EU ne odustaje od cilja potpune elektrifikacije od 2035, ali se otvara prostor za fleksibilnije pristupe – uključujući EREV vozila i alternativna goriva. Klasični benzinci i dizelaši neće nestati preko noći, ali će biti ograničeni na postojeću flotu i eventualno neke izuzetke.
Evropska unija je još 2022. godine donela odluku da od 2035. godine prestaje prodaja novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). To znači da će na tržištu moći da se nude samo automobili sa nultom emisijom CO₂ – pre svega električni sa baterijama (BEV) i vozila na vodonik (FCEV).
Međutim, poslednjih meseci sve češće se čuju glasovi iz sveta industrije i politike da je ovaj cilj preambiciozan. Upravo na to je ukazao i jedan od čelnika, naglašavajući da bi EU mogla da uvede fleksibilnije mehanizme i ostavi prostor za prelazne tehnologije.
Šta će biti sa klasičnim benzincima i dizelašima?
- Prodaja novih SUS vozila biće zabranjena od 2035., ali to ne znači da će postojeći automobili nestati sa ulica.
- Vlasnici će i dalje moći da voze svoje benzince i dizelaše, a tržište polovnih vozila će nastaviti da funkcioniše.
- Očekuje se da će cene goriva i porezi postepeno rasti, čime će se vozači podsticati na prelazak na električna vozila.
- Postoji i mogućnost da se sintetička goriva (e-fuels) koriste u određenim segmentima, posebno za sportske i luksuzne automobile, ali to neće biti masovno rešenje.
EREV vozila – most ka potpunoj elektrifikaciji
Jedna od ključnih tema jeste budućnost EREV (Extended Range Electric Vehicles) automobila. To su vozila koja se prvenstveno kreću na električni pogon, ali imaju mali benzinski motor koji služi isključivo kao generator za dopunu baterije.Najočigledniji primer za to je aktuelna Hondina flota.
- Prednost EREV-a je što uklanja strah od prazne baterije i nedostatka punionica.
- EU bi mogla da ih tretira kao prelaznu tehnologiju, jer u praksi većinu kilometara prelaze na električnu energiju.
- Rihard Merc je naglasio da EREV može da bude kompromisno rešenje za tržišta gde infrastruktura za punjenje kasni.
Da li EU odustaje ili samo prilagođava kurs?
Iako se u medijima često pojavljuju tvrdnje da EU „odustaje“ od potpune elektrifikacije, realnost je nijansiranija:
- Cilj 2035. ostaje na snazi, ali se sve više govori o tehnološkoj neutralnosti – dakle, da se ne forsira samo BEV, već i EREV, PHEV, FCEV i sintetička goriva.
- Industrija zahteva više vremena i podrške – subvencije, razvoj infrastrukture i smanjenje zavisnosti od baterija napravljenih u Aziji.
- U praksi, to znači da će prelaz da bude postepen i fleksibilan, a ne „tvrd rez“.
Do kada će vozila sa SUS motorima da budu na putevima
Evropska unija ne odustaje od zelene agende, ali je jasno da će put do 2035. da bude pun kompromisa. Klasični benzinci i dizelaši ostaće prisutni u voznom parku još dugo, dok će EREV vozila da igraju važnu ulogu kao prelazna tehnologija.
Za vozače to znači da nema razloga za paniku, ali i da je vreme da se ozbiljno razmišlja o elektrifikaciji – bilo kroz kupovinu BEV-a, PHEV-a ili EREV-a. Klasični benzinci i dizelaši, shodno prosečnom veku eksploatacije, najverovatnije će da se koriste i početkom druge polovine ovoga veka. A posle? Ko zna. Neke mlade generacije će da razmišljaju o tome.
AutoMotoShow Team
Fotografije: Honda
