Griot’s Motors u SAD krije jedan dragulj na četiri točka, a reč je o legendi iz zlatne ere Formule 1, pogonjene verovatno najboljim motorom ikada korišćenim u „najbržem cirkusu na svetu“.
Ko bi mogao da pretpostavi da se kultni V12 krije u Takomi (Vašington), hiljadama kilometara daleko od najbliže F1 staze.
Motor1 tim se našao u živopisnoj prostoriji Griot’s Motorsa, firme poznate po neverovatnim restauracijama. Sve, od Ferrarija F40 do kutijastog VW Golfa Mk1, može da se nađe na ovom mestu.
Ekipa Griot’s Motorsa se uvek trudi da odradi najbolji mogući posao, bez obzira na automobil, bilo da se radi o Lanciji Stratos ili Aston Martinu.
Ipak, jedan primerak predstavlja pravo (trkačko) savršenstvo u kombinaciji bele i narandžasto-crvene boje. Radi se o MP4/7. Ovaj bolid nije tek tamo neki McLaren, već vozilo u kojem je pobeđivao Ajrton Sena, i to šasija broj 7, kojom je legendarni Brazilac osvojio VN Monaka.
Pogoni ga isto tako legendarni Hondin V12 motor. Od nekoliko japanskih proizvođača koji su se oprobali u „najbržem cirkusu na svetu“, jedino je Honda ostavila dubok trag, i to kakav! Od skromnih početaka, ova japanska marka je došla do ostvarenja velikih uspeha u elitnom trkačkom takmičenju, profitirajući na sopstvenom inženjerskom umeću. Početak zlatnog doba Honde u Formuli 1 bila 1983. godina, kada je kompanija ponovo ušla u takmičenje kao snabdevač motorima, nakon 15 godina odsustva. Najpre, pobede su dolazile sporadično, zatim u talasima, a sve je kulminiralo svetskom titulom s Williamsom i Nelsonom Pikeom 1987.
Međutim, Honda tu nije stala.
McLaren MP4/7 je bolid koji je bio deo najupečatljivije ere u Formuli 1, koji je do pobede doveo Ajrton Sena lično.
Od svog ponovnog ulaska u F1 1983., do sezone 1992. godine, kada je MP4/7 pobedio u Monaku, Honda je uknjižila 69 pobeda, uključujući pet uzastopnih šampionata u konkurenciji vozača od 1987. Povrh toga, McLaren je osvojio šest uzastopnih titula u konkurenciji konstruktora od 1986.
Šta reći sem da se radi o fascinantnom dostignuću, dvostruko impresivnom, jer je uspeh dolazio dosledno i tokom dugog perioda, u vreme kada pravila nisu bila ograničavajući faktor kao danas. Veliki broj podijuma, najbrži krugovi i epski završeci trka, potkrepili su glavna dostignuća. Ipak, ovo zlatno doba možda ne bi tako sjajno zasijalo u našim sećanjima bez tog malog dodatka „magije“, magije koja je podsećala na sudbinu.
Do tektonskih poremećaja u F1 je počelo da dolazi sredinom osamdeseti, kada se Renault, koji je motorima snabdevao Lotusov tim, suočio s finansijskim teškoćama. Tokom tog perioda, Hondine prve pobede stigle su u šasijama Lotusovih konkurenata, a onda je Renault privremeno napustio sport 1986. Honda je popunila tu prazninu 1987., snabdevajući Lotus motorima te godine.
Britanski tim je prethodne sezone osigurao dolazak velikog talenta, perspektivnog vozača Tolemana, mladića po imenu Ajrton Sena. Honda i Sena su konačno udružili snage. Mada je japanski proizvođač ređao trojefe te godine u Williamsu, Senin meteorski uspon u Lotusu paralelno se nastavio, iako je koristio prošlogodišnju verziju agregata Brazilac je pobedio u par trka 1987. s 1,5-litarskim V6 turbo 99T, nametnuvši se kao zvezda u usponu.
Konačno, snage su poravnate 1988., kada se Sena našao u McLaren Hondi pored šampiona, Alena Prosta. Ostalo je naravno istorija. Rivalstvo između ova dva vozača pokazalo se jednim od najuzbudljivijih u istoriji Formule 1, a bolid koji je otkrila ekipa Motor1, pobednički je iz Monaka, što dodatno daje na težini.
