Toyota je najveći svetski proizvođač automobila po obimu proizvodnje i prodaje.
Zahvaljujući pažnji koju posvećuje kvalitetu vozila i energetskoj efikasnosti svojih fabrika širom sveta, ova japanska marka je globalno priznata i prepoznata, tako da rezultati koje postiže nimalo ne čude.
Dobar deo svoje popularnosti Toyota može da zahvali sposobnosti da svakom tržištu ponudi odgovarajuća vozila. Ono u čemu prednjači u odnosu na japansku, evropsku i američku konkurenciju je što je sjajna u kreiranju modela automobila u skladu s tržištem na koje su oni plasirani, a najčešće se radi o globalnim proizvodima. Corolla, RAV4, Land Cruiser i Yaris, samo su četiri primera širokog raspona modela koji pokrivaju sva tržišta.
Drugi deo uspeha se odnosi na hibridne pogonske sklopove. Naime, Toyota automobile tog tipa proizvodi preko 20 godina, prodavši u međuvremenu milione jedinica. Ulaganje u u hibride se definitivno isplaćuje, jer japanski brend nadmašuje svoje rivale po pitanju efikasnosti, tako da ostvaruje značajan profit s hibridnim vozilima.
Ono što svakoga interesuje je šta će biti u budućnosti?
Uprkos uspehu i pozitivnom imidžu koje je hibridna tehnologija podarila Toyoti, izvesni spoljni faktori prisiljavaju japansku kompaniju da preduzme naredni korak. Ona mora da donese odluku da li će nastaviti da unapređuje postojeću hibridnu tehnologiju ili će se prebaciti na čisto električna vozila.
Problem bi mogla da predstavlja činjenica što druga opcija ne predstavlja oblast u kojoj Toyota prednjači, što znači da postoje izvesne nepoznanice. Budući da je kompanija više od 20 godina fokusirana na unapređivanje i prodaju hibridnih automobila, manje sredstava i interesovanja je preusmeravala ka čisto električnim vozilima. Danas je Toyota najveći svetski proizvođač čistih hibrida, ali ujedno jedan od najmanjih u segmentu čisto električnih vozila (na 28. mestu), mada će se to naravno promeniti u bliskoj budućnosti.
S ekološkom regulativom koja je sve „zategnutija“ širom sveta, jasno je da hibridni automobili neće biti dovoljni da bi se ispunili ciljevi. Ipak treba imati na umu da se u osnovi radi o motorima s unutrašnjim sagorevanjem, uparenim s električnim jedinicama. I, mada je njihov uticaj bio veoma pozitivan na smanjenje emisije koju proizvode automobile, takvi pogonski sklopovi ne mogu da dostignu nultu emisiju, što je ultimativni cilj kojem čovečanstvo stremi.
Dakle, hibridna tehnologija je u današnje vreme idealna solucija, ali neće to biti za deset godina. Šta će Toyota uraditi? Da li će kompanija nastaviti da ulog stavlja na soluciju u kojoj je vodeća, ili će hibridi biti u potpunosti odbačeni u korist električnih vozila?
Zapravo, na ova pitanja nije teško odgovoriti, jer će Toyota htela-ne htela morati da se okrene rešenjima koja podrazumevaju nultu emisiju. Ono što je argumentacija Akija Tojode je da se tranzicija dešava prebrzo i da sve treba da bude postepenije, s čime se u svakom slučaju slažemo. Ipak, budući da su baterijski pogonjeni automobili s postojećom tehnologijom daleko od neke krajnje solucije koja će „sve rešiti“, Toyota radi odličnu stvar s vodonikom, za koji jednostavno radi vreme, i koji bi mogao da se pokaže kao „kec u rukavu“, možda ne sutra, možda ne ni za 10 godina, ali jednog dana svakako.
Više o Toyotinim planovima vezanim za blisku budućnost možete pročitati u našem izveštaju s Kenshiki foruma 2022.
Autor članka: Felipe Munoz (JATO Dynamics)
Prilagodio i priredio: Pavle Barta
