Toyota Motor Europe je na Kenshiki forumu 2022., istakla svoju misiju koja podrazumeva ostvarivanje ugljenične neutralnosti do 2040.
Shodno tome, japanska kompanija je skinula veo s nekih novih električnih i hibridnih modela u okviru Toyota i Lexus brendova. Pored toga, s poslovanjem će započeti proizvodnja baterija na Starom kontinentu, koje će se naći u novom C-HR priključnom hibridu. U skladu s aktuelnim trendovima, Woven Planet projekat je akcenat stavio na pristup „softver na prvom mestu“ kada je reč o razvoju elektrifikovanih vozila, pruživši nam dublji uvid u Woven City, „test poligon za prevoz budućnosti“.
Tržišni udeo Toyote Motor Europe je porastao na rekordnih 7,3 odsto tokom 2022., što je suficit od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tako da je japanski proizvođač utvrdio drugu poziciju na listi najprodavanijih automobilskih marki u Evropi.
Rukovodioci Toyotinog evropskog ogranka su prošle sedmice na godišnjem Kenshiki forumu s nama podelili najnovije informacije u vezi s razvojem novih proizvoda, s naglaskom na viziji budućnosti i strategiji na planu napredne tehnologije. „Kenšiki“ na japanskom znači „spoznaja“, a ovogodišnji događaj, kojem je prisustvovalo preko 250 medija, bio je fokusiran pre svega na ugljeničnu neutralnost i tekuću transformaciju kompanije u provajdera prevoza.
Ugljenična neutralnost do 2040.
Nadovezujući se na prošlogodišnji plan u vezi s potpunim neutralisanjem emisije CO2 svih vozila japanske kompanije u EU, Velikoj Britaniji i zemljama EFTA-e do 2035., plan Toyotinog evropskog ogranka je izneo njegov predsednik i generalni direktor, Met Herison.
Generalno, pod lupom su dve ključne oblasti: na prvom mestu ugljenična neutralnost, kao i način na koji kompanija planira da je ostvari u oblasti poslovanja, a na drugom mestu transformacija iz kompanije koja proizvodi i prodaje automobile u pružaoca usluga u sferi mobilnosti.
Cilj kompanije je da sve proizvodne pogone u Evropi učini ugljenično neutralnim do 2030. Pristup Toyote u ovoj oblasti je višestruk, minimizujući potrošnju energije gde god je to moguće, prebacujući se na obnovljivu energiju i implementirajući brojne „kaizen“ inovacije, koje su u službi redukovanja emisije ugljen-dioksida ili njene potpune eliminacije.
Dr Gil Prat, glavni naučnik u Toyota Motor Corporation i šef Toyotinog istraživačkog instituta, pružio je praktičan uvid s naučnog aspekta, koji stoji iza Toyotinog globalnog pristupa dekarbonizaciji. Suština je u korišćenju višestrukih tehnologija elektrifikacije, kako bi se maksimizovalo smanjenje emisije ugljenika, kroz optimizaciju eksploatacije oskudnih resursa. Toyotina multitehnološka strategija prepoznaje komplementarne prednosti vozila na baterije, kao i vozila pogonjenih vodonikom, kada je o nultoj emisiji reč. Zbog aktuelne nestašice i visokih troškova vezanih za materijale koji se koriste za baterije, uz odsustvo odgovarajuće infrastrukture, najbolje je koristiti kombinaciju baterijskih, „plug-in“ hibridnih i hibridnih vozila u cilju smanjenja emisije CO2 u narednih 10 do 15 godina.
Moramo uraditi ono što je najbolje za životnu okolinu, a to podrazumeva izvlačenje maksimuma iz svake proizvedene baterijske ćelije, kaže dr Prat, odnosno zemenjivanje što većeg broja neelektrifikovanih vozila elektrifikovanim, rukovodeći se jednim osnovnim principom, a on glasi „ugljenik je neprijatelj, a ne sam pogonski sklop“.
Toyota Motor Europe očekuje prodaju od 1,1 miliona vozila na evropskom tržištu u 2022., što je mali ali važan porast u odnosu na prethodnu godinu, kada je plasman opao za 12 odsto. Ostvarivanje rekordnog tržišnog udela od 7,3 odsto na Starom kontinentu, ujedno je doprinelo porastu od 0,9 procentnih poena. Ovaj tržišnih zamah može pre svega da se zahvali raznolikoj ponudi elektrifikovanih modela automobila, na koje se odnosi ukupan evropski miks od oko 66 odsto ukupne prodaje.
