Kada god gledamo neku trku na televiziji ili internetu, često možemo da čujemo kako komentatori spominju „teme krivine“.
U nekim slučajevima takođe možemo da čujemo „kasno“ ili „rano“ teme krivine. Mada su neki ljubitelji brzine uvideli o čemu se radi, mnogima nije jasno šta je u pitanju, čemu to služi i zašto bi vozač uopšte odstupio od idealne putanje.
Mada danas živimo u doba interneta, na kojem možemo da pronađemo veliku količinu informacija, ipak moramo znati gde da tražimo, da bismo bili sigurni da su podaci korektni, kompletni i predstavljaju pravi odgovor. Na kraju uvek dolazimo do nekoga ko zaista poseduje znanje, sem u slučaju da uživamo da lažemo sebe, a i toga ima…
Dakle, šta je „teme krivine“ i kakve ono ima veze s idealnom putanjom? Idealna putnja predstavlja najbrži put da se prođe krug na stazi ili na specifičnoj ruti. S obzirom da u realnosti nemamo uvek savršeno ravnu voznu podlogu bez ivičnjaka i drugih faktora koji mogu da prave razliku, najbrži put na stazi, ili konkretno u prolaženju krivine, ne mora uvek da podrazumeva idealnu putanju.
Da bismo odgovor na ovo pitanje učinili jasnijim, treba znati da je teme krivine tačka na unutrašnjoj strani krivine gde je vozilo najbliže sredini dotične krivine. Dostizanje temena krivine je od esencijalnog značaja u ostvarivanju idealne trkačke putanje.
Međutim, teme krivine nije fiksirana tačka u krivini sama po sebi, jer se odnosi na tačku na kojoj prestajete s dodatnim skretanjem unutar krivine, a ne na tačku označenu s „x“, potpisanu kao „teme krivine“.
Samim tim, trkači su otišli dalje po tom pitanju i utvrdili da možete ući u „rano“ ili „kasno“ teme krivine, kao i ono „tradicionalno“.
Kako objašnjavaju instruktori trkačke vožnje, ne postoje benefiti u slučaju putanje ranog temena krivine (prilikom ulaska u nju). Zapravo, ovo je najgori način ulaska u krivinu, i u isto vreme je najčešći razlog izletanja sa staze.
Mada bi vozač možda mogao da kaže da „vozilo nije htelo da skrene“ ili da nije pravilno ušlo u krivinu, pravi razlog izletanja u većini slučajeva, a ovde se naravno radi o generalizaciji, je da je vozač u početku nedovoljno skrenuo i bio suviše siguran u način na koji se stvari odvijaju, pogrešno je procenio situaciju i jednostavno nije mogao da završi skretanje. Kao što je Juha Kankunen jednom rekao nakon udesa: „Brzina je bila u redu, krivina je biala suviše uska.“ Tu upravo i dolazimo do suštinske razlike između kružnih trka na asfaltu poput Formule 1 i relija, jer se u Formuli 1 maksimalno koristi širina staze, koja je u reliju vrlo često nedovoljna za eksploataciju takvog stila vožnje.
U zavisnosti od situacije, kada odrade „rano teme krivine“, neki vozači čak naprave dodatnu grešku pritiskajući papučicu gasa pre ulaska u krivinu, dok još nisu došli do „tradicionalnog“ ili kasnog temena krivine.
Ako se ovakva situacija dogodi na stazi i dođe do škripanja guma tokom masivnog podupravljanja, vozači će često dodatno pojačati gas ili pokušati više da skrenu (ili oba), što samo stvari čini gorim.
Ako se podsetimo lekcija iz fizike ili bar geometrije, trebalo bi da znamo da ako se brzina vozila povećava u krivini pre dostizanja temena, radijus luka (odnosno putanje) će biti veći. Drugim rečima, na ovaj način „produžavate“ krivinu, ako pokušate da je napadnete s previše unesene brzine.
Ova greška je uobičajena kod neiskusnih vozača i entuzijasta početnika, koji žele da svoje i sposobnosti svog automobila provere na trkačkoj stazi. Međutim, to može se desiti i na nekom događaju kada je na stazi prisutno više automobila, gde vaš automobil drži unutrašnju liniju. Tada morate da date sve od sebe da biste izbegli preširok prolazak krivine i udaranje u drugo vozilo prilikom izlaska.
Rano teme krivine se takođe može desiti onima koji su kao deca (a možda i kasnije) „visili“ na arkadnim trkačkim igricama, u kojima automobili mogu da izvode stvari koje su u realnim uslovima nemoguće. Naravno, u video igri nema posledica šta god da urade, tako da se to poprilično usadilo u njihove umove (do prvog sudara s realnošću). S modernim vozačkim simulacijama stvari naravno stoje drugačije, a svaka greška se (virtuelno) plaća.
Dakle, utvrdili smo da ulazak u rano teme krivine nema smisla na trkačkoj stazi, nekoj utvrđenoj ruti ili reli etapi. Prosto, fizika u ovom slučaju radi protiv vas, a vrlo je dobro poznato da je nepobediva.
Sem u slučaju da se na idealnoj putanji nalazi mrlja od ulja ili neka prepreka koja mora biti izbegnuta po svako cenu, preduzimanje ranog temena krivine nije mudra strategija.
Ako ste prisiljeni to da uradite, i dalje možete ranije usporiti, uhvatiti se ukoštac s kompromitovanom krivinom i pokušati da izvučete maksimum iz situacije s čistim izlaskom na kraju.
U slučaju kružnih trka, najčešće ćete videti da ljudi posežu za tradicionalnim temenom krivine, nešto ređe za kasnim, što je i logično, budući da, kao što smo naveli, trkači na kružnim stazama koriste punu širinu asfalta.
Uobičajena idealna putanja najviše ima smisla kada ruta nije prepuna opiljaka od pneumatika drugih vozila i kada staza nije vlažna, jer će u suprotnom većina vozača praktikovati korišćenje kasnog temena krivine.
Stvari će naravno stajati drugačije u slučaju d nekoliko vozača u isto vreme napadne istu krivinu, kao i ako se suoče sa serijom krivina.
Kada su u pitanju dodatne nezgodne situacije, krivine mogu imati opadajući radijus, što znači da krivina postaje oštrija kako se dalje krećete duž nje, a postoje i one s dvostrukim temenom, koje izgledaju kao polukružan okret na raskrsnici, kod kojih je kasno teme krivine najbolji pristup u prvom delu, kao i kasno ili tradicionalno u drugoj polovini krivine, ako ste dovoljo inspirisani da se uzdržite od pritiskanja gasa kada prođete prvo teme.
U reliju, većini krivina se pristupa strategijom kasnog temena, s par situacija u kojima konvencionalna idealna putanja radi posao, kao što je krivina s povećanim radijusom, koja se otvara kako izlazite iz nje. Ukosnica je najbolji primer strategije kasnog temena, jer konstantno morate da „čekate“ da se krivina otvori, pre nego što počnete da ispravljate točak i „pritisnete gas“.
Sve što smo naveli je opšta preporuka za vožnju na stazi, ali kako to izgleda možete isprobati i na trkačkom simulatoru. Svakako je preporuka da se nove tehnike najpre isprobaju na simulatoru, pre praktikovanja u realnom svetu, naravno s dodatnim oprezom, jer u stvarnim okolnostima nema dugmeta za „restart“.
Ako ste uspešno savladali lekciju vezanu za idealne putanje i teme krivine, uzdržite se od demonstriranja naučenog na javnim putevima, jer na taj način možete u opasnost dovesti sebe i druge.
Priredio: Pavle Barta
