Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova je analizirala istorijat tzv. āZelene agendeā i koje alternativne vrste pogona i goriva, osim elektriÄne energije vode ka ispunjenjenju ciljeva nulte emisije CO2 i ostalih gasova sa efektom “Staklene baÅ”te” (GHG)
Elektro vozila prednjaÄe ali se istražuju i drugi pravci
Zbog poražavajuÄeg efekta āstaklene baÅ”teā iĀ smanjivanja emisije CO2, od 90-ih godina 20. veka, poÄelo se ozbiljnije razmiÅ”ljati o zameni fosilnih goriva. Cilj, koji je tada postavljen je da se emisija CO2 do 2030. godine smanji za 60 odsto u odnosu na 1990,Ā a da do kraja 2050. godine emisija CO2 u atmosferu bude 0% (tzv. āzeroā emisija).
Jasno je da je, pre svega ekoloÅ”kaĀ svest, ali i ekonomski faktor uticao da automobilska industrija krene u ubrzanu elektrifikaciju. Uprkos teÅ”koÄama,Ā pre svega relativno maloj koliÄini osnovne sirovine za proizvodnju baterija, litijuma, porastu cena, potrebi da se obezbedi āÄistaā, takozvana āzelenaā energija, skupom razvoju infrastrukture, elektriÄna vozila snažno osvajaju tržiÅ”ta. Argument koji niko ne može da pobije, koji je trenutno i jedan od najjaÄih argumenata pobornika “zelene agende” su podaci koje Svetska zdravstvena organizacija objavljuje o broju umrlih od posledica zagaÄenja vazduha.
U dokumentu Program zaÅ”tite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godineĀ navodi se da zagaÄujuÄe materije dovode godiÅ”nje do oko 11,000 prevremenih smrti. Najpogubniji uticaj pri tome imaju PM2.5 Äestice koje prema ovim procenama dovode do oko 10,000 izgubljenih života godiÅ”nje.
Srpska asocijacija uvoznika vozila, kao i sve Älanice, odgovornim druÅ”tvenim poslovanjem i ponaÅ”anjem, daju svoj doprinos ovom zadatku. U stalnim nastupima u medijima, na raznim tribinama, kontaktima i partnerskim odnosim sa nadležnim državnim institucijama, pokuÅ”avamo da ubrzamo ovu tranziciju u mobilnosti, svesti ogromne cene koju plaÄaju svi graÄani Srbije.
Asocijacija pomno prati i sva nauÄno-istraživaÄka deÅ”avanja kao i moguÄe druge ekoloÅ”ke pogone koji bi u buduÄnosti mogli da budu dopuna a neki tvrde i alternativa pogonu vozila na elektriÄnu energiju.
Vodonik
Najdalje se u istraživanju i razvoju alternativnih pogona odmaklo u primeni vodonika. Da li koriÅ”Äenjem gorivih Äelija ili najnovijim sistemima koji se istražuju pokazaÄe vreme, ali je ogromna prednost cele ideje praktiÄno neiscrpna rezerva ovog elementa.
Na nedavnom CES 2024. sajmu održanom u Las Vegasu veliku pažnju je izazvala tema gorivnih Äelija koja koriste vodonik kao pogonsko gorivo. Na Å”tandu jedne vodeÄe automobilske kompanije predstavljeno je dobijanje vodonika iz otpada poput plastike i biomase, kao i pokretanju teÅ”kih teretnih vozila na vodonik.
Treba pojasnitiĀ i da postoji razlika izmeÄuĀ vodoniÄne gorivne Äelije i vodonika kao pogonskog goriva kod motora sa unutraÅ”njim sagorevanjem.
Gorive Äelije koriste vodonik za proizvodnju elektriÄne energije koja putem elektromotora pokreÄe automobil. Sa druge strane, vodonik iz hidrogen-peroksida (H2O2) kao pogonsko gorivo kod SUS motora direktno se ubrizgava u cilindre motora i dalje, putem mehaniÄkih sklopova, pokreÄe automobil.
Paljenje u cilindrima izaziva smeÅ”a vodonika (H2) i vazduha, a kao nusprodukt sagorevanja dobija se Äist kiseonik (O2).
