Naslovna INFO NAUTIKA Da li će suše u budućnosti označiti nestanak turističkog krstarenja na rekama?

Da li će suše u budućnosti označiti nestanak turističkog krstarenja na rekama?

Taman kada je Evropa jedva dočekala da „prodiše punim plućima“ nakon pandemije koronavirusa, zadesila ju je nova pošast, leto 2022., koje je gotovo kataklizmično.

Svedoci smo najgore suše na Starom kontinentu koju istorija pamti. Na oko 63 odsto teritorije širom EU i Velike Britanije izdata su upozorenja za sušu, a nova upozorenja stizala su svakog dana tokom avgusta.

Dok je pejzaž suv, vodostaji opadaju. Reke i jezera presušuju, a pored toga što ima razorne posledice po trgovinu i industriju, to takođe pogađa sektor koji je već bio na kolenima zahvaljujući pandemiji: turizam. Što je još gore, stručnjaci kažu da je ovo zabrinjavajući vesnik stvari koje dolaze.

Rajna duga 1233 kilometra, jedan je od najvažnijih trgovinskih puteva u Evropi, s kontejnerskim brodovima koji se kreću duž njenih zavoja.

To je takođe klasičan itinerer turističkih krstarenja. Međutim, sada se čini da su se neki od tih snova o plovnom putu nasukali.

Pre par nedelja je nivo vode u nemačkom gradu Kaubu pao na samo 36 centimetara, prema zvaničnim podacima. To je poražavajuće nisko – na dubini od 40 centimetara, komercijalna plovidba postaje neisplativa.

Ništa od ovoga nije novost, kaže Kler Viden, glavni predavač turizma i marketinga na Univerzitetu u Brajtonu.

„Svako ko upravlja rečnim brodovima za krstarenje to razume zbog načina na koji se klima promenila u poslednjih 20 godina“, kaže ona, dodajući da su na niskim nivoima na Rajni i Dunavu zabeleženi incidenti prevoza putnika s jednog odredišta na drugo u poslednjih pet ili šest godina. Ipak, dok su kompanije za krstarenje to možda predvidele, klijenti nisu.

„Krstarenje rekom postaje sve popularnije, posebno za aktivne ljude“, kaže ona.

„Pristajete rano, provodite ceo dan uživajući u gradu, a zatim se vratite na brod na kraju dana i plovite dalje. Mnogo je tiše od masovnog krstarenja. Međutim, suša i klimatske promene su se poklopile s povećanjem krstarenja rekom .“

Ipak, ona upozorava da će s klimatskom krizom, tradicionalno krstarenje rekom u Evropi „definitivno patiti“ i predviđa da će se „industrija verovatno resetovati kao rezultat toga“.

Cvetajući biznis.., za sada

Helen Pročilo iz kompanije specijalizovane za krstarenja, Promal Vacations, naziva krstarenje evropskim rekama „najboljom stvari koju prodajemo ove godine“.

Iako nijedan od njenih klijenata konkretno još nije pogođen time, ona kaže da je jednom od njenih kolega agenata otkazano krstarenje od strane klijenta pre tri nedelje, dok je drugom revidiran plan puta. Izmene u okviru krstarenja rekom obično budu izvršene u poslednjem trenutku, jer zavise od nivoa vode i kiše.

Pročilo kaže da su mnogi brodovi za krstarenje rekama posebno napravljeni s ravnijim koritima, kako bi se nosili s niskim vodostajima. Ako su u poteškoćama, oni koji imaju bazene na brodu mogu ih isprazniti. Ograde, nameštaj, pa čak i kapetanski most, dizajnirani su tako da mogu da se spuštaju dok prolaze ispod mostova prilikom visokog vodostaja, dodaje Rob Klabers, predsednik Q Cruise + Travela agencije Virtuoso iz Čikaga.

Ipak, to ne sprečava probleme. U 2017, Pročilo je sama rezervisala plovidbu Rajnom na Emeraldi, da bi i sama iskusila „veoma nizak nivo“ vode.

„Brod je ispraznio bazen da bi olakšao teret i zapravo smo mogli da osetimo kako tapka po dnu reke“, kaže ona.

