Dakar Rally 2023.: Zavesa Dakar Rallyja 2023. je spuštena, do sledeće godine!

U Damamu se završilo 45. izdanje Dakara nakon 14 etapa prepunih dramatičnih obrta u svim kategorijama.

Pobednička kampanja Nasera ​​Al-Atije nije bila iznenađujuća, ali mu je prva uspešna odbrana titule donela peti trijumf u karijeri i priznanje u okviru pobede sa najvećom razlikom u trci automobila u poslednjih 20 godina. Drugi, sa zaostatkom od jednog časa i dvadeset minuta, Sebastjen Lob je bio prisiljen da poklekne pred Katarcem, ali je takođe dodao svoje ime u knjigu rekorda Dakara, s nizom od šest uzastopnih etapnih pobeda (ukupno sedam).

Scenario koji se odvijao u motociklističkoj trci bio je još „luđi“. U pohodnu na svoju prvu titulu u ovoj kategoriji, Kevin Benavides je preuzeo vođstvo poslednjeg dana, zbacivši Tobija Prajsa s vrha generalnog plasmana i pobedivši s 43 sekunde prednosti, što je najmanja razlika između prvoplasiraog i drugoplasiranog, ikada ostvarena na Dakaru.

Slično, u kategoriji SSV-a, najmlađi učesnik Dakara u istoriji, profitirao je na velikom preokretu u poslednjoj etapi. Lider do tog momenta, Rokas Bačiuška, prepustio prvo mesto osamnaestogodišnjem Poljaku, Eriku Gočalu, koji je podelio podijum s ocem Marekom na trećem mestu. Porodica koja se zajedno takmiči, ostaje zajedno.

U T3 klasi, pobedio je Ostin Džons, koji je prošle godine već kući odneo trofej u T4 kategoriji, dok je titulu u konkurenciji kamiondžija osvojio Janus van Kasteren, prvi pobednik trke iz Holandije, još od Džerarda de Roja 2016.

Pobednici i svi ostali takmičari koji su demonstrirali rešenost da završe ovu napornu rutu, bili su slavljeni na podijumu u Itri, u kulturnom centru koji je izgradio Aramco povodom obeležavanja 75. godišnjice kompanije koja se pridružila Dakaru kao glavni partner ove godine.

235 od 355 vozila koja su započela Dakar 2023. stigla su do cilja: 80 motocikala (od 121), 10 kvadova (18), 46 T1 i T2 automobila (67), 38 lakih prototipova (47), 39 SSV ( 45) i sva 22 kamiona, zajedno sa 80 od 88 posada u trećem izdanju Dakar Classica, trke za vozila iz 20. veka.

Automobili: Tiho samopouzdanje otelotvoreno u Naseru Al-Atiji

Postizanje „5 od 20“ je obično veoma loša vest, ali u slučaju Nasera ​​Al-Atije, koji je osvojio peti beduinski trofej na svom dvadesetom startu u Dakaru (uključujući i izdanje 2008.), njegov rekord pokazuje da je on jedan od najintuitivnijih takmičara u svetu rally-raida, s neverovatnim talentom da predviđa stvari.

Mašina za pobeđivanje je zaista krenula u pohod 2011. godine, u Volkswagen Touaregu s Timom Gotšalkom na desnom sedištu. Od tada, Al-Atija je negirao svoju reputaciju razbijača automobila, a njegovo partnerstvo s navigatorom Matjeom Baumelom od 2015., donelo mu je još četiri pobede: 2015. u Miniju i 2019., 2022. i 2023. za volanom Toyote Hilux. Ovaj tandem je proizveo pravo vozačko remek-delo na pesku Saudijske Arabije, preuzevši bez žurbe vođstvo uveče u etapi 3, pre nego što je stigao do dana odmora sat i dvadeset minuta ispred ostalih, nakon što je surovi teren uništio nade ostalih izazivača.

Prodriveovi Hunteri su izbačeni iz borbe naletom „gumi defekata“ u fazi 2, dok su električni Audiji Stefana Peterhansela i Karlosa Sainsa izgubili svaku nadu u uspeh u podnožju dine u etapi 6. RS X e-tron trkači će morati da sačekaju na sladak ukus pobede, od kojih je samo jedan, s Matijasom Ekstremom za volanom, stigao do cilja, dve nedelje nakon pobede u prologu oko Morskog kampa.

