenje u slučaju nužde, pomažu da se vozite bezbednije, što ne znači da sve treba da prepustite samom vozilu. Autonomni automobili još uvek nisu dostupni za javnu upotrebu i ne mogu se kupiti. Mada vaše vozilo “zna” kada treba usporiti ili promeniti pravac, i dalje je imperativ da držite obe ruke na volanu i oba oka na putu. Isto važi i za asistenciju pri parkiranju. To što imate parking senzore i zadnju kamera nije izgovor da krenete u “rikverc” a da pre toga ne pogledate šta se dešava oko vas.
Vožnja kolenima
Ovaj “stil” vožnje je ponekad primamljiv, posebno kada vam se ruke umore tokom dugačkih putovanja, ali je to ujedno sjajan način za sletanje s puta. Mada je izvesno da ćete neko vreme nastaviti da se krećete (relativno) pravo bez potrebe da stavite ruke na volan, ukoliko dođe do iznenadne potrebe da se izbegne drugo vozilo, životinju na putu ili zaleđenu površinu, u velikom ste problemu. Ne verujete? Probajte da izvedete manevar paralelnog parkiranja kolenima.
“Čačkanje” info-zabavnog sistema tokom vožnje
Multimedijalne sisteme pronalazimo u gotovo svakom novom automobilu, a oni mogu više odvraćati pažnju nego što je to slučaj s pametnim telefonima, posebno ako niste u potpunosti upoznati s njihovim funkcionisanjem. Moderni sistemi su “napakovani” neverovatno dugačkim spiskom mogućnosti koje ponekad idu duboko kroz nekoliko menija. Ako ne možete odmah da pronađete ono što želite, zaustavite vozilo pored puta i rešite problem umesto da “čačkate” po ekranu ne gledajući šta se dešava ispred vas.
Ulaženje u “rep” vozilu ispred
Što se nalazite bliže automobilu koji je ispred vas, manje su šanse da ćete usporiti na vreme ukoliko dođe do nekog naglijeg kočenja. Radi se o prostoj fizici. O ovome smo već pisali, tako da pokušajte da budete bar dve sekunde udaljeni od vozila ispred, da biste sebi obezbedili dovoljno vremena za eventualno kočenje ili manevar.
Odvraćanje pažnje u vožnji
Skidanje pogleda s puta da bi se kucala poruka ili da bi se odgovorilo na elektronsku poštu, jedan je od najboljih načina da se slupate. Svet oko vas se neće zaustaviti na trenutak zato što vi “morate” da usmerite pažnju na nešto drugo. Bez obzira na svest o opasnosti koju sa sobom nosi ova neželjena pojava, čak 41,3 odsto vozača je priznalo u anketi AAA-e iz 2018. da čita poruke na telefonu tokom vožnje, dok 32,1 odsto kaže da se čak bavilo kucanjem. Razgovor mobilnim telefonom je još uobičajenija stvar, i mada možete da pričate i gledate na put u isto vreme, samo jedna ruka vam je na volanu, dok je druga zajedno s telefonom zalepljena za uho, tako da argument da je ćaskanje bezbednije od kuckanja “ne pije vodu”. Bezbednije je staviti telefon negde van domašaja i zaboraviti na njega tokom vožnje.
Ignorisanje poziva na korektivnu intervenciju
Kada dođe do povlačenja vozila zbog izvesnog “felera”, popravka je besplatna, tako da ne postoji bilo kakav razlog da to ignorišete. Ponekad je neophodno rešiti potencijalan mehanički problem, na pogonskom sistemu recimo, a opozivi se praktikuju upravo iz bezbednosnih razloga. S druge strane, može postojati problem s vratima koja se mogu neočekivano otvoriti tokom vožnje, ili s vazdušnim jastucima koji se mogu aktivirati sami od sebe.
Puštanje ljubimca da slobodno skakuće po kabini
Kućni ljubimci znaju da budu faktor odvraćanja pažnje toom vožnje. Čak 52 odsto učesnika ankete AAA-e, izjavilo je da mazi svoje pse tokom vožnje, 23 odsto ih je držalo prilikom kočenja, dok je 19 odsto ispitanika moralo da spreči svog “čupavca” da ne skoči na neko od prednjih sedišta. Postoji još jedan problem, a to je da pas od 10 kilograma postaje projektil od 300 kilograma prilikom sudara pri brzini od 50 km/h. To je loše za putnike, a još lošije za psa, tako da je najbolje da ga osigurate pre polaska na put.