„Nikad nismo videli kapetana posle prve noći. Ostao je na mostu kako bi se uverio da se brodom pažljivo rukuje.“

Drugi nisu bili te sreće. Pročilo kaže da su plutali pored druge linije za krstarenje iskrcavajući svoje putnike u autobuse.

„Izgradnja broda i iskustvo kapetana su veoma važni kada su ovakve okolnosti u pitanju“, kaže ona. I ne rizikuje, posmatranje pada vodostaja na Rajni tokom proteklog meseca nateralo ju je da savetuje potencijalne putnike da sačekaju do sledeće godine.

„Takođe im savetujem da krstare ranije tokom sezone, jer se čini da vodostaji na rekama ne predstavljaju problem ako putujete u maju ili junu u odnosu na jul ili avgust“, kaže ona.

Za one koji su već rezervisali putovanja, ona redovno zove linije za krstarenje rekom i proverava uslove.

Ti uslovi su prilično razorni, vodostaji su „izuzetno niski“ u nekim oblastima, saopštili su nemački zvaničnici.

Zapravo, Veden veruje da će krstarenja Rajnom uskoro „biti stvar prošlosti“.

Pa šta će se desiti ove godine? Firma CLIA, koja predstavlja operatere krstarenja, kaže:

„Operateri rečnih krstarenja… prate situaciju i odgovaraju na adekvatan način u okviru saradnje s nadležnim organima.

Bezbednost gostiju i posade biće centralna za sve odluke koje se odnose na itinerere. Tamo gde se planiraju bilo kakve promene, operateri naporno rade da bi minimizovali eventualan poremećaj.“

Iz kompanije specijalizovane za rečna krstarenja, Riviera Travel, saopštili su sledeće: „Bili smo svedoci minimalnih poremećaja do sada, jer smo uveli mere kao što su zamena brodova i manje promene u itinereru, kako bismo osigurali da gosti i dalje mogu da iskoriste svoja krstarenja.

Brod bi mogao da napusti odredište nekoliko sati ranije, na primer.“

Internet stranica kompanije Viking Cruises navodi da će „nizak vodostaj uticati na odabrane rečne rute“. Putnici koji su pogođeni će biti kontaktirani od strane kruzera.

Da bi ublažio probleme, Viking upravlja sestrinskim brodovima koji plove uz isti plan, ali u suprotnim smerovima. Ako postoji problem na jednoj strani reke, gosti mogu jednostavno da pređu na drugi brod.

Klabers kaže da „mnoge linije“ to rade. „Ako niska (ili visoka) voda sprečava prolaz u određenoj tački, linija jednostavno pomera nizvodne putnike (i njihov prtljag) na uzvodni brod i obrnuto. Putnici jednostavno nastavljaju svoje putovanje bez previše prekida.“

A ako ništa drugo ne uspe, oni koriste brod kao hotel i prevoze putnike autobusom do odredišta na svakodnevnom planu. Možda nije tako romantično, ali je efikasno.

„Razdaljine koje se prelaze krstarenjem rekom nisu velike, tako da će putnici ponekad čak moći da vide više toga, jer autobusi putuju brže“, kaže Klabers iz ličnog iskustva.

„Na krstarenju Uniworlda pre nekoliko godina, visok vodostaj je zadržao brod u Beču tri dana, a kompanija je uradila fantastičan posao u postavljanju dodatnih tura koje su nam omogućile da vidimo znamenitosti koje nisu bile uključene u naš prvobitni raspored.“

Imate rezervisano krstarenje Rajnom za ovu godinu? Ne otkazujte ga, kaže on, možda ćete biti kažnjeni. Samo pokušajte da idete kako stvari teku. Međutim, ako još niste rezervisali, a želite da putujete ove godine, on predlaže da pogledate alternative kao što su Sena ili Duro.

Nijedna reka nije ostala pošteđena

Situacija nije bolja ni kada su druge reke u pitanju. Slika je sumorna za sve vodene puteve u Evropi.

U Francuskoj su neki delovi čuvene reke Loare skoro potpuno presušili. Neki kanali su takođe zatvoreni. „Mislim da su kanali zabranjeni“, kaže Veden.