Sebastjen Lob, jedini od Toyotinih rivala koji je izbegao sigurnu propast, krenuo je u krajnje uzaludnu, ali smelu poteru pre Prazne četvrti, pa sve do cilja u Damamu. U svojoj herojskoj vožnji kroz pustinju, devetostruki WRC svetski šampion je nizao jednu etapnu pobedu za drugom, krotivši dine kao nikada pre i pružajući besprekornu predstavu, koja ga je lansirala u istoriju, s nizom od šest uzastopnih etapnih pobeda, tako da je nadmašio rekord iz 1989. Arija Vatanena, koji je ostvario pet vezanih etapnih trijumfa. Naser je, s dozom samopouzdanja odbio da se angažuje pod ovim uslovima i praktično je krstario je do Damama. Međutim,  njegovo vođstvo u odnosu na Loba je ostalo nepromenjeno, što samo govori o kvalitetima Katarca. Peti uspeh Al-Atije stavlja se u ravan velikog finskog majstora, koji je osvojio Dakar „samo” četiri puta, ali sa samo pet startova. Gledajući unapred, njegova žetva 2023. takođe ga dovodi bliže Vatanenovom rekordu od 50 etapnih pobeda, jer ih je do sada sakupio 47. U isto vreme, približio se brojci od osam titula Stefana Peterhansela u konkurenciji automobilista.

Toyotin klan ima mnogo razloga za slavlje, pošto je donja stepenica podijuma pripala novajliji i u timu i u Dakaru. Brazilac Lukas Moraeš je prvi novajlija koji je uspeo da se plasira u top 3 u trci automobila, još od pobede Juhe Kankunena 1988. Još dva vozača Hiluxa zaokružuju prvih 5: uvek dosledni Ginijel de Vilijers, u svom petnaestom finišu u ovom izabranom klubu , i timski kolega iz Južne Afrike, Henk Lategan, koji će u budućnosti pokušati da ponovi poduhvat svog mentora i ostvari pobedu.

Suočen s blagom dozom šoka i iznenađenja, šesto mesto Martina Prokopa je mnogo više od utešne nagrade, dok Vej Han postigao najbolji rezultat ikada za jednog kineskog vozača (osmo mesto). Sebastijan Halpern, deveti u potpuno novom T1+ Team X-raid-a, iskoristiće svoj optimizam da to protumači kao znak da treba da nastavi dalje, kao i Gerlen Šišeri, čije su dve etapne pobede, uključujući finalnu, devet plasmana u prvih 5 i mesto u prvih 10 u ukupnom poretku, dokaz da on bez problema može da se nosi s velikim imenima.

Laki prototipovi: Džonsov dvostruki udarac

Kada je „Čaleko“ Lopes, branilac titule u T3 kategoriji, dobio zamajac za 45. Dakar na Morskom kampu, svi su očekivali ponovni dvoboj Čileanca i Seta Kintera, vozača koji je pobedio u gotovo svakoj etapi prethodnog izdanja. Međutim, jedan prolog ne čini pobednika Dakara. Kristina Gutijeres je inauguralnu etapu završila ispred Kintera, bez većih razloga da pomisli da je dvanaesto mesto Ostina Džonsa njegov prvi korak ka pobedi u Damamu. Ipak, upravo se to dogodilo. Gutijeres, Lopes i Kintero su igrali partiju muzičkih stolica na vrhu generalnog poretka, sve dok katastrofa nije zadesila svakog od njih redom, uz nezgode kao što je zaglavljivanje u poplavljenoj reci u fazi 3 ili gubitak točka na putu. Mič Gatri je takođe imao probleme s mehanikom u etapi 5, ostavljajući Gijoma de Mevijusa u vođstvu sa Džonsom za petama. Belgijanac je dugo mislio da je ovo njegov reli, barem do 41. kilometra etape 11, kada je mehanički problem u pustinji koštao njega i njegovog suvozača Fransoa Kazalea više od sat i po.

