Naslovna AKTUELNO U znaku broja „3“

U znaku broja „3“

„Mali korak za Srbiju, ali veliki korak za e-mobilnost u Srbiji“, parafrazirao je Nila Armstronga organizator 9. E-mobility simpozijuma (koji je, između ostalog, posetio Beograd, odnosno hotel „Metropol“, gde je simpozijum održan), kada je prokomentarisao svoja osećanja povodom simpozijuma, koji je po prvi put održan u Beogradu.

Tokom dva dana, održana su izvanredna predavanja međunarodnih stručnjaka iz različitih oblasti e-mobilnosti. Stručnjaci su kako iz akadamske sfere tako i prakse, a učesnici simpozijuma su pored toga mogli da steknu sveobuhvatan uvid u ono što se dešava u Evropi.

Simpozijum su organizovali slovenački „Emobility“ i „Srpski eko klub“ na čelu s Draganom Škrnjćem.

  1. Simpozijum o mobilnosti, otvorila su tri ambasadora, i to Anka Kondrad iz Nemačke, Jost Rejnćes iz Nizozemske (Holandije) i Damjan Bergant iz Slovenije. Verovatno je da će ove tri zemlje u bliskoj budućnosti najviše doprineti bržem razvoju e-mobilnosti u Srbiji. Simpozijum je svečano otvorio državni sekretar Ivan Karić.

Prvi dan je bio rezervisan za predstavnika Nizozemske (Holandije) i njegovo iskustvo u oblasti e-mobilnosti, jer je Nizozemska (Holandija) vodeća što se tiče sveobuhvatne infrastrukture za električna vozila. Barte De Brej je direktor međunarodnog saveza pri firmi ElaanNL, koja se bavi infrastrukturom, a ujedno  je i potpredsednik evropkskog udruženja za e-mobilnost, AVERE. Njegovo predavanje je otvorilo oči mnogim učesnicima simpozijuma.

Organizator događaja, Primož Lemež, govorio je o tri stvari koje bi trebalo da nateraju Srbiju da što brže pređe na e-mobilnost: zdravlje populacije, poslovne mogućnosti i ekologija.

Ana Margret Korneliusdotir iz „Icelandic New Energy Ltd“, predstavila je razvoj i probleme Islanđana u oblasti e-mobilnosti. Njihov problem je veoma sličan slovenačkom; nema dovoljno električnih automobila. Međutim, sve zemlje se sada suočavaju s ovim problemom, jer proizvođači automobila jednostavno nisu u mogućnosti da proizvedu više vozila. Na Islandu, polako baterijama opremaju čak i svoju ribarsku i turističku flotu!

Naravno, e-mobilnost ne ide bez automobila. Učesnicima je priređena prezentacija dva izuzetna modela. Trenutno jedan od najboljih putničkih elektromobila, Mercedes EQS, koji su predstavili Miroslav Vrcelj i „Emilie 4“, zatim najbolji prototip solarnog automobila koji je plod saradnje Univerziteta u Beogradu i Bolonji, koji su predstavili Đanđakomo Minak i Marko Luković.

Janez Humar iz „Elesa“, upoznao je prisutne s izuzetno zanimljivim projektima na kojima radi ovaj slovenački operater mobilne mreže. Slovenačkoj javnosti je već dobro poznat projekat E8 i „Pentlji“, koji je prvenstveno namenjen punionicama za teški teretni saobraćaj.

Janez je kasnije bio gost i na panel diskusiji koju je vodio Primož Lemež, a govorilo se o projektima i stavovima različitih vlada u vezi s e-mobilnosti. Pored Janeza Humara i Primoža, u panelu su učestvovali i Ana Margret Korneliusdotir, Frank Miler iz nemačkog udruženja za e-mobilnost BEM i državni sekretar Ivan Karić.

Bilo je jasno da će Primož svojim oštrim pitanjima podstaći veoma zanimljivu diskusiju, što se i dogodilo. Državni sekretar mu je čak malo i prigovarao zbog njegovih pitanja, ali je zato rasprava bila izuzetno plodna. Jasno je, međutim, da će dalji razvoj e-mobilnosti mnogo zavisiti od sledeće Vlade Srbije i garniture ministara.

Sledećeg dana, bilo je zakazano nekoliko debata. Miran Ališič, nekadašnji vrsni komentator Formule 1 i veliki poznavalac automobilizma, ali ne i najveći zagovornik e-mobilnosti, vodio je diskusiju pod nazivom „Zašto ne električni automobil?“, ali u raspravi nikako nije uspeo da ubedi učesnike, Aleksandra Petkova iz Bugarske, Franka Milera iz BEM-a i Primoža Lemeža, da e-mobilnost nije jedina budućnost, kao  i da će dalje biti korišćena fosilna goriva.

