Sedite za volanom automobila koji je zaustavljen. U retrovizoru vidite drugi automobil koji se približava velikom brzinom. Uplašeni ste jer mislite da će svakog trenutka da vas udari. Odjednom sigurnosni pojas se zadeže, a otvoreni prozori se zatvaraju.
Srećom nije došlo do sudara, jer je test vozač u poslednjem trenutku izbegao zaustavljen automobil i prošao pored vas. Vaše telo se polako opušta nakon pripreme za iznenadni udar. Završena je simulirana demonstracija Škoda asistencije za zaštitu putnika koja zateže pojas i zatvara prozore automobila.
Scenario je mogao da bude zastrašujući, ali sve je savršeno bezbedno u uslovima u okviru Škoda poligona za testiranje. U realnom saobraćaju veoma su česti sudari od pozadi sa automobilom koji je zaustavljen. Ovo je samo jedna od brojnih situacija na koje se fokusira Škoda razvojni tim. Aktuelni Škoda modeli su među najbezbednijim automobilima u svojoj klasi. Ovo je delimično zahvaljujući brojnim sistemima za asistenciju koje je češki proizvođač razvio i testirao. U okviru radionice na poligonu za testiranje otkrili su i kako to rade.
Robot vozači
Da bi moderan automobil bio bezbedan, odobren za upotrebu i adekvatno sertifikovan, na primer na Euro NCAP testu, sistemi za pomoć u vožnji i druge brojne aktivne bezbednosne funkcije moraju da prođu niz testova. Za ovo je potreban ne samo visok stepen tačnosti, već i veliki broj ponavljanja. ,,Euro NCAP testiranje zahteva da testiramo oko 100 različitih scenarija naglog kočenja ispred pešaka i drugih ugroženih učesnika u saobraćaju’’, objašnjava Lukaš Eis iz Škode. Ovo su scenariji u kojima automobil treba automatski da zakoči kada postoji opasnost da pešak (odrasla osoba ili dete), biciklista ili motociklista budu udareni pri nižim brzinama (obično do 60 km/h, nekada i do 85km/h). U okviru scenarija primenjuju se različite brzine približavanja i uglovi pod kojim može da dođe do sudara. Svrha sistema za pomoć je da prepozna potencijalni sudar i automatski zakoči automobil kako bi se izbegla nesreća, ili bar da omogući da brzina u trenutku sudara bude što niža.
,,Radimo na finom podešavanju sistema kako bismo bili sigurni da što bolje rade u normalnim uslovima u saobraćaju, da ne ometaju vozača i da štite nepažljive učesnike u saobraćaju. Zbog neophodnog stepena preciznosti i velikog broja ponavljanja, funkcionalnosti na poligonu testiramo koristeći robot tehnologiju’’, objašnjava Lukaš. U okviru demonstracije sudara sa lažnim pešakom Škoda Enyaq je vozio robot. Iako je za volanom test vozač Martin Najman, on ne kontroliše automobil. ,,Upalim auto i zatim samo držim prekidač. Kako je zahtev da interakcija između automobila i pešaka bude tačno do 5 centimetara, sve kontroliše robot pomoću diferencijalnog GPS uređaja’’, objašnjava Martin. Testiranje samo za jedan bezbednosni sistem može da traje i do šest sedmica (testiranje je potrebno sprovesti i tokom noći korišćenjem veštačkog svetla).
Aktivne asistencije
Za naglo kočenje ispred ugroženih učenika u saobraćaju automobil koristi signale radara i kamere, kao i druge aktivne sisteme bezbednosti. U nekim situacijama potrebno je da istovremeno procene različite ulazne informacije. To se odnosi na scenario koji je opisan na početku članka, gde automobil od pozadi prilazi drugom automobilu koji miruje ili se sporije kreće. ,,U ovom slučaju automobil može da zakoči kada postoji razlika u brzini između automobila do oko 60 kilometara na sat’’, objašnjava Pera Dudik, drugi programer sistema za pomoć u vožnji.