Toyota Prius Plug-in Hybrid
Peta generacija Priusa dolazi atraktivnija i naprednija nego ikada ranije, a ono što je u centru pažnje je unapređeni „plug-in“ hibridni pogonski sklop.
Na Starom kontinentu, kupci će moći da priušte isključivo ovu verziju, koja pruža čisto električni domet od 69 kilometara, uz emisiju ugljen-dioksida od samo 19 grama po pređenom kilometru.
Mada i na fotografijama izgleda više nego dobro, novi Prius uživo zaista deluje izuzetno poželjno, ispisujući novo poglavlje na planu inovativnog inženjeringa i dinamičnog dizajna.
Jasno je da je Toyota posvećena ugljeničnoj neutralnosti, a Prius je praktično pionir kada je reč o uvođenju hibridne tehnologije na tržište, značajno doprinevši tranziciji ka nultoj emisiji. Novi „plug-in“ model priču podiže na još viši nivo, učvršćujući multitehnološki portfolio, koji uključuje i baterijske i automobile pogonjene vodoničnim gorivnim ćelijama.
Bilo da se radi o gradskoj vožnji ili dužim putovanjima, novi Prius pruža više, pre svega zahvaljujući snažnijem motor generatoru i dvolitarskom agregatu s unutrašnjim sagorevanjem, koji kombinovano isporučuju 223 ks.
Stajling je atraktivniji i dinamičniji nego ranije, sa siluteom tipičnom za kupe modele, što neizbežno budi emocije. Novajlija počiva na drugoj generaciji GA-C platforme Toyotine nove globalne arhitekture (TNGA), što podrazumeva uštedu na masi i bolju krutost konstrukcije.
Nova, peta generacija hibridnog sistema ostvaruje evoluciju po svim pitanjima kada govorimo o vozačkom iskustvu, obezbeđujući više snage uz poboljšanu efikasnost. Dvolitarski benzinac isporučuje 152 ks, i deluje u sinergiji s novim elektromotorom od 163 ks (120 kW), pozicioniranim u sklopu menjača i diferencijala. Ukupna maksimalna izlazna snaga iznosi 223 konja, što je značajno više u odnosu na 122 ks aktuelne generacije.
Svakodnevna vožnja može gotovo 100-odstotno da se obavlja u električnom režimu, jer baterijska autonomija iznosi 69 kilometara, zahvaljujući litijum-jonskoj jedinici kapaciteta 13,6 kWh. Ćelije s većom energetskom gustinom omogućavaju optimizovan baterijski paket, dovoljno kompaktan da bude instaliran ispod zadnje klupe, što neminovno obezbeđuje nižu tačku težišta.
U smislu ostvarivanja cilja koji nalaže maksimalnu efikasnost, obnovljiva energija može biti generisana opciono uz pomoć solarnih ćelija na krovu, koje mogu osigurati osam kilometara vožnje čisto na električni pogon svakog dana. Kada je automobil parkiran nekoliko dana, solarne ćelije mogu u potpunosti napuniti bateriju.
Dakle, konstatovali smo da je dizajn karoserije bez dileme atraktivan. Klinasta forma koja je karakterisala Prius od druge generacije sada je evoluirala, donoseći elekgantnije i modernije linije. Ne treba da čudi što silueta deluje uglađenije i aerodinamičnije, jer je visina vozila spuštena za 50 milimetara, dok je vrh krova pomeren unazad, a ukupnom utisku značajno doprinose naplaci čiji prečnik ide do 19 cola.
Suvišne linije i površine su odbačene, što je ostavilo prostora za čist sveopšti dizajn, inspirisan prirodnim protokom vazduha. Takođe, međuosovinsko rastojanje je produženo za 50 milimetara u odnosu na prošlu generaciju, dok je ukupna dužina vozila smanjena za 46 milimetara, na 4,6 metara.
U isto vreme, novajlija je 22 milimetra širi u odnosu na prethodnika, što doprinosi opštoj dinamičnijoj pojavi.
