Uskoro, za proizvođače automobila će biti veoma teško da se usklade s postavljenim ciljevima.
Verovatno ste se u poslednje vreme zapitali zašto su automobilske kompanije prisutne u Evropi opsednute raznoraznim hibridima i električnim vozilima. Stvar je pre svega u tome što žele da se zaštite od paprenih penala vezanih za prekomernu emisiju. Za svaki prekomeran gram CO2 u okviru svojih flota, proizvođači automobila plaćaju 95 evra.
Neko će reći, u redu, to i nije tako mnogo kada u obzir uzmemo da posla imamo s takvim gigantima (s dubokim džepovima) kao što su Volkswagen grupacija ili Stellantis. Međutim, te kazne imaju tendenciju da se akumuliraju, budući da se primenjuju za svaki prodati automobil. U prevodu, radi se o ogromnim sumama koje se ogledaju u stotinama miliona evra, u slučaju da prodaja hibrida i elektromobila nije dovoljna da kompenzuje prodaju modela s konvencionalnim pogonom.
To je takođe jedan od razloga zašto je takozvani „downsizing“, odnosno smanjivanje radne zapremine i broja cilindara motora, postao pravilo u Evropi a ne izuzetak.
Proliferacija manjih, elektrifikovanih pogonskih sklopova ima globalni uticaj, jer je Evropa jedan od najvažnijih regiona za automobilsku industriju. Proizvođači automobila moraju da se prilagode strogim propisima u EU, a to utiče na razvoj novih automobila i motora.
Trenutni flotni cilj što se emisije tiče, koji iznosi 115,1 g/km (na osnovu WLTP ciklusa), u 2025. će biti smanjen za oko 19 odsto, na 93,6 g/km, što većinu proizvođača automobila stavlja u rizik.
Istraživanje koje je sprovela analitička kompanija Dataforce, ukazuje na zabrinjavajuću budućnost za mnoge kompanije koje prodaju vozila u Evropi. U junu 2024., samo su Tesla i Geely bili ispod flotnog proseka koji će na snagu stupiti 2025.
Prema Evropskoj komisiji, svaka kompanija ima sopstveni cilj, izračunat na osnovu prosečne mase njihovog voznog parka. Drugim rečima, kompanije koje prodaju više SUV vozila imaju više ciljeve od onih s pretežno manjim vozilima. U 2020., proizvođači automobila platili su oko 510 miliona evra zbog neostvarivanja ciljeva vezanih za smanjenje emisije ugljen-dioksida, a treba imati u vidu da je regulativa bila opuštenija.
