Ako postoji faktor koji je doprineo tome da se automobilska industrija uspeŔno izbori s brojnim krizama u poslednje vreme, onda su to SUV/krosoveri.
U veÄoj meri od svih ostalih karoserijskih konfiguracija, ova vozila su okupirala automobilski svet svojom popularnoÅ”Äu. SUV/krosoveri su zamajac rasta prihoda i pre svega profita proizvoÄaÄa. Pitanje je da li Äe se ovaj trend nastaviti ili se neke pretnje nadvijaju nad ovim važnim automobilskim segmentom.
Svi žele SUV
Tokom 2021., na SUV/krosovere se odnosilo gotovo 42 odsto ukupne globalne prodaje putniÄkih vozila, ne raÄunajuÄi laka komercijalna vozila. Kupci Å”irom sveta su priuÅ”tili gotovo 31,9 miliona modela s poviÅ”enim klirensom, Å”to je poveÄanje od 13 odsto u poreÄenju s podacima iz 2020. Ovaj porast je senzacionalan, posebno u poreÄenju s ostalim segmentima od A do F. Primera radi, prodaja tradicionalnih automobila je poveÄana za jedan a kamioneta za tri odsto.
Razlozi ovakvog ābumaā su dobro poznati: proÅ”irena ponuda koja ukljuÄuje male SUV/krosovere (A-SUV), kao i one luksuzne (F-SUV), a dostupan je i veÄi broj elektrifikovanih modela. Pored toga, SUV/krosoveri pružaju viÅ”u poziciju sedenja, koja pruža oseÄaj bolje bezbednosti, uz Äinjenicu da je lakÅ”e uÄi u ovakva vozila, kao i izaÄi iz njih, Å”to dobro doÄe starijim vozaÄima.
ProÅ”le godine, pokazuju preliminarni podaci, na SUV/krosovere se odnosilo 45 do 46 odsto ukupne globalne prodaje putniÄkih automobila. Zabeležen je znaÄajan porast u zemljama kao Å”to su Indija, NemaÄka, Velika Britanija, Meksiko, Indonezija, Turska, Malezija, Vijetnam, Južna Afrika, Tajland i Filipini. MeÄutim, potražnja je pala u SAD, drugom po veliÄini svetskom tržiÅ”tu (-7 odsto). U Kini je takoÄe zabeležen minus (-2 odsto) na 10,4 miliona jedinica.
Pretnja
Ipak, taj rapidni rast može biti ugrožen striktnijom regulativom vezanom za zagaÄenje i težinu vozila.
Bez obzira Å”to su se SUV/krosoveri znaÄajno popravili po pitanju Å”tetne emisije, oni i dalje zahtevaju u proseku snažnije motore i generalno troÅ”e viÅ”e goriva. Podaci JATO Dynamicsa u vezi s potroÅ”njom pokazuju da se ona smanjila u svim SUV kategorijama (sem luksuzne) u Evropi od 2020. do 2021. MeÄutim, njihov ukupni prosek od 107,9 g/km CO2 je jasno viÅ”i u odnosu na gradske, male, kompaktne, pa Äak i modele D segmenta, koji beleže emisiju ugljen-dioksida od 76,9, 97,7, 97,6, odnosno 100,8 g/km.
Ukoliko ovaj jaz nastavi da egzistira, za oÄekivati je da vlade u regionima poput evropskog, zapoÄnu penalizaciju SUV/krosovera, i to ne samo iz razloga prekomerne emisije, veÄ i gabarita. SUV/krosoveri su posloviÄno veÄi od svojih konvencionalnih ekvivalenata. Primera radi, na Starom kontinentu su SUV/krosoveri iz B segmenta u proseku 27 odsto teži od svojih heÄbek pandana. U SAD, proseÄan SUV/krosover je 22 odsto teži od odgovarajuÄe limuzine.
PoveÄanje poreza na SUV/krosovere bi sigurno uticalo na potražnju i postalo ozbiljna pretnja profitabilnosti proizvoÄaÄa, koji zaraÄuju viÅ”e nego ikada ranije zahvaljujuÄi moguÄnosti da se izbore s nestaÅ”icom poluprovodnika, na prioritetno mesto stavljajuÄi SUV/krosovere i elektriÄne automobile, koji se mogu lakÅ”e prodati.
U ovoj svojevrsnoj ākvaci 22ā, SUV/krosoveri su dali (i daju) veliki doprinos investicijama koje se zahtevaju od proizvoÄaÄa automobila, u iskoraku od motora s unutraÅ”njim sagorevanjem, odnosno prebacivanju na Äisto elektriÄni pogon. Brojni elektrifikacioni planovi koje su kompanije najavile u Evropi, SAD i Aziji, ne mogu se sprovesti bez toka novca koji generiÅ”u benzinski i dizel SUV/krosoveri.
MeÄutim, da li Äe vlasti biti svesne ovog kljuÄnog faktora kada zapoÄnu diskusije u vezi s potencijalnim zabranama i dodatnom oporezivanju težih vozila?
Autor: Felipe Munoz (JATO Dynamics)
Priredio: Pavle Barta