Škoda automobili imaju i funkciju koja pomaže manevrisanju u ovakvim situacijama. ,,Ukoliko pomeranje vozačevog volana ukazuje na to da on želi da izbegne prepreku, automobil će proceniti da li u blizini postoji opasnost od sudara sa bilo kim ili bilo čim i, ukoliko nema opasnosti od sudara, sistem će pomoći vozaču da sprovede manervisanje’’, objašnjava Petr. Sistem vodi računa da manervisanje bude dobro izvedeno kako vozač ne bi završio van puta.
Automobil u ovakvim situacijama procenjuje podatke senzora i drugih sistema, uključujući i sistem za zadržavanje u voznoj traci. Ovaj sistem u Škoda automobila koristi kameru koja ne samo da registruje bele i žute linije, već i puteve sa prelazima asfalt-šljunak ili asfalt-trava, ivičnjake, betonske barijere, stubove i dr. Asistencija za zadržavanje vozila u traci radi pri brzinama do 65km/h. ,,Da bi se sistem aktivirao, potrebno je da kamera uoči granicu na jednoj strani i koristi tu granicu da navodi vozača’’, kaže Ondrej Smetana.
Ondrej ističe da sistem detektuje rastojanje između automobila i granice trake, procenjuje koliko se brzo automobil približava traci i u skladu sa tim prilagođava upravljanje automobilom. ,,Sistem nije aktivan pri manjim brzinama i ne funkcioniše prilikom kretanja u oštrim krivinama sa bočnim ubrzanjem od 3 m/s ili više. Sistem detektuje i aktivnost vozača preko volana, ali vozač i dalje mora da ima primarnu ulogu u upravlja vozilom’’, objašnjava Ondrej. U manjim krivinama sistem omogućava vozaču da ’’preseče’’ krivinu odnosno da se što više približi unutrašnjoj ivici. Sistem ne interveniše ni u situacijama kada su uključeni pokazivači pravca (osim u slučaju kada je automobil u mrtvom uglu vozača). ,,Vozač može uvek da nadjača sistem primenom sile’’, dodaje Ondrej.
Realna hitna situacija
I funkcija za hitnu pomoć koristi pametne senzore automobila i neke od gore navedenih funkcija. Ova funkcija može da zaustavi automobil ukoliko uoči da je vozač neaktivan. Prvo koristi nekoliko upozorenja, tako što se čuje zvuk upozorenja koji se zatim pojavi na ekranu, a zatim sledi blago kočenje automobila. ,,Ovo je intervencija koja može da probudi vozača koji je zaspao’’, objašnjava Jirži Splitek.
Ukoliko je vozač i dalje ne preduzima aktivnu kontrolu nad volanom, automobil nastavlja sa daljim fazama upozorenja, na primer primenom zvučnog signala. ,,Ako je vozač i posle toga neaktivan, automobil se priprema za udar, podiže stakla na 55mm, zatvara krovni prozor i zateže sigurnosne pojaseve. Auto zatim pali svetla, zatrubi i zaustavi se. Kada se zaustavi automobil se otključava i pale se unutrašnja svetla. Ako voza ne reaguje, nakon 15 sekundi se poziva hitna pomoć’’, kaže Jiri. Da bi ovaj sistem funkcionisao moraju da budu uključene asistencija za zadržavanje vozila u traci i asistencija za putovanja. ,,Sistem za hitne situacije započinje kompletnu proceduru u trenutku kada jedan od ova dva sistema deaktiviran, nakon 25 sekundi kada je neaktivan sistem za putovanja i nakon dva ulaza za upravljanje za asistenciju za zadržavanja vozila u traci’’, objašnjava Jiri.
Programeri proizvođača automobila imaju zadatak ne smo da fino podešavaju funkcionalnosti ovih sistema za pomoć vozačima u vožnji, već i da razvijaju dodatne funkcije na osnovu onih koje su već u upotrebi. Novi Superb će imati unapređeni sistem za prepoznavanje umora vozača, a Škoda automobili će dobiti i novu asistenciju za skretanje. Još jedna potpuno nova oblast je sajber bezbednost za automobile u skladu sa UNECE uredbom. Ovi zahtevi imaju za cilj da obezbede pouzdanost sistema za pomoć u vožnji i da otežaju ili onemoguće hakerima da preuzmu kontrolu nad vozilima.
Izvor: Škoda
