Porsche je u nekoliko navrata bio prisutan u Formuli 1, ali ne u kontinuitetu koji bi ga etablirao kao značajno ime u “najbržem cirkusu na svetu” . Promena pravila najavljena za 2026. otvorila je vrata za ovog nemačkog proizvođača, baš kao i za „rođački“ Audi.
Marka iz Cufenhauzena već desetak godina koketira s idejom o ulasku u „najbrži cirkus na svetu“, a ako bacimo pogled u prošlost, uvidećemo da je Porsche obično praktikovao kratke izlete u Formulu 1, bez nekog ozbiljnijeg posvećivanja.
Krajem pedesetih, nemački proizvođač je kreirao F2 bolide s motorima radne zapremine od 1,5 litara, ali oni nisu bili konkurentni. Za 1962. Porsche je razvio osmocilindarski bokser motor, koji je pogonio atraktivni 804. Mada privlačan oku, ovaj automobil je uspeo da dođe samo do jednog trijumfa u šampionatu na VN Francuske 1962. Nedelju dana kasnije se povukao iz Formule 1, kao razlog navodeći visoke troškove.
Nakon toga, marka iz Cufenhauzena se vratila u elitnu trkačku seriju 1983., dve decenije kasnije. McLaren je u to vreme koristio izvorno Fordov V8 još od 1968., tako da mu je bio neophodan novi motorni program koji bi uključivao turbopunjače.
TAG je angažovan kao finansijer dotičnog programa, jer je Porsche to odbio, nevoljan da se njegovo ime nađe na F1 motorima, plašeći se eventualnog neuspeha.
Kreirali su i u promet stavili vodeno hlađene V6 turbomotore s TAG oznakom za McLaren, mada je bila prisutna i „made by Porsche“ identifikacija.
Tokom 1983., Porscheova jedinica se nije okitila lovorikama, ali je zato sledeće godine McLaren TAG pobedio u 12 od 16 trka, ujedno osvojivši šampionat.
Porschov motor s „TAG“ oznakom, uknjižio je titule i u naredna dva šampionata, ali ga je do 1987. već načeo zub vremena. McLaren je u međuvremenu ubedio Hondu, snabdevača Williamsa, da zameni Porsche 1988.
Uprkos uspehu TAG/Porsche mašine u McLarenu, ova pogonska jedinica nikada nije bila među najmoćnijim u Formuli 1, jer nije mogla da isporuči viši pritisak u turbopunjačima kao što je to uspelo njenim rivalima. McLarenovi vozači su neprestano tražili od Porschea da proizvede moćnije agregate za kvalifikacije, mada je tim odbio da dublje otvori džep u tu svrhu.
S druge strane, TAG motori su bili efikasniji u smislu potrošnje goriva, tako da njihov deficit u snazi nije sprečio McLaren da osvoji sedam pol pozicija (šest Prost, jednu Keke Rozberg), uz 21 start iz prvog reda.
Naredna Porscheova avantura s Formulom 1 odigrala se 1991., ali se završila s katastrofalnim rezultatima. Bolidi Footwork Arrowsa bili su pogonjeni preteškim Porsche 3512 dvostrukim V6 motorima, koji su raspolagali masom od 180 kilograma. Dizajner McLarena, Alen Dženkins, tvrdio je da novi motor zapravo čine dve kombinovane TAG V6 jedinice, koje je McLaren koristio od 1983. do 1987., ali bez turbopunjača.
Arrowsi opremljeni ovim motorima nisu uspeli da osvoje nijedan jedini poen, čak propustivši da se kvalifikuju u više od polovine trka te godine. Samim tim, Porsche je dobio „otkaz“, a zamenio ga je Cosworth naredne sezone. Od tada, nemački proizvođač sportskih automobila nije učestvovao u „najbržem cirkusu na svetu“.
Porsche je dominirao LMP1 kategorijom Svetskog šampionata u izdržljivosti između 2015. i 2017. Departman za dizajn i konstrukciju motora je u to vreme brojao 40 zaposlenih.
Poređenja radi, Mercedes-AMG F1 tim, koji je vladao Formulom 1 u hibridnoj eri, 2014. je brojao 700 ljudi u pogonu u Briksvortu, mestu „rađanja“ pogonskih jedinica.
Pre izlaska iz WEC-a, šef Porscheovog sportskog odeljenja, Fric Encinger, tvrdio je sledeće: „Na kraju 2017., dobili smo konkretan nalog od naše matične kompanije, da dodatno razvijemo visokoefikasni šestocilindarski motor, uprkos povlačenju iz LMP1. Ne samo na papiru, već i u smislu hardvera, s idejom da dotični motor bude testiran tokom 2019.
U 2017. je bilo signala iz Formule 1 da će se pravila menjati, da jedinica za rekuperaciju energije iz izduvnih gasova (MGU-H) više neće biti potrebna.
