Evropska komisija nas uverava da Äe poveÄanje cena automobila prouzrokovano uvoÄenjem novih Euro 7 standarda biti neznatno, ali stanje na terenu baÅ” i nije u skladu s tim, a evo i zaÅ”to.
Å ta je zapravo Euro 7 regulativa i zaÅ”to Äe biti uvedena? Evropska komisija objaÅ”njava da su novi standardi vezani za zagaÄenje u jednaÄinu ukljuÄili energetsku krizu i galopirajuÄu inflaciju koja se trenutno odigrava u Evropi. Iz ovih razloga, nisu postavljeni stroži limiti u vezi s novim standardima koji se tiÄu polutanata. Oni Äe na snagu stupiti 1. jula 2025., i biÄe validni do 31. decembra 2034. Nakon tog datuma, samo Äe Äisto elektriÄnim automobilima biti dozvoljeno da se prodaju na Starom kontinentu.
Evropska komisija procenjuje da Äe novi Euro 7 standardi dovesti do neznatnog poveÄanja cene automobila izmeÄu 90 i 150 evra po primerku. MeÄutim, to je veoma daleko od istine.
U okviru Euro 7 standarda, emisija azotnih oksida iz dizel motora je snižena s 80 na 60 mg/km. Dakle, automobili s dizel motorima Äe morati da poseduju efikasnije sisteme preÄiÅ”Äavanja izduvnih gasova. Primera radi, veÄi dizel motori iz viÅ”ih klasa automobila imaju nove sisteme ubrizgavnja AdBlue teÄnosti s dve brizgaljke, u poreÄenju s manjim motorima, koji imaju samo jednu brizgaljku. UvoÄenje novog sistema s dva injektora, koji je razvio Continental, podiÄiÄe cenu vozila za najmanje 200 do 300 evra.
Evropska komisija takoÄe kaže da je granica emisiije NOx za benzinske motore ostaje nepromenjena (60 mg/km), ali ne kaže da je uveden test hladne emisije. Ovo ispitivanje predviÄa da se tokom prvih 10 kilometara vožnje nakon startovanja motora, bilo da se radi o dizel ili benzinskom automobilu, ne sme emitovati viÅ”e od 600 mg azotnih oksida tokom prelaska ove distance.
Niko ne govori da ovaj test hladne emisije nije konaÄan za svakodnevno zagaÄenje, jer, posebno u gradovima, veÄina ljudi vozi automobile u okviru kratkih distanci. U takvim sluÄajevima, motor je hladan prilikom starta a emisija je visoka, jer se katalizator ne može zagrejati istog momenta.
Iz tog razloga, katalizatorima Äe biti potreban izvor energije, odnosno toplotna pumpa, da bi ih zagrejala gotovo odmah, jer primera radi, dizel motori dostižu optimalnu radnu temperaturu nakon par kilometara. Ovo Äe generalno dovesti do poveÄanja cene svih vozila s motorima s unutraÅ”njim sagorevanjem.
JoÅ” jedna mera, za koju joÅ” uvek ne znamo koje verifikacione metode Äe koristiti, je ona koja se tiÄe starosti i broja preÄenih kilometara pri kojima Äe automobili morati da budu u skladu s Euro 7 standardima.
Po staroj Euro 6d regulativi, vozila su morala da budu u skladu sa standardima pet godina, odnosno 100.000 preÄenih kilometara. Evropska komisija je utvrdila da je proseÄna starost automobila na Starom kontinentu 12 godina, tako da je odluÄila da proÅ”iri limit na 10 godina, odnosno 200.000 preÄenih kilometara. Pitanje je, ko proverava da li je automobil koji je star osam godina i koji je preÅ”ao 180.000 kilometara, u skladu sa standardima? TehniÄari na tehniÄkom pregledu?
Mera koja nema efekta je vek baterije u elektriÄnim automobilima. Naime, Evropska komisija kaže da u sluÄaju elektriÄnih vozila proizvoÄaÄ mora garantovati životni vek baterije u trajanju od osam godina, odnosno 160.000 preÄenih kilometara. Tokom tog perioda, baterija mora da saÄuva najmanje 70 odsto svog prvobitnog kapaciteta. MeÄutim, u ovom momentu, svi proizvoÄaÄi nude minimalnu garanciju od osam godina ili 160.000 preÄenih kilometara, tako da ta mera nije relevantna.