Konzumiranje hrane tokom vožnje
Pre ili kasnije, autonomna vozila će postati uobičajena stvar, tako da ćemo moći da jedemo raznorazne stvari dok se krećemo brzinom od 130 km/h na auto-putu. U dovoljno velikom automobilu, možda ćemo čak moći da pripremamo obroke. Međutim, nismo stigli još uvek do takvih mogućnosti, a konzumiranje hrane tokom vožnje povećava šanse za izazivanje udesa za čak 80 odsto, pokazuju podaci NHTSA-e. Dakle, ako ste gladni do neizdržljivosti, skrenite na neku benzinsku stanicu ili odmorište i rešite problem.
Vožnja neodržavanog vozila
Redovno i savesno održavano vozilo je pouzdano i ujedno vam štedi novac na dugoročnom planu, ali takođe osigurava da vi i vaši saputnici budete bezbedni. Ako ne rešite problem curenja na rashladnom sistemu, motor će se na kraju pregrejati,a popravka bi mogla da košta malo bogatstvo. Ako ne popravite kočnice, pre ili kasnije ćete se zabiti u drugo vozilo. Takođe, komponente ogibljenja treba da se zamene istog momenta kada se pohabaju.
Vožnja u ekstremnim vremenskim prilikama
Izbegavajte vožnju kada pada sneg ili pljušti kiša ukoliko je to moguće. Naravno, postoje trenuci kada ne možete ostati kod kuće, ali ako putovanje nije neophodno, uvek je bolje sačekati dok se vremenski uslovi ne poprave a putevi raščiste.
Prebrza vožnja
Prekomerna brzina je daleko najčešći saobraćajni prekršaj, a ona je faktor u čak 33 odsto udesa sa smrtnim posledicama, pokazuju podaci AAA-e. Možda ćete uštedeti nešto vremena tako što ćete voziti brzo, ali ne toliko koliko mislite. Ako vozite konstantnom brzinom od 90 km/h na deonici od pedesetak kilometara, biće vam potrebno 32,7 minuta da pređete put, dok ćete istu distancu pri brzini od 105 km/h preći za 27,7 minuta, odnosno pet minuta manje. Da li je to vredno rizika? Naravno da nije.
Prespora vožnja
Vožnja znatno ispod dovoljene može biti jednako opasna kao i prebrza vožnja. Upravo iz tog razloga ćemo na nekim sekcijama videti znake obaveštenja o minimalnoj brzini kretanja. Stručnjaci u oblasti bezbednosti u saobraćaju upozoravaju da spora vožnja povećava rizik od saobraćajnog incidenta prouzrokujući konfuziju i dezorganizaciju na putu. Takođe pravite problem vozačima iza vas, koji mogu doći u situaciju da vas naglo izbegnu, što zna da bude veoma opasno.
Svi mi volimo oldtajmere, ali njima mesto ipak nije na auto-putevima. Oni su više za gradsko “šepurenje” (ako su lepo održavani) a ne za odlazak na godišnji odmor.
Sukobi u saobraćaju
Agresivna vožnja je veliki problem i kod nas, u Srbiji. Možda naše institucije koje bi trebalo da vode statistiku to ne pokrivaju kako treba, ali toga postajemo svesni na svakodnevnom planu, kada god se ukjučimo u saobraćaj.
Što se SAD tiče, gotovo 80 odsto vozača priznaje da je bilo agresivno za volanom, odnosno izuzetno agresivno najmanje jednom godišnje. Naglo kočenje bez razloga, “isecanje” putanje, prekomerno korišćenje sirene i slanje “eksplicitne” gestikulacije svakoga stavlja u rizik, pa čak i pešake. Generalno govoreći, nemojte za volanom da radite ono što inače ne biste radili kada gurate kolica u supermarketu zajedno s ostalim “guračima”.
Stavljanje nogu na armaturnu tablu
Verovali ili ne, mnogi ovo rade. Mada da ovo naravno nikada nije bila poželjna i prihvatljiva “praksa”, ne zaboravite da gotovo svi moderni automobili imaju vazdušne jastuke koji “jedva čekaju” da budu aktivirani i lansirani prema putnicima. Zamislite šta se dešava s telom u slučaju da stvari odu “po zlu”.
Vožnja bez uključenih svetala noću
Broj vozača koji voze bez upaljenih svetala je značajno porastao nakon što su LED dnevna svetla postala standard. Ona se, kao što znamo, nalaze na prednjem delu vozila, ali nikako ne zamenjuju farove. Ono što je još važnije je da zadnja svetla ostaju ugašena. Proverite s vremena na vreme ikonicu na instrumentaciju i uverite se da je sve “po propisu”.
Auto Moto Show
Priredio: Pavle Barta