Naravno, Sena je osvojio Monako neverovatnih šest puta, ali ovaj automobil je bio protagonista možda najveće pobede u Monaku svih vremena, kada se Brazilac odbranio od napada Najdžela Mensela u Williamsu, u završnim krugovima Velike nagrade Monaka 1992. Pogledajte VIDEO.
Od svog ponovnog ulaska u F1 1983., pa do 1992. kada je MP4/7 trijumfovao u kneževini, Honda je pobedila u 69 trka, uključujući i pet uzastopnih vozačkih titula od 1987.
Mada je teško zamisliti Senu kao „Davida“, njegova pobeda u kontekstu te sezone je bila čudesna, u rangu pogotka Golijata praćkom. Menselov superiorni Williams je bio noćna mora za MP4/7, da bi neplanirana promena pneumatika promenila poredak. Neočekivan „pit stop“ preokrenuo je redosled, a znamo do koje mere je u ovoj uličnoj trci teško preticati.
Tokom finalnih krugova, nepokolebljivi Sena „rastegao“ je svoj McLaren preko cele širine staze, blokirajući Mensela prilikom ulaska i izlaska iz krivina. Brazilac je održao majstorski kurs uglađene, defanzivne vožnje.
Mada su šanse bile protiv njega, Sena je vozio neverovatno strpljivo, precizno, mudro i bez nervoze. Tog vikenda, Mensel je bio brži vozač u mnogo bržem automobilu, ali se Sena do samog kraja držao poput samuraja, sve dok Britancu nije ponestalo „metara“.
Dakle, ne čudi što je Senina pobeda u Monaku postala „kultna“. Ljubitelji Formule 1 je smatraju najvećim obračunom u kneževini svih vremena, u kojem je Sena „zakucao“ svoju izuzetnu reputaciju.
Međutim, Monako 1992. označio je i početak kraja. Ovo je bila pretposlednja pobeda Mclarena s Hondinim pogonom u tom periodu. Japanci su izašli iz „najbržeg cirkusa na svetu“ na kraju 1992., zbog „pucanja“ japanske ekonomije. Na taj način je stavljena tačka na jedno od najveličanstvenijih izdanja nekog F1 motora u istoriji ovog takmičenja.
Prvi put posle nekoliko godina, Sena je ostao bez Hondine asistencije, okončavajući poseban odnos, odnos uzajamnog poštovanja. Mensel, kojem nije bila strana pobeda pod Hondinom zastavom, jednom je u intervjuu pomenuo da je japanski proizvođač razvijao četiri do šest kompletnih, odvojenih motora po sezoni, uz astronomske troškove.
Prost je, u svojim memoarima, optužio Hondu da je Seni dala povlašćeni tretman, pored litanije o eksperimentalnim motorima, navodno pruživši Brazilcu specijalne jedinice za trku, koje su bile značajno snažnije od konkurencije, ali i od verzije motora koju je on koristio.
U tom „miksu“ talenta, intrige i sudbine, Honda i Sena su zajedno ispisali istoriju. Tri šampionata, 32 pobede u trkama, bezbroj pol pozicija, krugovi voženi „na nož“ i nezaboravni trenuci, koji su ostali u sećanju svakog ljubitelja elitnog trkačkog takmičenja.
Ekipa Motor1 koja je imala tu sreću i zadovoljstvo da se upozna sa Seninim MP4/7, zamolila je vlasnika Griot’s Motorsa, Filipa Grajota, da skine poklopac s kultnog motora. Ono što se prisutnim ukazalo je Honda 3.5 V6 RA122E.
Honda je bila poslednji proizvođač motora koji je osvojio F1 šampionat s V12 1991. Dizajniran od strane Osamua Gotoa i njegovog tima, ovaj motor je bio na neki način analogni „poslednji Mohikanac“, jer se nakon njega krenulo s poluautomatskim menjačima, naprednim sistemima prikupljanja podataka, kompjuterskim simulacijama i aktivnim ogibljenjem koje je lansirao Williams. Pejzaž Formule 1 je bio zauvek promenjen.
Kao talas koji označava kraj jedne ere pre nego što se vrati u more, ova Honda V12 u zadnjem delu McLarena sa Seninim imenom sa strane je Fascinantna. Kajl Kinard, autor originalnog teksta, posetu ovom automobilu poredi s religioznim iskustvom.
Izvor: Motor1
Foto: Neri Valenti