Od tada, Džonsova trka je bila takva da je jedino sam sebe mogao da pobedi. Sve je bilo praktično završeno. Niz pobeda Gatrija, Kintera, pa čak i novih Yamahinih prototipova koje su vozili Žoao Fereira i Rikardo Porem, nisu uspeli da uzdrmaju uvek doslednog Džonsa, koji je samo pet puta završio van prvih 5. Amerikanac, koji je već pobedio u SSV trci prošle godine, osvojio T3 titulu u svom prvom pokušaju.

SSV: „Bebi“ dominacija

Nakon promocije Ostina Džonsa u T3, logika je nalagala da će se titula svesti na borbu između braće Gočal, Mareka i Mihala, koji su prošle godine ostvarili osam etapnih pobeda; šampion W2RC u kategoriji SSV, Rokas Bačiuška; ili čak drugoplasirani iz 2022., iskusni Đerard Fares. Međutim, prava pretnja dolazila je s druge strane, odnosno od novajlije po imenu Erik Gočal, Marekovog sina. S nepunih 18 godina, Poljak je drugog dana postao najmlađi etapni pobednik u istoriji Dakara, oborivši rekord Seta Kintera. Neki bi to mogli pripisati početničkoj sreći, ali najnoviji izdanak porodice Gočal nije se zaustavio na lovorikama. Njegov tour de force u fazi 4 pozicionirao ga je među pretendente na krunu, pored njegovog oca i Rodriga Lupija de Oliveire, koji je bio uzor po pitanju konsistentnosti u prvoj polovini događaja, pre nego što je izgubio preko 40 minuta i iskliznuo iz borbe. Fortuna se namrštila i na druga velika imena: Bačiušku, Mareka, Erika… Bilo je za svakog ponešto, ali je to imalo blagotvornu posledicu kada je reč o zaoštravanju trke. Bačiuška je došao do vođstva i uspeo je da odbrani tesan zaostatak do večeri pretposlednje etape. S nešto više od tri minuta između Litvanca i Erika Gočala, titula još uvek nije bila odlučena. Mada je finale od strane mnogih generalno gledano kao nešto više od šetnje parkom, to definitivno nije bio slučaj za Bačiušku, koji je izgubio dvadesetak minuta zbog loma ramena ogibljenja. Erik Gočal, odlučniji nego ikad, ipak je odneo svoju prvu pobedu u Dakaru. Bio je to podvig za pamćenje, jer je Marek uspeo da odbrani treće mesto u ukupnom poretku. Bačiuška, drugi, završio je jednu stepenicu više nego 2022. godine, ali će mu to bez sumnje ostaviti gorak ukus u ustima. Preko 53 časa trke u kategoriji SSV-a, da bi na kraju došlo do preokreta.

Motocikli: sekunde su odlučivale

Nikada ranije jedan motociklista nije izgubio vođstvo na Dakaru u poslednjem specijalu, i nikada ranije pobednik i drugoplasirani nisu bili do te mere izjednačeni.

Scenario bez presedana, koji se pojavio u okviru još jednog prvog istorijskog slučaja; naime, samo 12 sekundi je razdvajalo KTM-ove Tobija Prajsa i Kevina Benavidesa uoči finala. Najduži Dakar održan u Saudijskoj Arabiji sveo se na sprint završnicu, disciplinu u kojoj su oba bivša enduro vozača izvrsna. Prajs je započeo 45. izdanje pobedom u prologu pre nego što je proleteo ispod radara blizu prednjeg dela trke, poput Argentinca, koji je izašao iz mnoštva, samo da bi osvojio etapu 13 i obrušio se na Australijanca. Dolazak do cilja je bio kao takmičenje u preponama, u kojem je svaka kontrolna tačka bila svojevrsna prepreka. Po sopstvenim rečima, Prajs je izgubio Dakar „spotaknuvši se“ dva puta. Kevin je priznao da je jednom morao da se vrati da bi potvrdio kontrolnu tačku, ali je Tobi to uradio tri puta. Argentinac se u finišu pridružio klubu dvostrukih pobednika Dakara (2021. i 2023.), 43 sekunde ispred svog novog „vršnjaka“ (2016. i 2019.). Pridružio se redovima Auriola, Rahiera, Meonija, samog Prajsa i Sanderlenda.

