Po prvi put u 14 godina, došlo je do promene na kormilu Toyote, jer je Kođi Sato preuzeo poziciju generalnog direktora od Akija Tojode.
Kada je Tojoda preuzeo ulogu glavnokomandujućeg kao predsednik Toyote Motor Corporation 2009., kompanija nije bila u najsjajnijem položaju.
Doduše, japanski gigant je bio vodeći svetski proizvođač sa 7,2 miliona jedinica, ispred General Motorsa sa 6,5 miliona. Međutim, Toyota koja se otrgla od globalne recesije, izvestila je o prvim finansijskim gubicima nakon više decenija, duboko uvučena u kontroverzu oko nenamernog ubrzavanja njenih vozila, što je rezultiralo kaznom od 1,2 milijarde dolara u SAD. Zatim su stvari postale još gore. U 2011. zemljotres i cunami su razorili istočnu obalu Japana, uništivši tri Toyotine fabrike, izbacivši u isto vreme iz stroja mnoge snabdevače.
Obilazeći opustošene lokacije odmah nakon toga, Tojoda je rekao da su svi drugi izazovi s kojima se suočio do tada „patuljasti“ u odnosu na prirodnu katastrofu koja je zadesila kompaniju. Toyotina proizvodnja se te godine spotakla iz očiglednih razoga, tako da je kompanija pala na treće mesto na globalnoj listi. Međutim, do sledeće godine, proizvodne brojke su se stabilizovale.
Danas Toyota nadmašuje drugoplasiranu VW grupaciju za oko dva miliona vozila i trenutno je druga najvrednija automobilska kompanija na svetu, iza Tesle.
Pored toga što je proveo Toyotu kroz zemljotres i globalnu finansijsku krizu, Tojoda je takođe osvojio srca entuzijasta, trkajući se pod alter egom „Morizo“, s tim što je japanski proizvođač konačno počeo da isporučuje performantne modele, od Lexusa LFA do Toyote GR Corolle. Iako se naravno niko neće žaliti na višak performansi, neki stručnjaci smatraju da će Kođi Sato biti prezauzet hvatanjem priključka u segmentu električnih automobila.
Dok većina globalnih proizvođača karte baca na baterijski električna vozila u pripremi za ostvarivanje obavezne nulte emisije, Toyota na globalnom tržištu trenutno ima samo jedan model, bZ4X, s tim što će Lexus lansirati sestrinski RZ450e. Japanska kompanija je zauzela oprezan pristup prema elektrifikaciji, više se oslanjajući na hibride i „plug-in“ hibride. To argumentuje time što kaže da korišćenje baterije od 100 kWh podeljene na šest „plug-in“ hibrida ili 90 hibrida, umesto u jednom elektromobilu, rezultira boljim rezultatima što se tiče smanjenja emisije ugljen-dioksida. Toyota i dalje očekuje da će proizvoditi motore s unutrašnjim sagorevanjem i 2050., s tim što će se flotna emisija smanjiti za 90 odsto.
Toyota pod Tojodinom dirigentskom palicom, takođe je investirala u tehnologiju vodoničnih gorivnih ćelija. Bivši šef kompanije se čak trkao u Yarisu pogonjenim motorom s unutrašnjim sagorevanjem, koji umesto benzina koristi vodonik. „Ugljenična neutralnost ne znači da imate samo jedan izbor već da opcije držite otvorenim“, rekao je on. Međutim, bez podrške vlada vezanih za vodonična vozila, teško je da će vodonične gorivne ćelije ikada postati validna opcija.
Potreba za strategijom elektrifikacije može biti jedan od razloga zbog kojih je Kođi Sato imenovan za Tojodinog naslednika. Budući da je predsedavao Lexusom, Sato ima iskustva u vezi s planiranjem u oblasti električnih automobila. Lexus Electrified inicijativa obećava da će do 2030. svaki Lexus prodat u Evropi, Severnoj Americi i Kini biti baterijsko-električni.
Da li je Satoov dolazak zakasnio u smislu da Toyota uhvati priključak i zadovolji potražnju za električnim vozilima? „Ne, nikako“, kaže Brajan Finkelmejer, viši direktor sektora solucija za nove automobile u Cox Automotiveu. „Mislim da je Toyota ovo odigrala perfektno.“
Finkelmejer kaže da nijedan mejnstrim proizvođač nije svoje poslovanje ograničio isključivo na električne automobile sem Tesle, koji ipak funkcioniše u posebnoj niši prestižnijih vozila manjeg proizvodnog obima.
„Toyota još uvek pomalo štiti svoje uloge, ne stavljajući sve žetone na jedno mesto“, kaže Finkelmejer. Tu on ne misli isključivo na gorivne ćelije, ističući da je Toyota globalni lider u patentima vezanim za baerije u čvrstom stanju, koje imaju potencijal da povećaju domet i smanje vreme punjenja. Ovo bi, veruje on, moglo da postavi Toyotu u dobru poziciju na dugoročnom planu.
Koliko će Sato uticati na promenu Toyotinog kotiranja na globalnom tržištu? Finkelmejer kaže da stvari neće biti dramatične. „Moj utisak o Toyoti je fundamentalne prirode, radi se o kulturološkom skupu verovanja o tome kako oni izlaze na tržište i ko su“, kaže on. „Oni su poput ’Golden State Warriorsa’ iz NBA lige. Samo će nastaviti da rade ono što znaju da rade.“
Inicijalne izjave Satoa čini se da to podržavaju. „Automobili se proizvode sa strašću i naporima bezbroj ljudi“, rekao je on ranije u toku ove godine, na konferenciji za medije gde je izrazio svoju viziju o Toyoti. „Želim da budem predsednik koji ostaje deo te grupe, radeći zajedno na stvaranju automobila.“
Nameće se pitanje, a šta se dešava s Tojodinom strašću ka sportskim automobilima? „Ako je Morizo neko ko voli da vozi automobile“, rekao je Sato, „ja sam neko ko voli da proizvodi automobile koji stavljaju osmeh na lica vozača.“ Nadajmo se da će to značiti nastavak isporučivanja priuštivih, zabavnih performantnih vozila, sa ili bez izduvnih cevi.