Kada govorimo o enterijeru, prostran kabinski prostor obezbeđuje uživanje u vožnji i dobru zabavu, eksploatišući novi „Island Architecture“ okvir, podeljen u tri zone: okruženje, vozački modul i plutajući panel instrumentacije.
Što se okruženja tiče, ono je kako za vozača tako i putnike prostrano, a krase ga stilski izražajni i kvalitetni materijali. Vozački modul je zasnovan na sedmoinčnom TFT LCD ekranu, koji se nalazi direktno u vidnom polju, što doprinosi boljoj bezbednosti, jer nema potrebe da vozač spušta pogled s puta. Kada je u pitanju novodizajnirani panel instrumentacije, on prioritet stavlja na komfor, čistu postavku s minimalnim odvraćanjem pažnje vozača, upotrebljivost i formu. Kombinuje diskretan centralni displej i tanke kontrolne jedinice klima uređaja, dok je osvetljenje panela instrumentacije povezno s notifikacijama koje šalje Toyotin Safety Sense sistem, upozoravajući vozača kroz promene boje.
Od svog lansiranja 1997., Prius je prešao zaista dug put, sve do pete generacije koja je pred nama, podižući lestvicu na primetno viši nivo. Prvobitni model je bio pionir u oblasti elektrifikacije, kao prvo velikoserijsko hibridno vozilo.
Ukoliko izvršimo detaljniju inspekciju, uvidećemo da je nova hibridna tehnologija izvršila značajan proboj. Idemo redom… Posebno skrojena 1,5-litarska VVT-i jedinica i kompaktni elektromotor s visokim maksimalnim obrtnim omentom, obezbedili su performanse uporedive s postojećim automobilima slične veličine, ali uz pružanje dvostruko bolje efikasnosti.
Shodno tome, Prius je postao „Japanski automobil godine“ 1997/1998., pre nego što je stupio na svetsku pozornicu 2000., kada je započet izvoz. Suvišno je reći da je Toyotin hibrid vrlo brzo uspostavio bliske veze s ekološki osvešćenom klijentelom u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Potpuno nova druga generacija Priusa je lansirana 2003., s novim standardima na planu aerodinamike i koeficijentom otpora vazduha od samo 0,26. Tada je kreirana kultna klinasta karoserijska forma, što je bio rezultat prelaska na hečbek format. Ovaj model je osvojio titulu „Evropskog automobila godine 2005.“.
Hibridna tehnologija je ubrzano napredovala, tako da je novi pogonski sklop u drugoj generaciji Priusa pružao 15 odsto bolju efikasnost, uz 50 odsto više snage iz elektromotora. Unapređen baterijski paket smanjene mase je obezbeđivao više energije, što je Priusu omogućilo da se po prvi put kreće na čisto električni pogon.
Verna prvobitnoj misiji kao inspiraciji za novi stil motorizovanog prevoza, druga generacija Priusa je ostvarila prodaju koja je probila barijeru od milion primeraka, što je značajno uticalo na smanjenje emisije ugljen-dioksida širom sveta.
Toyotina vodeća pozicija u oblasti hibrida je dodatno pojačana 2009., kada je svetlost dana ugledala treća generacija Priusa, koji je na scenu stupio kao tehnički najnapredniji svetski „mejnstrim“ automobil, smanjujući potrošnju za dodatnih 10 odsto, uz redukovanje emisije CO2 za 14 odsto, zahvaljujući smanjenom koeficijentu otpora vazduha i većem 1,8-litarskom agregatu i redizajniranom elektromotoru.
Samim tim, kupci su mogli da uživaju u uglađenijoj „hibridnoj“ vožnji, da bi „Plug-in“ model stupio na scenu 2012., kao jedan od prvih automobila u Evropi s dotičnim pogonskim sistemom, čije su baterije mogle da se pune iz spoljnog izvora. S čisto električnim dometom od 25 kilometara i efikasnošću vodećoj u segmentu, prvi Prius Plug-in Hybrid je postavio nove standarde u oblasti ekološki podobnog prevoza.
Toyotin pulen je nastavio svoju pionirsku ulogu i s četvrtom generacijom, lansiranom 2015., kao prvo vozilo na novoj TNGA platformi. Ova arhitektura je zaslužna za to što je Prius, kao i mnogi modeli koji su usledili, bio zabavniji za vožnju s nižom takom težišta, uz kvalitetniju vozačku poziciju i smanjeno naginjanje karoserije. Poboljšana upravljivost je takođe bila u igri, zahvaljujući upotrebi čelika visoke čvrstoće, koji je „školjku“ četvrte generacije Priusa učinio 60 odsto krućom u odnosu na prethodni model.
