Nekako „neprimetno“, roboti se polako ali sigurno uvlače u naše živote. Neki stručnjaci upozoravaju na to već izvesno vreme, ali javnost generalno ostaje indiferentna prema novonastaloj stvarnosti, koja iz dana u dan menja svet.
Napravite mali „eksperiment“ i započnite tu temu s prijateljima, rodbinom, ili nekim ljudima koje srećete u međuvremenu. Sugerišite im da deca već sada treba da identifikuju ono čime će se baviti u životu, nešto što neće oteti roboti i veštačka inteligencija. Velika je verovatnoća da će vas gotovo svi gledati „čudno“, a neki će odmahnuti rukom.
Sasvim je moguće da je pandemija koronavirusa inicirala „rađanje ideja“ u glavama rukovodilaca kompanija, odnosno inicirala spoznaju da su ljudi zapravo najslabiji zupčanik u okviru profitnog mehanizma.
Mislite li da je filmski serijal „Terminator“ baš čista fikcija? Podsetimo se, originalno izdanje je ugledalo svetlost dana 1984. (simbolično, zar ne?), kada je svet upoznao kompaniju Cyberdyne Systems i njen veštački, superinteligentni Skynet sistem, koji ne samo što je došao do samospoznaje, već je uvideo da sve može uraditi neuporedivo brže i bolje nego njegovi kreatori od krvi i mesa.
Neizbežno, od tada do danas, ljudi postavljaju čuveno pitanje „šta ako?“, dok u isto vreme mnogi zaista strepe od veštačke inteligencije. Da li uopšte ima razloga za strah?
Najnoviji primer tehnologije predviđene da zameni dobar deo ljudske radne snage je ChatGPT. Radi se o robotskom, automatski generišućem sistemu, koji je kreirao Open AI za potrebe korisnika interneta. U pitanju je unapred obučen sistem za komunikaciju, koji eksploatiše obradu prirodnog jezika, takozvanog NLP-a. Verovatno se pitate šta je izvor njegovih podataka? To su udžbenici, internet stranice i raznorazni članci, koje koristi za modeliranje sopstvenog jezika za potrebe interakcije s ljudskim bićima.
Nimalo ne bi bilo čudno da mnogi rukovodioci kompanija razmišljaju u stilu: „Hm, sistem veštačke inteligencije sposoban da samostalno uči se neće razboleti, nije mu potrebna hrana niti pauze, ne zahteva zdravstvenu zaštitu, a može da radi 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji“.
Samim tim ne čudi što je Microsoft, koji inače otpušta 10.000 ljudi, najavio „višegodišnju investiciju vrednu više milijardi dolara“, vezanu za ovu revolucionarnu tehnologiju, koja navodno iz dana u dan postaje sve pametnija.
Pengčeng Ši, pomoćnik dekana na Odseku za računarstvo i informacione nauke na Ročester tehnološkom insititutu, upozorio je u nedavnom intervjuu da veštačka inteligencija zamenjuje radnu snagu i da niko to ne može zaustaviti, dodavši da se ne radi o lažnoj uzbuni, jer je vuk već na vratima.
Da li ChatGPT dolazi da izbriše izvesne poslove u novinarskoj, finansijskoj i IT branši? Da li će uticati na visoko obrazovanje i druge oblasti koje sasvim realno može da osvoji? Sve je veći broj ljudi koji počinju da bivaju zabrinuti da bi to moglo da se desi. Poznata tehnološka novinska agencija, CNET, priznala je da je koristila ChatGPT za pisanje više od 70 članaka tokom tromesečnog „eksperimenta s veštačkom ineligencijom“. Ako ChatGPT, koji još uvek „uči“, može da napiše 70 članaka, šta će biti kada postane „obrazovaniji“, da li će zameniti pisce i eliminisati članke koje pišu ljudi?
Sem Altman, šef Open AI-a, rekao je da je njegov „četbot“ još uvek u fazi razvoja, praktično javnosti pružajući „ranu demonstraciju onoga što će biti moguće u budućnosti“. „Uskoro“, rekao je on, „bićete u prilici da imate korisne asistente koji će razgovarati s vama, odgovarati na pitanja i davati savete. Kasnije, moći ćete da imate nešto što će odrađivati zadatke za vas bez vašeg prisustva. Na kraju, imaćete nešto što će za vas pronalaziti nova saznanja i informacije.“
Sve je to lepo u teoriji, ali koliko ljudi širom sveta trenutno radi takve poslove? Realno, radi se o procentualno veoma malom broju. Naravno, nisu isključivo ugroženi „beli okovratnici“ koji provode život u kancelarijama, već i vozači kamiona, taksija, autobusa, dostavnih vozila… Sistemi autonomne vožnje su u fazi usavršavanja, a uz pomoć veštačke inteligencije, samo će biti još bolji. Isto važi i za pilote, posebno u okviru teretnog saobraćaja, kapetane brodova, inženjere, kao i čitavo mnoštvo drugih profesija.
Ono što je činjenica je da nauka ostvaruje eksponencijalni napredak u oblasti robotike i veštačke inteligencije. Bez ikakve dileme, pre ili kasnije, taj napredak će uticati na većinu poslova koje obavljaju ljudi. Kompanije koje proizvode ili eksploatišu takav progres, možda nemaju loše namere i verovatno nisu “zle” poput fiktivnog Cyberdine Systemsa, ali ako mislite da nemaju potencijal da zbrišu milione radnih mesta u bliskoj budućnosti, vrlo je verovatno da živite u svetu mašte.
Dakle, dok još možete, sedite sa svojom decom i dobro analizirajte zajedničkim snagama koje poslovne oblasti će biti najmanje pogođene ovom novom realnošću. Budućnost u kojoj se stvari ne odvijaju povoljno po ljudsku rasu bi mogla postati stvarna mnogo ranije nego što to mislimo. I na kraju – imajte u vidu da veštačka inteligencija već sada to zna.
Auto Moto Show
Pavle Barta
(Naslovna animacija urađena uz pomoć veštačke inteligencije).