Prošle godine tek na 100. mestu zbog kvara na motoru, novi pobednik, koji je potpisao s KTM-om posle uspeha na Hondi, stavio je tačku na tri uzastopne godine u kojima je Dakar bio obojen u crveno. Posle dve pobede Honde i jedne GasGasa prošle godine, narandžasti brend iz Matighofena je devetnaestim trijumfom ponovo preuzeo tron. Pored njih na podijumu je stao Skajler Haus, koji vozi za sestrinsku Huskvarnu, iako je u svom petom Dakaru zaslužio mnogo više. Amerikanac je bio u ulozi vođe čopora šest dana pre nego što je preskočen, ali je oduševljen i ponosan što se po prvi put popeo na podijum, peti kada je reč o motociklistima iz SAD.

Dakar 2023. imao je ukus slatke osvete za velike gubitnike iz prethodnog izdanja, kada je Prajs izgubio na samom početku izgubio previše vremena, ne uspevši da završi bolje od desetog mesta, što je bio njegov najgori rezultat na kraju relija, dok je Haus pao, a motor Kevina Benavidesa ispustio dušu. Ovoga puta, Dakar se nije nasmejao većini dobitnika iz  2022. Trka je prerano završena za polovinu prošlogodišnjih prvih 10, i to ne samo za „sitne ribe“.

Sanderlend, branilac titule, odustao u etapi 1. Sledećeg dana je takođe pao Brabek, a za njim Bareda u etapi 8. Mejson Klajn, najbolji novajlija u Džedi na devetom mestu, koji je preuzeo vođstvo u etapi 2 ovogodišnjeg Dakara, bacio je peškir u ring u etapi 13, dok je Valkner, osvajač podijuma prošle godine, doživeo pad uoči finiša.

Tri druga vozača našla su se na udaru surovosti Dakara. Hoakim Rodriges iz tima Hero i Harit Noa iz Shercoa, dodani su na listu žrtava u etapi 4. Indijčev timski kolega, Ruj Gonsalves, povukao se u etapi 6. U ovom ratu iscrpljivanja, Honda je trojicu od svoja četiri fabrička vozača uvrstila u prvih 10. Kvintanilja je završio odmah ispod osvajača podijuma, ispred Van Beverena, dok je Korneho bio osmi. Lučijano Benavides (HVA), najplodniji lovac na etape ovog izdanja, s osvojena specijala, došao je na šesto mesto. Denijel Sanders, koji je ponovo imao sjajan start trke, pre nego što je njegovo fizičko stanje učinilo svoj danak, bio je sedmi. Lorenco Santolino, jedanaesti prošle godine, strpljivo je balansirao s vremenom na svom Shercou da bi se popeo na deveto mesto i ponovo zauzeo poziciju u prvih 10 posle 2021. (šesto). Franko Kaimi (Hero) je zaokružio prvih deset, osiguravajući da svih šest fabričkih timova u 45. izdanju budu zastupljeni pri vrhu.

Rally2: „Dudu“ brz i čvrst

Posle preranog odlaska Bredlija Koksa nakon pada, kandidati za kategoriju Rally2 brzo su iskoračili u prvi plan. Paolo Luči i novajlija Majkl Dokerti navalili su prvi, dok je Roman Dimontije zaražen gripom čekao svoj momenat. I Italijan i Južnoafrikanac su pravili greške, padali su jedan za drugim prvih nekoliko dana i ostavljali francuski parni valjak da razbije svaku zamku pred sobom, brzinom kojom se često izjednačavao sa motociklistima RallyGP-a. „Dudu“ je ostvario svoju prvu pobedu u etapi 4, preuzeo je uzde u generalnom poretku sledećeg dana i nikada se više nije osvrnuo. Samo ga je njegov timski kolega, Dokerti, koji živi u Emiratima, kasnije izazvao u okviru dva specijala u Praznoj četvrti, njegovom usvojenom terenu. Trojica muškaraca su završila od četrnaestog do šesnaestog mesta. Šesnaesti ukupno, Dokerti je takođe bio najbolji novajlija ovog izdanja. U trci Original by Motul, za vozače bez pomoći u bivaku, Južnoafrikanac Čaran Mur bio je favorit za pobedu u kategoriji, nakon što je završio kao četvrti u svom debiju prošle godine. On je uzeo plen posle epskog duela sa Špancem Havijem Vegom, nad kojim je stekao prednost u pretposlednjem specijalu. Veteran Mario Patrao, nosilac statusa „Legende“, završio je na podijumu. 15 Original by Motul vozača je preživelo najteži Dakar u saudijskoj sagi, uključujući Kirsten Landman, pripadnicu lepšeg pola. Zemljakinja pobednika kategorije završila je na drugom mestu u ženskom plasmanu, koji je pripao Mirjam Pol iz Holandije.