U Velikoj Britaniji, izvor Temze pomerio se pet milja (osam kilometara) nizvodno po prvi put u istoriji.

I naravno tu je Dunav. Situacija na drugoj turističkoj reci u Evropi takođe izgleda tužno. U donjem delu reke, u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, radilo se vanredno bagerovanje.

Iako „nema problema“ na austrijskom delu, vlasti su izjavile da je situacija u Mađarskoj, možda najpoznatijem delu Dunava, zabrinjavajuća.

Suša je već pogubna za trgovinu. Naime, prosečno plovilo od 1.600 tona sada može da plovi rekom samo bez tereta, navodi Turistička zajednica Mađarske. Za sada se situacija za turističke brodove drži. Mahart Passnave Passenger Shipping Ltd., koja vodi rečna krstarenja, još uvek radi duž Dunava, iako su neke stanice zatvorene severno od Budimpešte. Između Sentandreje i Višegrada, oko 15 milja severno od glavnog grada, reka ima veliku petlju. „Neke stanice tamo su zatvorene oko mesec dana, jer brodovi ne mogu da se vezuju zbog niskog vodostaja“, kaže predstavnik Turističke zajednice Mađarske.

 

Međutim, ne uspevaju sve kompanije da plove rekom, i nemaju sve tako dobro iskustvo prevoza autobusima kao Clabbers.

„Imala sam putnike čiji brod nije mogao da stigne do Budimpešte, već su morali da se ukrcaju na svoj brod u Komarnu“, na oko sat vremena vožnje u Slovačkoj, kaže turistički vodič Julija Kravijanska.

„Putnici su leteli za Budimpeštu, odakle su autobusom odvezeni u Komarno, a sutradan su vraćeni autobusima u Budimpeštu na obilazak grada, da bi se nakon obilaska ponovo vratili na brod autobusom.“

U Budimpešti, možda najlepšem gradu uz reku, stvari već izgledaju drugačije.

„Dunav je trenutno vidno niži, već dve-tri nedelje je zaista nizak“, kaže Kravijanska.

„Margaretino ostrvo izgleda veće, jer su sve stene na dnu reke sada vidljive. Neki delovi starog Margaretinog mosta uništenog u Drugom svetskom ratu su takođe vidljivi.“

Ipak, nemojte još uvek otkazivati svoje putovanje. Dunav i dalje „izgleda veliko i veličanstveno, ne odaje baš sliku presušene reke“, kaže ona. Za sada su meštani ti koji mogu da uoče razliku.

„Ako bude ovako sledeće godine, idem u penziju“

A tu je i Italija, gde je reka Po na najnižem nivou u istoriji, a na nekim mestima je gotovo nestala. To je katastrofalna vest za celu zemlju, a takođe je stavila tačku na turizam na delovima reke ovog leta.

Poslednjih 20 godina Stefano Barborini je iznajmljivao čamce i vodio posetioce na svom delu reke Po, blizu Parme. Ove godine nije uspeo da iznese ni jedan izlazak.

„Na reci Po plovim već 40 godina, a ovo se nikada ranije nije desilo“, kaže on. „Imali smo suše i ranije, ali ovako niske, nikada. Došlo je do erozije dna, tako da je reka zapravo postala dublja. Obično je plovna tokom cele godine.“

Ove godine, kaže, „počelo je veoma rano, nije bilo kiše i sve se osušilo“.

Njegovi mali čamci se obično kreću preko cele reke i blizu plaža, tako da turisti mogu izbliza da vide stvari. Barborini obično ističe srednjovekovne ostatke i pronašao je interesantne predmete kao što su kosti bivola, pa čak i zubi mamuta.

Obično iznajmljuje čamce ribarima, ali se pita: „Gde bi oni išli da pecaju?“ Svako ko koristi čamac na Po mora trenutno da bude izuzetno iskusan, čak ni profesionalni ribari nisu u stanju da plove“, kaže on.

