Alkohol i čovek — stara priča sa tragičnim posledicama
Konzumacija alkohola deo je ljudske civilizacije već hiljadama godina, ali uticaj alkohola na organizam i ponašanje posebno dobija na značaju kada se poveže sa vožnjom.
Alkohol je psihotropna supstanca koja utiče na mozak, nervni sistem, mišiće, srce i jetru — a već male količine mogu značajno da promene percepciju, reflekse i koordinaciju pokreta.
Kako alkohol deluje u ljudskom organizmu
Nakon unosa, alkohol (etanol) se brzo apsorbuje kroz želudac i tanko crevo i preko krvotoka dospeva do svih organa. Najviše pogađa:
- Mozak i nervni sistem – usporava prenos nervnih impulsa, remeti rasuđivanje i kontrolu emocija.
- Jetru – organ zadužen za razgradnju alkohola; dugoročno dolazi do masne jetre, hepatitisa i ciroze.
- Srce i krvne sudove – izaziva nepravilne otkucaje, povećan pritisak i rizik od infarkta.
- Bubrege – remeti balans tečnosti i elektrolita.
- Mišiće i refleksne funkcije – smanjuje tonus mišića i usporava reakcije.
Kod vozača, ove promene direktno utiču na sposobnost pravovremenog reagovanja, procenu brzine, rastojanja i rizika.
Alkohol u krvi i promili: naučna mera stanja svesti
Količina alkohola u krvi izražava se u promilima (‰), što označava gram alkohola na litar krvi.
Evo kako se ponašanje čoveka menja u zavisnosti od nivoa alkohola:
0,0 ‰ – Potpuna treznost
- Telo i um funkcionišu optimalno.
- Refleksi su brzi, vid i sluh oštri, pažnja i rasuđivanje na maksimumu.
- Vožnja je najbezbednija moguća.
Zaključak: Samo apsolutno trezan vozač može da reaguje u deliću sekunde i da izbegne nesreću.
0,3 ‰ – Prvi efekti alkohola
- Dolazi do blagog osećaja opuštenosti i samopouzdanja.
- Pažnja i sposobnost brzog reagovanja počinju da opadaju.
- Vozač kasnije reaguje na vizuelne i auditivne signale (na primer semafor, zvuk sirene).
Naučno objašnjenje: Usporava se aktivnost u prefrontalnom korteksu – delu mozga zaduženom za kontrolu i procenu rizika.
0,5 ‰ – Gubitak preciznosti i smanjeni refleksi
- Reakcije su do 25% sporije nego u treznom stanju.
- Percepcija brzine i rastojanja postaje iskrivljena.
- Pojačava se osećaj lažne sigurnosti.
- Zakonska granica u većini zemalja EU je upravo 0,5 ‰, a sve preko toga se tretira kao vožnja pod dejstvom alkohola.
Naučno: Etanol inhibira GABA receptore i usporava sinaptički prenos — mozak reaguje kao da je „u magli“.
1,0 ‰ – Gubitak koordinacije i ozbiljno oštećeno rasuđivanje
- Hod postaje nestabilan, a govor nejasan.
- Vidno polje se sužava – dolazi do takozvanog tunelskog vida.
- Vozač ne može pravilno da upravlja vozilom niti da održava pravac.
- Osećaj samopouzdanja paradoksalno raste, pa se javljaju rizične i impulsivne odluke.
Fiziološki: Veliki mozak i mali mozak gube sinhronizaciju, refleksi se usporavaju, a koncentracija se raspada.
1,5 ‰ – Teška alkoholisanost
- Osoba postaje dezorijentisana, narušenog balansa i gotovo nesposobna za kretanje.
- Govor je otežan, javljaju se mučnina, znojenje i vrtoglavica.
- U vožnji, ovakav vozač predstavlja direktnu smrtnu opasnost za sebe i druge.
- U ovoj fazi često dolazi do gubitka pamćenja (blackout).
Naučno: Mozak ulazi u stanje ozbiljne intoksikacije; neuronske veze funkcionišu minimalno, dok centri za kontrolu pokreta gube sposobnost fine motorike.
2,0 ‰ – Kritično stanje organizma
- Osoba gubi sposobnost stajanja i govora, često dolazi do povraćanja i gubitka svesti.
- Disanje postaje plitko i neregularno.
- U vožnji, ovo stanje gotovo garantuje fatalnu nesreću.
- Većina ljudi u ovom stanju nije svesna realnosti.
Jetra ne može više da razgradi alkohol – dolazi do metaboličke acidoze, pada šećera u krvi i poremećaja rada srca.
Fatalna doza alkohola
Kada koncentracija alkohola u krvi pređe 4,0 – 5,0 ‰, dolazi do potpunog zastoja disanja i rada srca.
To je smrtonosna doza za većinu ljudi.
Smrt nastupa usled depresije centralnog nervnog sistema i paralize disajnih mišića.
Iako postoje retki slučajevi preživljavanja sa većim vrednostima, oni su izuzeci i obično uključuju osobe sa dugom istorijom alkoholizma i razvijenom tolerancijom.
Alkohol i vozači: smrtonosna kombinacija
- Čak i 0,3 promila značajno povećava rizik od saobraćajne nesreće.
- Pri 0,5 promila, rizik je duplo veći.
- Pri 1 promilu, rizik skače 10 puta.
- Sa 2 promila, vozač je praktično nesposoban za bilo kakvu kontrolu vozila.
Čak i ako se osećate „dobro“, vaš mozak već ne reaguje kako bi to trebalo. Alkohol ne pravi razliku između sigurnog i fatalnog trenutka.
Nijedna čaša nije vredna života
Zaključak: Vožnja u potpuno treznom stanju – jedini pravi izbor
Alkohol u malim količinama može da deluje opuštajuće, ali svaki promil u krvi menja način na koji telo i mozak funkcionišu.
Kao vozač, niste samo odgovorni za svoj život, već i za živote drugih.
Zato: ako pijete – ne vozite.
Ako vozite – ne pijte.
AutoMotoShow Team
Fotografije: Unsplash, AMS