Naravno, mnogi izazovi ostaju aktuelni u svim zemljama; od visokih cena električnih automobila, nedostatka manjih, jeftinijih modela, energetske obnovljivosti na putu do 100% obnovljivih izvora, izgradnje i funkcionisanja infrastrukture… Međutim, ljudi u većini zapadnih zemalja su se već odlučili: u većini slučajeva njihov sledeći automobil će biti električni! Jednostavno nema nazad, a i Miran će morati polako da se pomiri s tim.

Još jednu zanimljivu diskusiju, vodila je profesorka doktorka Ana Bovan, predsednica CEDEF-a i ESEM-a, vezanu za ekonomske i druge efekte uvođenja e-mobilnosti u Srbiji. U raspravi su joj se pridružile Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike , kao i Aleksandra Graovac, generalna sekretarka Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. Izuzetno zanimljiva diskusija, pokazala je da u Srbiji odlično razumeju da je potrebno što pre krenuti ka e-mobilnosti, ali taj put baš neće biti posut cvećem. Mnogo problema stvara izuzetno zastareo vozni park, jer je prosečna starost automobila u Srbiji preko 16 godina. Prilično stari automobili iz zapadnoevropskih zemalja se uvoze u Srbiju bez ikakvih restrikcija, a uvoz polovnih automobila je čak šest puta veći od prodaje novih! Što se ekologije tiče, budućoj vladi neće biti lako, a Jovanka Atanacković je toga i te kako svesna. Istovremeno, svesna je i mogućnosti koje Srbija ima s uvođenjem e-mobilnosti; ima prirodne resurse i sjajne klimatske uslove, ali će morati da ih zadrži u svom okrilju. Aleksandra je pre svega istakla da će vlada morati da uradi nešto kako u oblasti ekološki podobnog odlaganja automobilskog otpada, tako i na polju nekontrolisanog uvoza polovnih automobila.

Frank Miler je govorio o ne baš ružičastom putu ka ostvarivanju e-mobilnosti, što se trenutno dešava u Nemačkoj, iako je najprodavaniji model u ovoj zemlji u septembru bio Tesla Model Y, zbunjujući u velikoj meri nemačke proizvođače automobila. Međutim, čak i u Nemačkoj imaju dosta problema s problematično funkcionalnom i skupom infrastrukturom, kao i moćnim lobijima koji nisu zainteresovani isključivo za e-mobilnost. Oni žele i vodonik, koji po Frankovim rečima (čije mišljenje deli i organizator simpozijuma, Primož Lemež), nije pogodan za drumski transport.

Svoje viđenje svih ovih problema izneo je i Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, ali nije preveliki optimista po pitanju cirkularne ekonomije u Srbiji. Upravo ovo odeljenje vodi njihovu komoru. 

Primož Konda, Slovenac koji je doktorirao u Danskoj i Kini, ima odličan uvid u razvoj e-mobilnosti. Čini se prilično neverovatnim šta se sve radi na polju e-mobilnosti u Kini; kako u oblasti razvoja, broju prodatih automobila, tako i u sferi špijunaže u segmentu električnih automobila. Da, dobro ste pročitali, špijuniranje uz pomoć bezbroj kamera instaliranih u svakom automobilu.

Na kraju, zaključnu reč imao je Primož Lemež: „Zadovoljan sam simpozijumom. Odlični, zaista odlični predavači i predavanja, zanimljive diskusije koje nisu bile usredsređene na ono što je već urađeno, već na ono što treba da se uradi, uz veliku pomoć ambasada Nemačke, Holandije i Slovenije, kao i prisustvo dva državna sekretara Srbije, što dokazuje da Srbija može veoma svetlu budućnost u okviru e-mobilnosti. U ovoj zemlji dotični problemi nailaze na razumevanje, te će uz pomoć Slovenije, Holandije i Nemačke, biti moguće veoma brzo pronaći pravi izlaz iz tekućih dilema. Veliki sam optimista po pitanju Srbije i njene e-mobilnosti!“

Sledeće godine ćemo imati 10., jubilarni Simpozijum o e-mobilnosti!

Prethodni tekstOtac i sin od stare VW “bube” napravili umetničko delo (VIDEO)
Sledeći tekstNovi tizeri pred premijeru 11. generacije Honde Accord

Postavi komentar:

Molimo unesite svoj komentar
Unesite svoje ime