Briljantni Pjastri i isfrustrirani Ferstapen obeležili VN Španije

Maks Ferstapen je bez dileme najbolji vozač na svetu, međutim, ima jednu manu koji deli s još jednim velikanom koji je vladao Formulom 1 – Mihaelom Šumaherom.

To ga je koštalo poena, jer je u 64. krugu (od 66) trke za VN Španije eksplodirao i izgubio samokontrolu. Nekoliko minuta kasnije, kada je govorio o svom postupku, bio je ljubazan, iako se nije pokajao. Introspekcija nije njegov stil, akcija jeste.

To je nešto što ga čini superiornim u odnosu na njegove savremenike, ali s druge strane, nije u stanju da iskontroliše osećaj očaja zbog odsustva kontrole nad događajima oko sebe, što je dovelo do namernog udaranja u bolid Džordža Rasela.

U Šumaherovu odbranu možemo reći da je Nemac delovao bez „unapred smišljene zlobe“, a to je otprilike najčvršća odbrana koja bi mogla da se ponudi za Ferstapenov impulsivni čin. Njegov instinkt da izađe iz mračne rupe bio je još izraženiji, jer se trka u Barseloni može pokazati ključnom na nekoliko načina.

To je bila trka koju je Oskar Pjastri u svom „hladnokrvnom“ stilu doveo do kraja. Potpuno je jasno da je Australijanac sada jasni favorit za osvajanje titule šampiona. On je pobedio u pet od devet trka ove sezone.

To je ujedno dokaz činjenice da se Lando Noris muči da ostane na nogama. Njegova forma je krhka, ne može da sastavi dve uzastopne pobede. Drugo mesto znači da zaostaje 10 poena za Pjastrijem u superiornom McLarenu. Možda će vreme pomoći Norisu, do kraja je preostalo još 14 trka, a možda će i pucati pod pritiskom. To ćemo tek da vidimo.

Treća stvar koju je ova trka verovatno označila je da smo svedoci kraja Ferstapenove dominacije. Prethodne četiri godine osvojio je četiri titule, jednom na kontroverzan način, dva puta poput malja, da bi konačno hrabrošću izbio u prvi plan, budući da nije bio vozač koji je imao najbrži bolid. Sada zaostaje 49 poena iza vodećeg Pjastrija.

U vazduhu je mogla da se oseti frustracija koja ga je obuzimala. McLaren u zamahu, dominantan van svake mere i Red Bull koji čak pokušava s tri zaustavljanja da nešto kompenzuje.

Dakle, kada je vozilo bezbednosti izašlo na stazu nakon što je Mercedes Kimija Antonelija ispustio dušu, svi su pohitali u boks na zamenu pneumatika, a Ferstapen je bio ograničen na neupotrebljive tvrde gume. To je bilo sve što im je preostalo. Njegovi protivnici bili su na brzoj mekoj smeši. To ga je naravno dovelo u veoma nepovoljan položaj, a frustraciju je izrazio i preko radio veze.

Nakon toga pravi sebi nesvojstvenu grešku. Izleteo je na ivičnjak na pravcu i izgubio brzinu. Šarl Lekler iz Ferrarija ga je pretekao, ali je došlo do neznatnog kontakta, što nije izazvalo intervenciju stjuarda. Međutim, sekundu-dve kasnije, napao ga je Rasel u prvoj krivini. Umesto da uđe u nju, Ferstapen je bio primoran da popusti i nastavi pravo – „prečicom“.

Zatim sledi sudbonosno uputstvo da zameni mesta s Raselom. Ferstapen odlično zna da analizira ovakve stvari, insistirajući na svojim tvrdnjama s neverovatnom žilavošću, ali u okviru pravila. To je učinio nekoliko puta u bliskoj borbi s Norisom prošle godine, doduše jednom prekoračivši granice (u Meksiku).

Ovoga puta je bio u pravu kada je tvrdio da nije morao da popusti Raselu. Stjuardi su to potvrdili u svojoj odluci. Dakle, ništa se ne bi desilo da Đanpjero Lambijase, Ferstapenov trkački inženjer, nije insistirao da njegov vozač to učini.

Kratak fitilj se upalio i sledi skretanje pravo u Rasela, i to uz dodavanje gasa. Niko Rozberg, šampion od pre devet godina, rekao je da Holanđanin treba da bude kažnjen crnom zastavom. Nemac je inače veliki poštovalac Ferstapenovog repertoara veština, koje su prosto „uništavale“ svakog timskog kolegu koji bi seo u Red Bullov bolid. Međutim, sada, u ovoj osudi, čujemo „eho“ njegovog oca Kekea, svetskog šampiona iz 1982., koji je Šumahera nazvao „jeftinim prevarantom“ tog sramotnog popodneva u Monaku, kada se Nemac parkirao na Raskasu da bi blokirao kvalifikacioni krug Fernanda Alonsa 2006.

Proračun koji je karakterisao tu prevaru, činio ju je gorom od nekih Šumaherovih impulsivnijih prekršaja, verovatno gorom i od ovog Ferstapenovog „ludila“.

Međutim, Holanđaninov potez bio je opasan, a kazna od 10 sekundi koja ga je s petog poslala na 10. mesto bila je blaga. Ako je postojala namera, što on nije negirao mada mu je data šansa, bila je potrebna primerenija kazna.

Kasnije, kada mu je rečeno da ga je Rasel optužio da daje loš primer mladima, Ferstapen je odgovorio: „U redu, sledeći put ću poneti maramice“.

Na pitanje da li je izazivanje sudara bilo namerno, Holanđanin je rekao: „On ima svoje mišljenje, ja imam svoje. Bolje je ne komentarisati.“

Rozbergov poziv na isticanje crne zastave, prokomentarisao je: „To je njegovo mišljenje.“

„Nikada nisam rekao da sam u borbi za titulu. Svaka trka je bila teška. Kada McLaren uradi svoje stvari kako treba, oni su nepobedivi“, dodao je Ferstapen.

Na pitanje da li će razgovarati s Raselom, odgovorio je: „Ne, nije potrebno. Nemam šta da kažem“, dok je na pitanje da li žali zbog nečega konstatovao – „U životu ne bi trebalo da žališ.“

To je donekle tačno. Elitni sport nije mesto za one koji sumnjaju u sebe. Ipak, ponašanje je veoma važno kada je reč o reputaciji i nasleđu, posebno kada posedujete genijalni talenat koji treba zaštiti i negovati.

Za Luisa Hamiltona, ovo je bio još jedan dan za zaborav. Bio je zamoljen da propusti svog bržeg timskog kolegu Leklera, da bi kasnije pretekao Niko Hulkenberg iz Saubera. Na kraju je bio šesti. Lekler je bio treći.

„Nemam pojma zašto je bilo tako loše“, rekao je Hamilton. „To je bila najgora trka koju sam doživeo, što se balansa tiče.“

Naredna trka vozi se 15. juna u Kanadi.

Pavle Barta

VN Španije 2025. (Circuit de Barcelona-Catalunya)