Ako trenutni tempo globalnog zagrevanja ne bude obuzdan, to će gurnuti milijarde ljudi van „klimatske niše“, odnosno temperaturnog okvira u kojem naša vrsta može da napreduje.
Po novoj studiji, to će ogroman broj ljudi izložiti veoma opasnim uslovima.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Sustainability, procenjuje potencijalan uticaj na ljudsko društvo ako svet nastavi da se kreće projektovanom putanjom i zagreje se za 2,7 stepeni Celzijusa do kraja veka, u poređenju sa predindustrijskim temperaturama.
Uzimajući u obzir očekivano globalno zagrevanje i rast stanovništva, studija otkriva da će do 2030. godine oko dve milijarde ljudi biti izvan povoljne klimatske niše, suočavajući se s prosečnim temperaturama od 29 stepeni Celzijusa ili više, s tim što će oko 3,7 milijardi ljudi živeti van dotične klimatske niše do 2090.
Timoti Lenton, jedan od dva glavna autora studije, rekao je da bi jedna trećina globalne populacije mogla da živi u klimatskim uslovima koji ne podržavaju „ljudski procvat“.
„To je duboko preoblikovanje nastanjivosti površine planete i moglo bi potencijalno dovesti do velike reorganizacije oblasti u kojima ljudi žive“, rekao je Lenton, direktor Instituta za globalne sisteme na Univerzitetu Egzeter, u video snimku koji je podelio Institut.
Prema izveštaju, niša se sastoji od zona gde se prosečna godišnja temperatura kreće od 13 do oko 27 stepeni Celzijusa. Izvan ovog prozora, uslovi obično bivaju previše topli, prehladni ili suvi.
Studija je utvrdila da, iako je manje od 1% globalne populacije trenutno izloženo opasnoj toploti, s prosečnom temperaturom od 29 stepeni Celzijusa ili više, klimatske promene su već izbacile više od 600 miliona ljudi van te niše.
„Većina ovih ljudi živela je u blizini hladnijeg vrha od 13 stepeni Celzijusa u okviru niše i sada se nalazi u ’srednjem delu‘ između dva vrha. Iako nisu opasno vrući, ovi uslovi imaju tendenciju da budu mnogo sušniji i istorijski nisu podržavali gustu ljudsku populaciju“, rekao je koautor studije Či Sju, profesor na Univerzitetu Nanđing.
Ukoliko bi se Zemlja zagrejala za 2,7 stepeni Celzijusa, Indija, Nigerija, Indonezija, Filipini i Pakistan bili bi prvih pet zemalja s najviše stanovništva izloženog opasnim nivoima toplote, pokazalo je istraživanje.
Celokupna populacija nekih zemalja, poput Burkine Faso i Malija, kao i malih ostrva koja su već u opasnosti od porasta nivoa mora, suočila bi se s neviđeno visokim temperaturama.
U najgorem slučaju, ako se Zemlja zagreje za 3,6 ili čak 4,4 stepena Celzijusa do kraja veka, polovina svetske populacije bila bi izvan klimatske niše, što predstavlja ono što izveštaj naziva „egzistencijalnim rizikom“.
Prema izveštaju, život van niše mogao bi dovesti do povećanja stope smrtnosti, jer bi izlaganje temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa moglo biti veoma opasno, posebno ako je vlažnost toliko visoka da telo više ne može da se ohladi do temperature koja može da održi normalne funkcije.
Takođe se predviđa da će ekstremne vrućine smanjiti prinose i intenzivirati sukobe i širenje bolesti.
Naučnici su dugo upozoravali da bi zagrevanje iznad 1,5 stepeni Celzijusa dovelo do katastrofalnih i potencijalno nepovratnih promena. Kako se oblasti unutar klimatske niše smanjuju kako globalne temperature rastu, veći deo stanovništva će takođe biti češće izložen ekstremnim vremenskim prilikama, uključujući suše, oluje, požare i toplotne talase.
Stručnjaci kažu da još ima vremena da se uspori tempo globalnog zagrevanja udaljavanjem od sagorevanja nafte, uglja i gasa i prihvatanjem čiste energije. Međutim, prozor se zatvara.
Svaki delić stepena će napraviti razliku, rekao je Lenton. „Za svaki 0,1 stepen Celzijusa zagrevanja iznad sadašnjeg nivoa, još oko 140 miliona ljudi biće izloženo opasnoj toploti.“
Ranije ovog meseca, Svetska meteorološka organizacija objavila je da u narednih pet godina postoji šansa od 66% da temperatura planete bude 1,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski nivo tokom najmanje jedne godine.
„Zakasnili smo s tim da se pravilno uhvatimo ukoštac s klimatskim promenama, tako da smo sada na tački na kojoj nam je potrebno ostvarivanje stope promena koja podrazumeva petostruko ubrzanje na planu smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte, odnosno dekarbonizacije globalne ekonomije“, rekao je Lenton.
Izvor: CNN