Barborini ima tridesetak ekskurzija koje čekaju u redu za septembar. Do tada se nada da će vodostaji biti viši. Čak i tada, moglo bi biti teško utovariti i istovariti putnike, jer će morati da se kreću strmim mostovima da bi ušli na brodić ili sišli s njega.

„Ako tako bude i sledeće godine, idem u penziju“, kaže on.

Presušena jezera

Nisu samo reke ugrožene. Najveće jezero u Italiji, Garda, bliži se najnižem nivou ikada zabeleženom, dodajući deo zemlje oko poluostrva Sirmione, koje se slavno završava s nekim impresivnim rimskim ruševinama, ili je bar tako bilo do sada.

A delovi jezera Tisa, najvećeg veštačkog jezera u Mađarskoj, više nisu dostupni čamcem, kaže Kravijanska. „U Abadkiju, popularnom mestu za iznajmljivanje, vodostaj je 50 centimetara niži od potrebnog minimuma“, kaže ona.

„Prestali su da iznajmljuju čamce, a mnogi vlasnici su bili prinuđeni da izvade svoja plovila iz vode. Otkazano je plivačko takmičenje na Tisi koje je trebalo da se održi 13. avgusta.“

Tisa se graniči sa Nacionalnim parkom Hortobađ, predelom ravnica i močvara, koji ima status svetske baštine Uneska. Životinje se ovde dovode na ispašu oko 2.000 godina.

„To je jedna od ključnih karakteristika Mađarske… srceparajuće je videti kako se polako suši, kako su ptice počele da izbegavaju to područje ili se manje gnezde oko Nacionalnog parka“, kaže Kravijanska.

Od suše do bujičnih poplava

Druga strana suše su iznenadne poplave, nešto što je pogodilo SAD u poslednjih nekoliko nedelja, gde je Jelouston doživeo incident koji se događa jednom u 500 godina u junu, dok su dve osobe izgubile život u Las Vegasu pre tri nedelje.

Barborini kaže da je ove jeseni zabrinut za Po. „Pre dve godine vodostaji su bili visoki u januaru i februaru, jer kada je sneg pao na Alpe odmah se zagrejao i spustio se u količinama koje nisu bile normalne“, kaže on.

„Klima se dosta promenila u proteklih pet-šest godina.“

Neizvesna budućnost

„Putovanje ima sedište u prvom redu, jer se klimatske promene dešavaju na destinacijama koje posećujemo i, ako ovo postane standardno tokom letnjeg perioda, to će značajno uticati na našu industriju. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere u vezi s klimatskim promenama, realnost je da će ekstremne vremenske prilike imati uticaj na destinacije i zajednice koje posećujemo.“

To je mišljenje Suzan Eti, menadžerke za uticaj na životnu sredinu u Intrepid Travelu, koja ovo leto naziva „pozivom za buđenje za ceo sektor“. Ono što je indikativno je da nije usamljena u tome.

„Mesta na kojima možemo da skijamo su se smanjila, isto će važiti i za krstarenje rekom za 20 godina. Neće biti čak ni topova za sneg (štetnih po životnu sredinu) koji bi pomogli“, kaže Džastin Frensis, izvršni direktor Responsible Travela.

Veden smatra da će, kako turizam na Rajni bude presušivao, kompanije za krstarenje rekom tražiti neke druge lokacije. „Brodovi su mobilni, kompanije nisu lojalne destinacijama. Oni će se kretati i pronaći nova područja za krstarenja rekama mimo tradicionalnih evropskih“, kaže ona. Oni će takođe gledati dalje od reka. Tržišni lider, Viking, kaže da je „u velikoj meri ulagao u krstarenje okeanom poslednjih nekoliko godina“.

Ova godina nam je, kaže, pokazala da se „klimatske promene ne odnose samo na toplotu, već i vodu“.

„Kako vreme postaje sve nepredvidljivije, mislim da će doći do neke vrste resetovanja.“

Auto Moto Show

Izvor: CNN

Prethodni tekstBMW-i čija će vrednost značajno da poraste u perspektivi
Sledeći tekstVesnić se vraća na brdo, vozi Šampionat Evrope u Ilirskoj Bistrici

Postavi komentar:

Molimo unesite svoj komentar
Unesite svoje ime