Evropska komisija nas uverava da će povećanje cena automobila prouzrokovano uvođenjem novih Euro 7 standarda biti neznatno, ali stanje na terenu baš i nije u skladu s tim, a evo i zašto.
Šta je zapravo Euro 7 regulativa i zašto će biti uvedena? Evropska komisija objašnjava da su novi standardi vezani za zagađenje u jednačinu uključili energetsku krizu i galopirajuću inflaciju koja se trenutno odigrava u Evropi. Iz ovih razloga, nisu postavljeni stroži limiti u vezi s novim standardima koji se tiču polutanata. Oni će na snagu stupiti 1. jula 2025., i biće validni do 31. decembra 2034. Nakon tog datuma, samo će čisto električnim automobilima biti dozvoljeno da se prodaju na Starom kontinentu.
Evropska komisija procenjuje da će novi Euro 7 standardi dovesti do neznatnog povećanja cene automobila između 90 i 150 evra po primerku. Međutim, to je veoma daleko od istine.
U okviru Euro 7 standarda, emisija azotnih oksida iz dizel motora je snižena s 80 na 60 mg/km. Dakle, automobili s dizel motorima će morati da poseduju efikasnije sisteme prečišćavanja izduvnih gasova. Primera radi, veći dizel motori iz viših klasa automobila imaju nove sisteme ubrizgavnja AdBlue tečnosti s dve brizgaljke, u poređenju s manjim motorima, koji imaju samo jednu brizgaljku. Uvođenje novog sistema s dva injektora, koji je razvio Continental, podićiće cenu vozila za najmanje 200 do 300 evra.
Evropska komisija takođe kaže da je granica emisiije NOx za benzinske motore ostaje nepromenjena (60 mg/km), ali ne kaže da je uveden test hladne emisije. Ovo ispitivanje predviđa da se tokom prvih 10 kilometara vožnje nakon startovanja motora, bilo da se radi o dizel ili benzinskom automobilu, ne sme emitovati više od 600 mg azotnih oksida tokom prelaska ove distance.
Niko ne govori da ovaj test hladne emisije nije konačan za svakodnevno zagađenje, jer, posebno u gradovima, većina ljudi vozi automobile u okviru kratkih distanci. U takvim slučajevima, motor je hladan prilikom starta a emisija je visoka, jer se katalizator ne može zagrejati istog momenta.
Iz tog razloga, katalizatorima će biti potreban izvor energije, odnosno toplotna pumpa, da bi ih zagrejala gotovo odmah, jer primera radi, dizel motori dostižu optimalnu radnu temperaturu nakon par kilometara. Ovo će generalno dovesti do povećanja cene svih vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem.
Još jedna mera, za koju još uvek ne znamo koje verifikacione metode će koristiti, je ona koja se tiče starosti i broja pređenih kilometara pri kojima će automobili morati da budu u skladu s Euro 7 standardima.
Po staroj Euro 6d regulativi, vozila su morala da budu u skladu sa standardima pet godina, odnosno 100.000 pređenih kilometara. Evropska komisija je utvrdila da je prosečna starost automobila na Starom kontinentu 12 godina, tako da je odlučila da proširi limit na 10 godina, odnosno 200.000 pređenih kilometara. Pitanje je, ko proverava da li je automobil koji je star osam godina i koji je prešao 180.000 kilometara, u skladu sa standardima? Tehničari na tehničkom pregledu?
Mera koja nema efekta je vek baterije u električnim automobilima. Naime, Evropska komisija kaže da u slučaju električnih vozila proizvođač mora garantovati životni vek baterije u trajanju od osam godina, odnosno 160.000 pređenih kilometara. Tokom tog perioda, baterija mora da sačuva najmanje 70 odsto svog prvobitnog kapaciteta. Međutim, u ovom momentu, svi proizvođači nude minimalnu garanciju od osam godina ili 160.000 pređenih kilometara, tako da ta mera nije relevantna.
