Velika pažnja javnosti za dva od najprestižnijih istorijskih dogaÄaja u automobilskoj industriji u Italiji i Å”irom sveta, āFuoriConcorsoā i āConcorso d’Eleganza di Villa d’Esteā, koji su uveliÄali vikend u gradovima na obalama jezera Komo.
Ā āFuoriConcorsoā, pokrenut 2019. godine i veÄ pozicioniran kao jedan od najuzbudljivijih automobilskih dogaÄaja na svetu, ima za cilj Å”irenje kulture automobilizma dok pruža ukus Äuvenog italijanskog naÄina života.
Održan je u elegantnim vrtovima vile del Grumello i vile Sucota, ove godine sa temom āAeroā, a jedan od uÄesnika bio je Abarth 1000 Monoposto Record Pininfarina (1960), jedan od najdragocenijih dragulja u istorijskoj kolekciji Stellantis. Ovaj moÄan i vitki prototip, pravi manifest aerodinamike, u potpunosti se uklapa u temu dogaÄaja, a potiÄe iz kontinuirane i plodne saradnje izmeÄu Fiat-a, Abartha i karoseriste Pinin Farina.
Fiat je lansirao model 500 1957. godine i sa ciljem da istakne kvalitete svog malog dvocilindriÄnog pogonskog sklopa, poverio je razvoj Officine Abarthu, struÄnjacima za proizvodnju automobila sa visokim sportskim performansama. Abarth je izgradio lagani, aerodinamiÄni jednosediÅ”ni automobil oko motora, koristeÄi cevastu Å”asiju i suženo telo napravljeno u saradnji sa karoseristom Pinin Farina. Uspesi i rekordi postignuti na stazi su se nizali, kao i evolucije motora i aerodinamike sve do 1960. godine, kada je doÅ”lo do ekstremne promene: sa aerodinamiÄnog aspekta, ārepā je promenjen u obliku i dužini, nova karoserija koja je ruÅ”ila rekorde bila je osloboÄena dugih zadnjih peraja koriÅ”Äenih prethodnih godina i bila je mnogo kraÄa zbog znaÄajnog smanjenja prevesa nad toÄkovima.
Osim toga, novi jednosed je bio opremljena novim dvocilindriÄnim motorom zapremine jednog litra: model 1000 je isporuÄivao ukupno 108 konjskih snaga, preko 100 ks po litru bez turbo punjenja, Å”to je vrlo visoka vrednost za takmiÄarski motor tog vremena koji je morao izdržati naporne rute na dugim udaljenostima.
Ne treba posebno naglaÅ”avati da je 28. septembra 1960. godine na stazi Monca Abarth 1000 Monoposto Record Pininfarina oborio niz rekorda, od proseÄne brzine od preko 203 km/h, zatim joÅ” jedan rekord tokom 72 sata, postignut prelaskom 12.824,545 km proseÄnom brzinom od 186,68 km/h.Ā
Model koji je izložen na āFuoriConcorsoā dogaÄaju deo je stalne zbirke starinskih automobila Stellantis Heritage-a i nalazi se u sekciji āRekordi i Trkeā Centra za nasleÄe na adresi Via Plava, 86 u Torinu (posete su moguÄe uz rezervaciju putem ovog linka).
Ā āConcorso d’Eleganza Villa d’Esteā je jedan od najprestižnijih dogaÄaja u industriji (prvi datira iz 1929. godine). Ove godine, pored tradicionalne i aristokratske baze u Äernobiju, dogaÄaj je takoÄe obuhvatio oÄaravajuÄu Vilu Erba, gde je proslavljen stoti jubilej trke 24 sata Le Mana. Iz toga proizlazi veza sa Alfa Romeom, koji je odluÄio da izloži dve dragocenosti iz svoje kolekcije oldtajmera, model 33/2-litarski āDaytonaā (1968) i model 33 TT 12 (1975), oba prisutna na francuskoj stazi.
Alfa Romeo 33/2-litarski model āDaytonaā predstavlja simbol plemenitog sportskog duha brenda koji se, posle povlaÄenja iz konkurencije 1951. godine, nakon Å”to je osvojio drugi od dva Å”ampionata Formule 1 sa modelom āAlfettaā 158-159, vratio na meÄunarodnu scenu sa Autodeltom (1963), zvaniÄnim trkaÄkim odeljenjem Milanskog preduzeÄa, koje ove godine proslavlja svoju 60. godiÅ”njicu.
Nakon poÄetnih uspeha sa trkaÄkim automobilima, Autodelta je odluÄila da napravi veliki iskorak u kvalitetu u kategoriji āprototipovaā, poÄevÅ”i sa modelom āTipo 33ā.
Sport prototipovi su bili dizajnirani iskljuÄivo za trke, opremljeni izuzetno sofisticiranim motorima i Å”asijama, i proizvedeni u ograniÄenim koliÄinama potrebnim za homologaciju. Bili su opremljeni unapreÄenim i snažnim dvolitarskim srednjim motorom u obliku slova V, sa osam cilindara, koji je razvijao 270 KS i dostizao brzinu od gotovo 300 km/h.
Prva verzija modela 33/2 (gde je 33 broj projekta, a 2 zapremina izražena u litrama) osvojila je svoju debitantsku trku u martu 1967. godine, u brdskoj trci kod Flerona blizu Liježa, u Belgiji: Alfa Romeo se tada ukljuÄio u Svetsko prvenstvo sportskih automobila, ostvarujuÄi prestižne pobede na iscrpljujuÄim trkama izdržljivosti, pre svega na 24 sata Dejtone 1968. godine, gde je osvojio prva tri mesta u svojoj klasi sa timom koji su Äinili Vaccarella-SchĆ¼tz, Andretti-Bianchi i Casoni-Biscardi-Zeccoli. Ova velika pobeda dovela je do toga da ime poznate ameriÄke staze postane deo naziva Alfa Romeo 33/2. Model 33 je takoÄe postigao odliÄne rezultate na trci 24 sata Le Mana – sa joÅ” jednim āhet-trikomā u klasi. Na drugim takmiÄenjima, takoÄe je ostvario zapažene rezultate u ukupnom plasmanu, Äak i ispred mnogo moÄnijih automobila: to se dogodilo i na trci u Mugellu, gde su Vaccarella-Bianchi-Galli stigli na vrh podijuma.Ā
Razvoj koncepta Progetto 33 bio je neprekidan i napokon, 1975. godine, Alfa Romeo je uspeo da ostvari svoj san osvajanjem Svetskog prvenstva za brendove. Zvezda ovog impresivnog poduhvata bila je Alfa Romeo 33 TT 12 (sa tubularnom Å”asijom), automobil opremljen trolitarskim 12-cilindriÄnim motorom u obliku slova V sa 180Ā°, koji je bio sposoban da razvije 500 KS i dostiÄi brzinu od 330 km/h. Sa izvanrednim vozaÄima, veÄinom i iz Formule 1, kao Å”to su Arturo Merzario, Vittorio Brambilla, Jochen Mass, Jacques Laffite, Henri Pescarolo, Derek Bell, Jacky Ickx i Nino Vaccarella, model 33 TT 12 je ostvario pobedu na sedam od osam trka koje su se bodovale za Svetsko prvenstvo. Legendarni 12-cilindriÄni motor koji je bio ugraÄen u ovaj automobil postavio je temelje za povratak brenda Alfa Romeo u Formulu 1 1976. godine, kao dobavljaÄa motora za tim Brabham.
Izvor: Stellantis
