Unapređeni kompaktni SUV/krosoveri, čije se baterije brže pune, koji mogu da prevale veće distance i koji koštaju više, počeće da pristižu u evropske prodajne salone u junu, dok će plasman na američko i kinesko tržište startovati početkom maja.
Volvo Cars će na taj način proizvoditi modele sa zadnjim pogonom po prvi put u poslednjih 25 godina.
Ovaj potez prekida samonametnuti bojkot popularne pogonske konfiguracije povezan s bezbednošću, koji će biti primenjen na ažuriranim i skupljim XC40 i C40 čisto električnim kompaktnim SUV/krosoverima, koji će takođe raspolagati tehnologijom bržeg punjenja baterija i daljim dometom.
Slična unapređenja su primenjena na sestrinski model, Polestar 2. Kao što je poznato, Volvo je većinski vlasnik ove marke.
Startne cene za unapređene XC40 i C40 u Nemačkoj će porasti na 47.500, s oko 44.800 evra. Volvoov portparol je naveo da se poskupljenje od šest odsto u najvećoj meri odnosi na povećane troškove materijala i logistike.
Švedski proizvođač je saopštio da nema neposredne planove u vezi s „regulisanjem“ cena, uprkos tržišnim promenama koje je pre svega izazvala odluka Tesle da skreše startne cene modela kao što su 3 i Y, koji su rivali XC40 i C40.
Model 3 sa zadnjim pogonom u Nemačkoj startuje s 43.990 evra, što je 3.510 evropskih novčanica manje u odnosu na Volvoove modele. Švedski proizvođač je takođe unapredio dvomotorne verzije XC40 i C40 s pogonom na sve točkove. Nove verzije startuju s 57.950, odnosno 61.400 evra. Ove cene su otprilike 2.680 evra (oko pet odsto) više u poređenju s modelima koje nasleđuju.
Više snage i šira autonomija
Unapređene jednomotorne varijante s jednim elektromotorom, pogonjene su jedinicom s permanentnim magnetom od 175 kW (238 ks), što je napredak od tri odsto u odnosu na prethodnike s prednjim pogonom (170 kW/231 ks).
Jednomotorni XC40 sa standardnim dometom zadržava bateriju od 69 kWh, ali poboljšanja na planu efikasnosti rashlađivanja donose duži domet, procenjen na 460 kilometara (sa 425 km), po WLTP ciklusu.
Autonomija jednomotornog C40 se sa 438 kilometara produžava na procenjenih 476 kilometara. Obe procene su bazirane na Volvoovim testiranjima, a finalne WLTP brojke će biti određene kroz nezavisno testiranje, izjavio je portparol.
Za punjenje od 10 do 80 odsto (u slučaju jednomotorne verzije), potrebno je oko 34 minuta, uz korišćenje brzog punjača od 130 kW.
Produžen domet
Druga verzija sa zadnjim pogonom nudi veću bateriju i snažniji motor (185 kW/252 ks).
Baterija od 82 kWh napaja motor modela s produženom autonomijom, uz pomoć koje XC40 Recharge može da prevali 515 kilometara a C40 Recharge 533 kilometra.
Za punjenje veće baterije od 10 do 80 odsto potrebno je 28 minuta, uz korišćenje brzog punjača od 200 kW.
Elektromotor s permanentnim magnetom, pozicioniran na zadnjoj osovini, razvijen je od strane Volvoovog razvojno-istraživačkog tima u Geteborgu, kažu u kompaniji.
Ponovno uvođenje zadnjeg pogona
Februara 5. 1998., s proizvodne linije je sišao poslednji Volvoov model sa zadnjim pogonom, limuzina 940, u Torslandi u Švedskoj.
Ipak, u kompaniji su odlučili da ovoj pogonskoj konfiguraciju pruže još jednu šansu, jer prebacivanje na čisto električni pogon omogućava bolju kontrolu nad distribucijom obrtnog momenta, u smislu kako i kada se on isporučuje, a tu su i sistemi kontrole prijanjanja, koji su izuzetno unapređeni u poslednjih četvrt veka, kaže Volvo.
Švedska marka je ukinula svojevremeno proizvodnju automobila sa zadnjim pogonom jer je smatrala da je prednji bezbedniji, budući da poslovično bolje funkcioniše na snegu i ledu, bez obzira što je to značilo odricanje od prednosti u voznim karakteristikama koje nude modeli sa zadnjim pogonom.
U Volvou smatraju da će povratak na zadnji pogon obezbediti poboljšane vozne osobine i unapređenu agilnost, s manje podupravljanja, ali bez kompromisa po pitanju bezbednosti.
Auto Moto Show