Sve najveÄe automobilske kompanije rade na razvoju āhidrogenskog pogonaā. Neki giganti su veÄ u svojim razvojnim planovima naveli 2040. godinuĀ kao orijentacioni vremenski okvir za masovno usvajanje putniÄkih vozila na vodonik, uz pretpostavku da Äe infrastruktura za punjenje goriva postiÄi kritiÄnu masu, a da Äe cena tehnologije postati prihvatljiva.
Nuklearni pogon
Nedavna vest da je jedan ākineski startapā konstruisao prvu nuklearnu bateriju dugu 15 mm, Å”iroku 15 mm i visoku 5 mm koja može da proizvodi elektriÄnu energiju 50 godina izazvala je ogromnu pažnju.
Baterija je iznutra radioaktivna, ali je inkapsulirana i ne emituje zraÄenje. Pored toga, baterija koristi izotop nikl 63 kao stabilan radioaktivni materijal. Uprkos tome Å”to je radioaktivan, u bateriji nema malog nuklearnog reaktora, ali on hvata energiju raspadajuÄih izotopa. Uz pomoÄ poluprovodnika ona se pretvara u elektriÄnu energiju.
Do eventualne primene u automobilskoj industriji ipak, dug je put. Dobri poznavaoci automobilske industrije znaju da je i u ranijem periodu bilo istraživanja ove vrste energije kao pogona za vozila, automobile. Napravljeno je viÅ”e prototipova ali brojna ograniÄenja nisu dozvolila da ti modeli poÄnu da silaze sa proizvodnih traka veÄ su zavrÅ”ia u muzejima.
Vazduh kao pogon
Iako izgleda neverovatno koriÅ”Äenje komprimovanog vazduha za pogon vozila se i dalje istražuje, a jedna mala francuska firma je nedavno razvila motor koji se ugraÄuje i u neke automobile indijskog automobilskog giganta.
Motor je, ukoliko su dostupni podaci taÄni, genijalno konstruisan, veoma je jednostavan i jeftin za konstrukciju, aĀ troÅ”kovi koriÅ”Äenja su ispod jednog EUR na 100 preÄenih kilometara. Autonomija je sa jednim rezervoarom komprimovanig vazduha od 200 do 300 km ili 10 Äasova vožnje. Ove karakteristike ga Äine idealnim vozilom za po gradu, gde 80% vozaÄa vozi manje distance od 30 doĀ 60 km. Maksimalna brzina tih automobila je 110 km/h.
Rezervoar komprimovanog vazduha se puni za oko 2-3 minuta na specijalnim punionicama- kompresorima, a automobil može biti opremljen kompresorom, koji se napaja iz elektriÄne mreže i puni rezervoar za oko 3-4 Äasa. Izduvni sistem proizvodi hladan vazduh temperature 0 do ā 15 stepeni Celzijusa Å”to ga Äini idealnim za rashlaÄivanje putniÄkog prostora, ukoliko je to potrebno i bez ikakvog gubitka snage.
U rezervoarima napravljenim od fiberglasa se nalazi ogromna koliÄinaĀ komprimovanog vazduha. Pri Å”irenju vazduha, pokreÄu se klipovi i to obezbeÄuje kretanje. Jednostavno, zar ne? I ovde Äe vreme biti najbolji sudija. Ideja je svakako interesantna jer je joÅ” nekoliko manjih kompanija veÄ proizvelo svoje modele vozila na ovaj pogon.
Solarni pogon
Ideja da se iskoristi sunÄeva energija za pokretanja vozila nije nova. JoÅ” sredinom pedesetih godna proÅ”log veka su pravljeni modeli koji su imali solarne panele na krovu ili na celoj povrÅ”ini vozila. U poslednje vreme se održavaju i svetska takmiÄenja za solarna vozila (ne samo automobile veÄ i avione) koja postavljaju nove rekorde u brzini, dometu. Treba istaÄi i projekat koji u Italiji vodi naÅ” Äuveni dizajner Marko LukoviÄ koji je nekoliko puta do sada pobeÄivao na najveÄim svetskim takmiÄenjima. Vozilo koje je on kostruisao sa svojim timom je registrovano, vozi se ulicama italijanskih gradova i svakako Äe predstavljati veliku polaznu osnovu za buduÄe projekte.
