Tehnologija vodonika obećava da će jedan od najzagađujućih oblika transporta pretvoriti u ekološki podoban. Njen jedini nusproizvod je – voda.
Godine 1903. The New York Times je predvideo da će za razvoj aviona biti potrebno između milion i 10 miliona godina. Braća Rajt su poletela samo devet nedelja kasnije, a u 2023. godini, isti nivoi ambicije, odlučnosti i inovativnosti učiniće zeleni let stvarnim, što znači da će se prvi komercijalni putnički avioni na vodonik vinuti u nebo.
Vazduhoplovstvo je najbrže rastući faktor koji doprinosi klimatskim promenama. Prema izveštaju Međunarodne koalicije za održivo vazduhoplovstvo, do 2037. godine bićemo svedoci procenjenog udvostručenja putnika u vazdušnom saobraćaju na 8,2 milijarde. Do 2050. godine, vazduhoplovni sektor bi mogao biti odgovoran za čak 22 odsto naše ukupne emisije ugljenika, za koju znamo da moramo da je prepolovimo do 2030. godine, što podrazumeva aktivno bavljenje alternativnim pogonskim sistemima.
Kompanija ZeroAvia, upravo se bavi prelaskom na avijaciju s nultom emisijom kroz razvoj vodonično-električnih avionskih motora, koji koriste vodonik u gorivnim ćelijama radi proizvodnje električne energije, koja se zatim upotrebljva za napajanje elektromotora, koji zauzvrat okreću propelere aviona. Na kraju, ovi motori će biti instalirani u svaki tip aviona, sve do velikih, komercijalnih letelica.
Zašto gorivne ćelije? Prema McKinseyju, let uz pomoć vodonika pruža najbolje moguće rešenje na planu smanjenja negativnog uticaja na klimu. Vodonične gorivne ćelije su između dva i tri puta energetski efikasnije od sadašnjih motora s unutrašnjim sagorevanjem, koji koriste fosilna goriva, dok je njihov jedini nusproizvod voda.
Alternative, kao što je održivo gorivo za vazduhoplne potrebe, ne rešavaju problem emisije bez ugljenika. Azotni oksidi, čestice, čađ i vodena para visoke temperature, moćni su agensi koji utiču na klimatske promene. U kombinaciji, oni vrše još veći negativan uticaj nego ugljen-dioksid sam po sebi. Međutim, kod vodonično-električnih motora, oni ne ulaze u jednačinu.
Šta je sa baterijama, zapitaće se neko? Previše su teške i neefikasne. Istraživanja s Univerziteta u Hjustonu sugerišu da bi bilo potrebno osam aviona da nose baterije neophodne za pogon jednog džambo-džeta. Ono što funkcioniše za Teslu ne mora nužno da radi i za Dreamliner.
Vodonika takođe ima u izobilju, s obzirom da se može dobiti iz vode, a u perspektivi će biti isključivo jeftiniji za proizvodnju. Prema PWC-u, cena zelenog vodonika će pasti za 50 odsto do 2030. Proizvodnja vodonika na licu mesta dodatno snižava cene i čini ceo sistem ukgljenično neutralnim od početka do kraja.
U 2023., ZeroAvia će završiti dizajn prvog svetskog komercijalnog vodonično-električnog avionskog motora, a kompanija planira da izađe na tržište do sledeće godine. Ovo će otključati komercijalne letove s nultom emisijom do 300 milja (480 kilometara), recimo, od Londona do Glazgova ili San Franciska do Los Anđelesa. Pored pokretanja novih aviona, vodonično-električni motori se takođe mogu naknadno ugraditi u postojeće avione, obezbeđujući brz ulazak na tržište i omogućavajući brže smanjenje emisije iz ovog sektora.
Iako će za konverziju cele industrije biti potrebno vreme, mapa puta je očigledna. Projekat FlyZero, britanskog Instituta za vazduhoplovnu tehnologiju, jasno je stavio do znanja da će vodonik biti gorivo za avijaciju budućnosti. Ova jednogodišnja nezavisna studija, koju je naručila vlada Ujedinjenog Kraljevstva, pokazala je da bi prva generacija aviona s nultom emisijom morala da uključi tehnologiju vodonika do 2025.
Airbus razvija sopstveni ZEROe koncept aviona na vodonik i udružuje se sa Deltom. Rolls-Royce je partner s EasyJetom na projektu konstruisanja motora koji kao gorivo koriste vodonik, kao i u istraživanju na planu vodoničnih gorivnih ćelija. Boeing takođe počinje da prihvata potencijal vodonika, nakon što je izvršio prve testove još 2008.
Najveći svetski problem zahteva najdalekosežnija rešenja, a podrška vodoniku raste u vladama širom sveta. Mere u američkom Zakonu o smanjenju inflacije podstaći će ubrzanje ekonomije vodonika, dok britanska strategija Jet Zero ima za cilj da do sredine veka isporuči neto nultu avijaciju. U 2023. ubrzanje inovacija će zadovoljiti ovu sve izraženiju političku volju, a električna energija vodonika će započeti proces transformacije avijacije u industriju sa nultom emisijom u okviru samo jedne generacije.