Još jedna inženjerska prekretnica je vezana za četvrtu generaciju Priusa. Naime, radi se o novom motoru s unutrašnjim sagorevanjem, koji isporučuje maksimalnu toplotnu efikasnost od 40 odsto, što je najviša vrednost postignuta u oblasti serijskih benzinskih agregata. Nova „plug-in“ hibridna verzija je takođe lansirana s čisto električnim dometom od 45 kilometara, uz emisiju ugljen-dioksida od 28 grama po kilometru.
Naravno, naredno poglavlje u istoriji Priusa, započeće s petom generacijom s kojom smo imali prilike da se upoznamo u Briselu.
Toyota bZ Compact SUV Concept
Električni koncept japanske marke odlikuje čist dizajn, kombinovan s ekološki održivim materijalima. Kreiran je u Evropi od strane Toyotinog evropskog centra za dizajn i razvoj u Francuskoj, pružajući uvid u naredno pogavlje bZ električne porodice. Toyota planira da lansira šest bZ modela na Starom kontinentu do 2026.
Ova nova studija, premijerno predstavljena u Briselu, pozicionirana je u C SUV segmentu, najvećim u Evropi. Baterijski bZ Compact SUV Concept, pored C-HR Prologuea, na najbolji način ilustruje multitehnološki pristup japanskog proizvođača, koji budućim kupcima pruža mogućnost da budu deo armije koja je u službi redukovanja emisije ugljenika, uz zadovoljenje različitih potreba i osiguravanja održivosti kroz proširen prodajni portfolio.
Toyotu bZ Compact SUV Concept je dizajnirao tim Toyotinog evropskog dizajnerskog centra u Francuskoj, kao čisto električni model naprednog stajlinga. Ovaj pristup, po japanskoj kompaniji, naglašava dualni karakter vozila, što uključuje minimalistički dizajn i vitalnost svojstvenu za budućnost. Koncept naravno najavljuje model nulte emisije, koji koristi održive materijale čija proizvodnja ima nizak negativni uticaj na životnu sredinu. Dinamične performanse, vrhunska tehnologija i atraktivan izgled se podrazumevaju.
Prestižan stajling se nastavlja i u unutrašnjosti vozila, s premijum finišem koji rezultira prepoznatljivim dizajnom. Ono što je primetno je da je dizajnerski tim u priču uključio i nekoliko ekoloških detalja, poput sedišta presvučenih biljnim i recikliranim materijalima, u skladu s „Beyond Zero“ temom.
| Dužina | 4-538 mm |
| Visina | 1.560 mm |
| Širina | 1.888 mm |
| Točkovi | 21inč |
Lexus Electrified
Lexus ima plan da iskoristi mogućnosti elektrifikacije u cilju poboljšanja performansi svojih modela.
Ono što Toyotina luksuzna filijala takođe nastoji da implementira su baterije s najboljim odnosom snage, performansi, veličine, cene i izdržljivosti.
Novi električni SUV RZ 450e je u misiji da bude najefikasniji model u segmentu s potrošnjom od 16,8 kWh na 100 kilometara i ostvarivanjem autonomije od 440 kilometara. Takođe se očekuje da će baterija od 71 kWh zadržati 90 odsto svog kapaciteta nakon 10 godina upotrebe.
Lexus je postavio kurs koji podrazumeva razvoj novih tehnologija i vozila s akcentom na potencijalu koji donosi elektrifikacija, ne samo na planu poboljšanja energetske efikasnosti i redukovanja emisije, već i kada je reč o isporučivanju mnogo boljih performansi, dinamike i vozačkog angažmana.
Na Kenshiki forumu u Briselu, dobili smo ažurirane informacije u vezi s napretkom u okviru Lexus Electrified programa, planova vezanih za elektrifikaciju i putu ka ostvarivanju ugljenične neutralnosti. Ono što je takođe u centru pažnje su inovativni dizajn i inženjering koji će krasiti modele nove generacije.