Umesto toga, ono što je važno je izračunavanje emisije tokom kompletnog životnog veka vozila. Električni automobili troše električnu energiju koja nije 100 odsto iz obnovljivih izvora, a takođe se troši velika količina energije u proizvodnji baterija. Primera radi, najsnažnija evropska ekonomija, Nemačka, u svom proizvodnom miksu tokom 2021., emitovala je 401 g ugljen-dioksida na proizvodnju 1 kWh električne energije. Jasno je da je ova vrednost ekstremno visoka, što znači da je emisija značajna. Dakle, štetni gasovi u ovom slučaju ne izlaze iz izduvnih sistema automobila u gradu, već iz dimnjaka termoelektrana.
Na neki način Evropska komisija traži iglu u plastu sena, hvaleći se da je u mere uključila i emisiju čestica koju stvaraju kočne pločice i pneumatice. Međutim, oni tek treba da nam objasne metodologiju merenja, i koji je udeo tih čestica u ukupnoj emisiji. Primera radi, emisija velikih feribota je veća kada napuštaju luku nego svih automobila u velikim evropskim gradovima kada koče.
Rezime
Mada Evropska komisija pokušava da nas uveri da nove ekološke mere neće dovesti do alarmantnog povećanja cena novih automobila u okviru najgoreg perioda za Evropu od posleratnog perioda, realnost nam govori drugačije.
Mali automobili će postepeno nestati s puteva, jer sistemi prečišćavanja gasova kod njih imaju mnogo veći srazmeran udeo u formiranju cene nego u slučaju skupljih automobila. Primera radi, VW kaže da će povećanje cene za VW Polo iznositi 5.ooo evra. Međutim, najjeftiniji Polo košta 20.000 evra, tako da će s novim povećanjem dostići čitavih 25.000. Logika jasno nalaže da je isplativije kupiti električni automobil od 35.000 evra, koji nakon subvencija izlazi 10.000 evra manje.
I za ovo imamo dobar primer. VW planira da lansira mali SUV pod imenom ID.2 u 2025., s najavljenom startnom cenom ispod 25.000 evropskih novčanica. Međutim, u aktuelnom tržišnom kontekstu, teško je poverovati da je ta cena održiva. Naravno, nemački proizvođač ne kaže da li se spomenuta „cifra“ odnosi na cenu pre ili posle zaračunavanja eko bonusa, niti znamo koji će biti maksimalan domet ulazne verzije.
Svi proizvođači verovatno prolaze kroz ovu kalkulaciju, jer će Euro 7 regulativa stupiti na snagu za manje od 10 godina. Tu se nameće pitanje, da li se isplati investirati u razvoj sofisticiranih i skupih sistema prečišćavanja izduvnih gasova za relativno kratak period, ili ići odmah na razvoj električnog modela koji se može proizvoditi dugi niz godina.
Međutim, elektromobil od 25.000 evra neće imati realnu autonomiju dužu od 250 kilometara, a ovde se takođe javlja novo pitanje, koliko dugo će vlade biti u prilici da nude velikodušne subvencije i povlastice za kupovinu električnih automobila? Prošle godine, nešto više od 1,2 miliona električnih vozila je prodato u Evropi od ukupno 11,76 mililona. Šta će se desiti kada na putevima budemo imali samo električne automobile? Da li će vlasti moći da stimulišu kupovinu 12 miliona vozila godišnje?
Naravno, na red dolaze i stanice za punjenje. U Evropi ih ima nekih 300.000, s tim što je plan da ih do 2025. bude milion, a do 2030. tri miliona. Ko će ih instalirati? Očigledno je da vlade u Evropskim zemljama nešto i ne žure s tim.
Dakle, Euro 7 standardi će neminovno dovesti do toga da će mnogim ljudima biti otežan prevoz, posebno onima koji ne mogu da priušte električni automobil, a ta populacija sve više raste u okviru aktuelne krize.