Umesto toga, ono Å”to je važno je izraÄunavanje emisije tokom kompletnog životnog veka vozila. ElektriÄni automobili troÅ”e elektriÄnu energiju koja nije 100 odsto iz obnovljivih izvora, a takoÄe se troÅ”i velika koliÄina energije u proizvodnji baterija. Primera radi, najsnažnija evropska ekonomija, NemaÄka, u svom proizvodnom miksu tokom 2021., emitovala je 401 g ugljen-dioksida na proizvodnju 1 kWh elektriÄne energije. Jasno je da je ova vrednost ekstremno visoka, Å”to znaÄi da je emisija znaÄajna. Dakle, Å”tetni gasovi u ovom sluÄaju ne izlaze iz izduvnih sistema automobila u gradu, veÄ iz dimnjaka termoelektrana.
Na neki naÄin Evropska komisija traži iglu u plastu sena, hvaleÄi se da je u mere ukljuÄila i emisiju Äestica koju stvaraju koÄne ploÄice i pneumatice. MeÄutim, oni tek treba da nam objasne metodologiju merenja, i koji je udeo tih Äestica u ukupnoj emisiji. Primera radi, emisija velikih feribota je veÄa kada napuÅ”taju luku nego svih automobila u velikim evropskim gradovima kada koÄe.
Rezime
Mada Evropska komisija pokuÅ”ava da nas uveri da nove ekoloÅ”ke mere neÄe dovesti do alarmantnog poveÄanja cena novih automobila u okviru najgoreg perioda za Evropu od posleratnog perioda, realnost nam govori drugaÄije.
Mali automobili Äe postepeno nestati s puteva, jer sistemi preÄiÅ”Äavanja gasova kod njih imaju mnogo veÄi srazmeran udeo u formiranju cene nego u sluÄaju skupljih automobila. Primera radi, VW kaže da Äe poveÄanje cene za VW Polo iznositi 5.ooo evra. MeÄutim, najjeftiniji Polo koÅ”ta 20.000 evra, tako da Äe s novim poveÄanjem dostiÄi Äitavih 25.000. Logika jasno nalaže da je isplativije kupiti elektriÄni automobil od 35.000 evra, koji nakon subvencija izlazi 10.000 evra manje.
I za ovo imamo dobar primer. VW planira da lansira mali SUV pod imenom ID.2 u 2025., s najavljenom startnom cenom ispod 25.000 evropskih novÄanica. MeÄutim, u aktuelnom tržiÅ”nom kontekstu, teÅ”ko je poverovati da je ta cena održiva. Naravno, nemaÄki proizvoÄaÄ ne kaže da li se spomenuta ācifraā odnosi na cenu pre ili posle zaraÄunavanja eko bonusa, niti znamo koji Äe biti maksimalan domet ulazne verzije.
Svi proizvoÄaÄi verovatno prolaze kroz ovu kalkulaciju, jer Äe Euro 7 regulativa stupiti na snagu za manje od 10 godina. Tu se nameÄe pitanje, da li se isplati investirati u razvoj sofisticiranih i skupih sistema preÄiÅ”Äavanja izduvnih gasova za relativno kratak period, ili iÄi odmah na razvoj elektriÄnog modela koji se može proizvoditi dugi niz godina.
MeÄutim, elektromobil od 25.000 evra neÄe imati realnu autonomiju dužu od 250 kilometara, a ovde se takoÄe javlja novo pitanje, koliko dugo Äe vlade biti u prilici da nude velikoduÅ”ne subvencije i povlastice za kupovinu elektriÄnih automobila? ProÅ”le godine, neÅ”to viÅ”e od 1,2 miliona elektriÄnih vozila je prodato u Evropi od ukupno 11,76 mililona. Å ta Äe se desiti kada na putevima budemo imali samo elektriÄne automobile? Da li Äe vlasti moÄi da stimuliÅ”u kupovinu 12 miliona vozila godiÅ”nje?
Naravno, na red dolaze i stanice za punjenje. U Evropi ih ima nekih 300.000, s tim Å”to je plan da ih do 2025. bude milion, a do 2030. tri miliona. Ko Äe ih instalirati? OÄigledno je da vlade u Evropskim zemljama neÅ”to i ne žure s tim.
Dakle, Euro 7 standardi Äe neminovno dovesti do toga da Äe mnogim ljudima biti otežan prevoz, posebno onima koji ne mogu da priuÅ”te elektriÄni automobil, a ta populacija sve viÅ”e raste u okviru aktuelne krize.