Paskal Ruš, potpredsednik Toyote Motor Europe zadužen za Lexusov evropski ogranak, potvrdio je da će na koncu baterijski pogonjena vozila preuzeti primat, ali se u isto vreme osvrnuo na izazove vezane za infrastrukturu i ograničene resurse. Lexus će nastaviti da razvija čitav niz tehnologija elektrifikacije za hibridna, „plug-in“ hibridna i baterijski električna vozila, da bi ispunio različite potrebe kupaca i uslova na planu ekologije koji vladaju širom sveta.
„Kompletan budući razvoj će biti baziran na principu iskorišćavanja elektrifikacije u smislu obezbeđivanja vrhunskog vozačkog iskustva. Mi želimo da naša vozila pruže istinsko zadovoljstvo u vožnji“, rekao je on.
Lexus je bio pionir u oblasti elektrifikacije u premijum segmentu, lansiravši hibridni RX 400h SUV 2005. Od tada, ova japanska marka je proširila tehnološke barijere u cilju ostvarivanja boljih performansi i bolje efikasnosti, stekavši u međuvremenu nenadmašno iskustvo kada je reč o razvoju ključnih komponenti za električna vozila, uključujući motore, baterije i kontrolne jedinice. U isto vreme, Lexus je popularizovao hibride kroz rastuću ponudu modela, što je generisalo prodaju od preko 2,3 miliona primeraka širom sveta. Danas, više od 90 odsto novih Lexusa koji se prodaju u Evropi su s hibridnim pogonom.
Da bismo shvatili ambicije japanskog premijum proizvođača, treba reći da on razvija novo globalno sedište u Šimojami u Japanu, kompleksu koji će biti dom svih razvojnih disciplina, s dizajnerima i inženjerima koji sarađuju jedni s drugima, kako za crtačkim stolovima, tako i test stazama.
Lexus Electrified Sport predstavlja viziju budućnosti japanske marke kada je reč o sportskoj perjanici s baterijskim pogonskim sklopom. On je epitom nastojanja kompanije da kreira elektrifikovane automobile s autentičnom performantnom dimenzijom. Organske površine ovog automobila su u misiji uspostavljanja novog Lexusovog identiteta u segmentu baterijski električnih automobila, inspirisane brzinom i akrobatskom uglađenošću. Očekivani sprint do „stotke“ ovog modela traje oko dve sekunde.
Baterije koje se nalaze u novim Lexusovim hibridima i „plug-in“ hibridima osiguravaju sasvim solidne sposobnosti po pitanju čisto električne vožnje, ali se zadržavaju kompaktnim da bi se izbegli „penali“ koje donosi suvišna masa, troškovi i kompromitovanje unutrašnjeg prostora vozila. Isti princip se primenjuje i na čisto električne model, s inteligentnom skrojenom baterijom od 71,4 kWh u budućem RZ 450e SUV-u, koji bi trebalo da ostvari vodeću efikasnost u segmentu, s potrošnjom od 16,8 kWh na 100 kilometara, što u isto vreme obezbeđuje autonomiju od 440 kilometara u kombinovanom WLTP ciklusu.
Kvalitet i bezbednost novih Lexusovih baterija nisu zasnovani samo na njihovom dizajnu i strukturi, već i na sistemu praćenja koji detektuje prekomerno zagrevanje sve do svake pojedinačne ćelije. Upotreba neprovodljivih rashladnih tečnosti prevenira rizik od zapaljenja, dok sam dizajn baterije sprečava formiranje degradirajućih supstanci na anodi, što može negativno da utiče na životni vek baterije. Zahvaljujući ovim merama, u Lexusu tvrde da će baterija novog RZ-a zadržati 90 odsto prvobitnog kapaciteta nakon 10 godina eksploatacije.
U okviru priče o Lexusu nikako ne smemo zaobići nove sisteme koji su u službi optimizacije dinamičkog potencijala elektrifikovanih pogonskih sistema. DIRECT4, koji se pojavljuje u novim RX 500h i RZ 450e modelima, tehnologija je koju ekskluzivno nudi Lexus. Radi se o sistemu koji instantno uravnotežava obrtni moment koji se šalje na prednju i zadnju osovinu, što pruža maksimalno prijanjanje u svim uslovima vožnje, linearno ubrzanje i poboljšano ponašanje vozila u krivinama. Naravno, profitiranje se ogleda i u dominantnijim performansama i voznim osobinama, što rezultira kvalitetnijim komformom, posebno za putnike na zadnjim sedištima.