Od 2017., Porsche je član FIA-ine Komisije proizvođača i uključen je u diskusije u vezi s budućom strategijom u Formuli 1 od 2021.
S jedne strane, uzeli smo učešće u ovim radnim grupama. S druge, tim je paralelno razvio šestocilindarski motor za WEC. Naravno, razmišljali smo o tome šta ćemo morati da promenimo ako motor bude korišćen u Formuli 1.“
Naredna generacija F1 pogonskih jedinica, inicijalno je uvedena 2021., mada je i pored „koketiranja“ od strane Porschea i Audija nakon pandemije, program više puta odlagan. Sada se dolazak novih F1 pogonskih jedinica očekuje 2026.
U međuvremenu, višestruki izveštaji su povezivali Porsche i Red Bull u vezi s novom generacijom pogonskih sklopova za Formulu 1, a informacije o tome da će nemački proizvođač otkupiti 50 odsto Red Bull Racinga, pokazale su se kao obična naklapanja.
Ditrihu Matešicu definitivno nije potreban tuđ novac, a Red Bull Powertrains je uložio stotine miliona funti u pogon u Milton Kinsu. Pored toga, tim trenutno uživa u zamrzavanju dizajna motora do 2026., s Hondinom jedinicom koja dominira, uz stručnu podršku iz Japana. Red Bull je nedavno objavio da će ovo partnerstvo trajati do kraja 2025.
Austrijska ekipa značajno je pala nakon što ju je Renault izneverio 2014., kada je nastupila nova era hibridnih V6 motora. Tada je formiran plan u okviru tima, da nikada više ne zavisi od snabdevača motorima. Shodno tome, oformljena je Red Bull Powertrains divizija, koja je izgradila pogon u Milton Kinsu za samo 54 nedelje.
Endi Kauel, čovek koji stoji iza genijalne Mercedesove V6 hibridne pogonske jedinice, najavljen je kao novi šef odeljenja za pogonske jedinice Red Bulla od 2026.
Pored toga, smatra se da će Gordon Marej biti uključen u priču kao savetnik, čovek koji je nedavno kreirao i konstruisao najsnažniji V12 motor ikada proizveden, za potrebe T50 hiperautomobila.
„T50 isporučuje višu gustinu snage od bilo kojeg atmosferskog serijskog motora ikada proizvedenog, sa 166 ks po litru radne zapremine. Ovo, u kombinaciji s malom masom, ovaj motor postavlja na sam vrh u oblasti razvoja atmosferskog pogona.
Da bi se ostvarila najmanja moguća masa, blok T.50 je napravljen od ojačane aluminijumske legure, kolenasto vratilo je od čelika, težine samo 13 kilograma, dok su klipnjače i ventili napravljeni od titanijuma, baš kao i kućište kvačila. Sve ovo je doprinelo tome da motor ima masu od samo 178 kilograma, što je još jedan rekord u kategoriji serijskih automobila.“
Red Bull Racingu nije neophodan Porsche da bi ušao u novu eru, a Kristijan Horner je u nekoliko intervjua nadugačko i naširoko negirao potencijalan Porscheov ulazak u austrijski tim. Govoreći konkrentno o mogućem partneru na planu pogonskih jedinica, Horner je kategoričan da će Red Bull Racing voditi glavnu reč, o kome god da se radi.
„Bilo koji potencijalan partner, očigledno će morati da se uklopi u Red Bullovu filozofiju, DNK i kulturu, način na koji se mi trkamo i u skladu s onim šta smo postigli. U okviru bilo kakve diskusije, od fundamentalnog značaja će biti da to ne može da se promeni. Naravno, to se odnosi na diskusiju koja bi bila uslovljena bilo kakvim eventualnim učešćem.“
Pored toga, ambicija Red Bull Racinga je da bude u ravni s Ferrarijevim proizvodnim pogonom.
„U Milton Kinsu smo od industrijskog zemljišta i par objekata na industrijskom zemljištu, došli do tehnološkog kampusa.
I da znate, investicija grupacije je bila značajna. Mislim da ćemo s novim pravilima vezanim za motore od 2026., biti jedini tim sem Ferrarija, koji će sve imati pod svojim krovom, na jednom mestu, u okviru jednog kampusa. To nas čini izuzetno uzbuđenim. Takođe, Red Bull je ostvario neverovatan rast u sportu, u svemu što radi, tako da smatram da se radi o posvećivanju i investiranju bez premca.“
S obzirom na nedostatak istorijskog nasleđa Porschea u Formuli 1, kao i mlako interesovanje nemačkog proizvođača za „najbrži cirkus na svetu“, jasno je da se to ne uklapa u ambiciozne aspiracije Red Bull Racinga. Shodno tome, za očekivati je da će se nemački proizvođač povući i odustati od potencijalnog partnerstva s F1 divizijom iz Milton Kinsa.
Pavle Barta
Auto Moto Show
