Uvod
Hibridni pogoni spajaju prednosti električnog i klasičnog sistema koji koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Na taj način se smanjuje emisija štetnih gasova a postiže se i ušteda na troškovima za gorivo. Zbog manje potrišnje, naravno.
Savremeni hibridni automobili privlače pažnju zbog energetske efikasnosti i unapređenih karakteristika. Razumevanje razlike između paralelne i serijske arhitekture ključno je za svakog vozača koji razmatra prelazak sa klasičnih vozila na hibrid.
Kratka istorija hibridnih sistema
Prvi savremeni hibridni automobili pojavili su se krajem 1990-ih, kada je Toyota lansirala Prius. Ovaj model je pionir serijske-paralelne arhitekture, koji kombinuje elekto-motor i benzinski agregat – u jednom pogonskom sklopu.
Tokom 2000-ih, konkurenti poput Honde Insight i Ford-a C-MAX proširili su ponudu hibrida, uvodeći različite arhitekture za optimizaciju potrošnje i performansi. Svaki proizvođač se trudio da ponudi nešto novo, bolje i jeftinije nego konkurenti, tako da se utakmica za proizvodnu što boljeg hibrida zahuktavala. I danas je tako.
Princip rada serijske (endotermno-električne) hibridne arhitekture
U serijskim hibridima elektro motor direktno pokreće točkove, dok je za pogon generatora zadužen motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Istovremeno, SUS motor dopunjava bateriju ili direktno napaja elektro motor.
Ovaj princip omogućava konstantni rad motora na optimalnim obrtajima i manju emisiju štetnih gasova tokom gradske vožnje. Glavna prednost je jednostavnija mehanička veza između pogonskih elemenata, dok je najveći izazov efikasnost pri visokim brzinama.
Princip rada paralelne (kombinovane) hibridne arhitekture
Kod paralelnih hibrida i elektro i benzinski motor mogu nezavisno ili kombinovano da prenose obrtni moment do pogonskih točkova. To znači da pri ubrzanju oba motora mogu da rade “u paru”, dok elektro motor preuzima inicijativu prilikom pokretnja vozila i vožnji malim brzinama. Prednost paralelnih arhitektura je veća snaga i bolja iskoristivost pri vožnji autoputem, ali je sinergija između motora i kontrole isporuke snage složenija.
Poređenje: paralelna & serijska arhitektura
- Snaga i performanse
- Paralelni hibridi često imaju veću ukupnu snagu zbog zajedničkog rada motora.
- Serijski hibridi nude konstantnu isporuku snage kroz elektro motor.
- Potrošnja goriva i emisija gasova
- Serijski sistemi su efikasniji u gradskoj vožnji zahvaljujući optimalnom radu benzinskog motora na stalnim obrtajima (uglavnom u režimu maksimalnog obrtnog momenta).
- Paralelni sistemi bolje balansiraju potrošnju na dugim relacijama i pri velikim brzinama, dakle na otvorenom putu.
- Kompleksnost i troškovi održavanja
-
- Serijski hibridi imaju jednostavniju transmisiju, ali skuplje baterije i generator.
- Paralelni hibridi imaju složeniju mehaniku, ali su baterije često manjeg kapaciteta.
Aktuelno stanje na tržištu
Savremeni hibridi predstavljaju prelaznu varijantu ka potpuno električnim vozilima. Neki proizvođači u ponudi imaju serijske, paralelne i kombinovane hibride, dok su plug-in hibridi trenutno u manini mada nude veći domet samo na “struju”.
Podatak iz 2025. godine pokazuje da hibridna vozila imaju učešće od oko 15% među novoregistrovanim vozilima u Evropi, sa stalnom tendencijom rasta popularnosti hibridne tehnologije. Ovo se delimično može pripisati izbacivanju dizelaša iz redovne ponude.
Predviđanja i budućnost hibridnih pogona
U narednoj deceniji očekuje se dalji razvoj litijum-jonskih i solid-state baterija, koji će dodatno smanjiti masu i povećati kapacitet skladištenja energije. Hibridna arhitektura postaće fleksibilnija, sa mogućnošću prelaska između serijskog i paralelnog režima po potrebi vozača ili uslova vožnje. Konačni cilj je potpuna elektrifikacija (da li će i kada do nje doći, ostaje da vidimo), ali hibridi će da ostanu ključni za tržišta sa slabijom infrastrukturom i slabijom platežnom moći kupaca.
AutoMoto Show Team
Fotografije: Proizvođači