One Motion Grip je sistem upravljanja bez direktne mehaničke veze. Debitovaće na novom RZ 450e, transformišući vozačko iskustvo i u isto vreme eliminišući potrebu za „motanje“ volana u stilu „ruka preko ruke“, tako da će manevri biti obavljani lakše i preciznije. Tako to zvuči u teoriji, a u praksi, jedva čekamo da ga i sami isprobamo. Agilnost pri niskim brzinama i stabilnost pri brzinama na auto-putu, takođe su poboljšane.
Mnogi vozači sa setom posmatraju odlazak manuelnih menjača u „večna lovišta“. Ipak, Lexus je istražio stvari na ovom polju kada je reč o električnim vozilima, pokrenuvši projekat koji je u međuvremenu uznapredovao. Testno vozilo je UX 300e kompaktni SUV, opremljen ručicom menjača i papučicom kvačila?!
Takaši Vatanabe, glavni inženjer Lexus Electrifieda, približio nam je kako stoje stvari s ovom tehnologijom: „Gledano spolja, ovo vozilo je tiho kao i bilo koji drugi elektromobil. Međutim, vozač je u prilici da doživi iskustvo vožnje s manuelnim menjačem. Radi se o sistemu baziranom na softveru, tako da se on može programirati na način da reprodukuje angažman u vožnji različitih tipova vozila, ostavljajući vozaču da odabere željeno mapiranje.“
S DIRECT4 i One Motion Grip sistemima, Lexus je u prilici da istraži nove mogućnosti na planu individualnog krojenja performansi, tako da će svaki vozač moći da personalizuje sopstveno vozačko iskustvo.
Toyota C-HR Prologue
Peta generacija Toyote Prius ispisuje novo poglavlje u ulozi pionira na planu inženjerske inovativnosti i dinamičkog dizajna, negujući tradiciju začetu pre četvrt veka.
Na Salonu automobila u Parizu 2014., došlo je prvog signala da Toyota priprema lansiranje potpuno novog žanra vozila u okviru C segmenta. Naime, tada je predstavljen C-HR koncept. Pre nešto više od dve godine, ova studija je postala realnost, a s novim modelom, Toyota je plasirala automobil koji nije bio spreman na kompromise.
Ove, 2022. godine, postavljen je novi izazov: kako postaviti Toyotu C-HR na još viši nivo? Odgovor na ovo pitanje dolazi u vidu C-HR Prologuea, demonstracije bliske budućnosti.
I ovaj model je „rođen“ u ED2 Toyotinom dizajnerskom centru na jugu Francuske, baš kao i aktuelni serijski model.
Budući da će novi serijski model izgledati gotovo identično kao koncept za očekivati je da kao efekat ima neminovno okretanje glava na ulicama. Šta je ono što dodatno možemo očekivati, pored dizajna koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, i koji je ostao veran prvobitnoj DNK?
Novi C-HR će biti sofisticiraniji, uz zadržavanje poslovične provokativnosti. Prologue koncept demonstrira svojevrsnu dihotomiju kvaliteta, koju retko pronalazimo u jednom modelu automobila. Veći točkovi s kraćim prepustima naglašavaju mišićav stav, iz bilo kog ugla da posmatramo vozilo. U isto vreme, mada je sportski moment izraženiji, Toyota je poradila na povećanju prostora unutar kabine.
Toyota C-HR Prologue odbacuje statične linije, usvajajući precizniji i više organski dizajnerski jezik, izgrađen na temelju dve naizgled suprotstavljene vrednosti. Ovaj svojevrsni dinamički opseg naglašava kontrast između fluidnosti i oštrine, koji teško da smo imali prilike da vidimo kod nekog drugog modela automobila. Ono što je takođe primetno je da koncept u priču uvodi i treću nijansu, tako da imamo posla s tri-kolor opcijom.
Naravno, novi C-HR će takođe biti posvećen ugljeničnoj neutralnosti, proširujući elektrifikaciju u najkonkuretnijem tržišnom segmentu u Evropi. To znači da će biti dostupan „plug-in“ hibridni model s baterijama proizvedenim u Evropi, pored tradicionalne hibridne verzije koja predstavlja stub prodaje.
Pavle Barta
Auto Moto Show