Pobednici Rally2, Original by Motul, u konkurenciji žena i novajlija, svi voze za HT Rally Raid Husqvarna Racing. Čist zamah za tim privatnih vozača Henka Helegersa koji blistaju u javnosti! Iz njegovih kandži je izbegao samo najbolji juniorski plasman. Francuz Žan-Lu Lepan, koji je vozio za Nomade Racing, ušao je u takmičenje nakon što je završio kao četvrti u Rally2, u ukupnom poretku sedamnaesti.

Kvadovi: Žiru spasava čast Francuza

U 2022., kampanja za odbranu titule Manuela Anduhara završila se ne stenjanjem, već praskom, pošto je Argentinac ispao iz trke u šestoj fazi. Nekoliko nedelja nakon finala Svetskog prvenstva u fudbalu između Francuske i Argentine, duel između poslednja dva pobednika Dakara imao je dvostruki značaj po pitanju revanša! Međutim, Mesijev sunarodnik ponovo nije stigao do cilja. Najpre, mehaničke smetnje u etapi 3 dovele su ga do pada na tabeli, a onda je motor njegovog kvada dobio „crveni karton“ u etapi 11. Fransisko Moreno Flores je postao glavni argentinski napadač, ali vreme mu nije išlo na ruku, jer je Francuz uživao u takvoj prednosti, da je mogao da igra defanzivno.

Brazilac Marselo Medeiros, trkajući se da odbrani svoju čast nakon što se povukao iz etape i ispao iz kvalifikacije za ukupni rezultat, ostvario je četiri pobede. Aleksandr Žiru je zadržao svoju krunu. Čovek iz Yamahe, obučen u plavo, drugi je vozač koji je postigao uzastopne titule, posle Argentinca Alehandra Patronelija 2011. i 2012. godine.

Kamioni: Van Kasteren ulazi u istorijske knjige

Janus van Kasteren okončao je šest godina neosporne ruske hegemonije, da bi dodao svoje ime u anale i doneo Ivecu ukupno tri pobede na Dakaru. Kao i obično u najprestižnijem rally-raidu na svetu, konsistentnost je uvek dobitna karta. Martin Mačik je dao sve od sebe, pobedivši u prva dva specijala, ali ga je problem s kočnicom u etapi 2 koštao vođstva. Van Kasteren, koji je vozio sa Darekom Rodevaldom i Marselom Snajdersom u kokpitu, bio je među najbržima u trci s vremenom, iako je etapa 4 izbacila malo peska u njegove zupčanike i pretila da sve pokvari. Izgubio je skoro sat vremena tog dana i pao na peto mesto na tabeli, u momentima kada je karavan predvodio još dosledniji Aleš Loprajs. Čeh nije po svaku cenu težio etapnim pobedama, već je profitirao na greškama i pehovima svojih rivala. Činilo se da je vozač Tatre predodređen za pobedu, ali je morao da se povuče pre etape 10 zbog učešća u nesreći koja je odnela život italijanskog gledaoca.

Van Kasteren je nasledio vodeću poziciju. Holanđanin je uspeo da izbegne zamke u određenim specijalima što mu je omogućilo da ubrza i ode van domašaja svojih protivnika. Ni Martin van den Brink, ni njegov sin Mičel, koji je postao najmlađi etapni pobednik u trci kamiona u 6. specijalu, kao ni Mačik, nisu uspeli da slome Van Kasterena, koji je završio 45. Dakar sa tri etapne pobede.

Pavle Barta

Finalni poredak u konkurenciji motociklista

Finalni poredak u konkurenciji automobilista

Finalni poredak u konkurenciji kvadista

Finalni poredak u konkurenciji kamiondžija

Finalni poredak u klasi lakih prototipova (T3)

Finalni poredak u SSV (T4) klasi vozila