Da li ste nekada igrali igricu āNeed For Speed II SEā? Ako jeste, onda ste upoznati s veÄinom automobila na ovoj listi.
Pored legendarnih serijskih superautomobila lansiranih devedesetih, tokom ove decenije su svetlost dana ugledali i neki neverovatni koncepti, koji fasciniraju automobilske entuzijaste i dan danas.
Iako je dotiÄna dekada zapoÄela finansijskim previranjima na globalnom tržiÅ”tu, a kod nas raspadom bivÅ”e države i graÄanskim ratom, devedesetu su doživele pravi ābumā na planu superautomobila.
Modeli kao Å”to su McLaren F1, Lamborghini Diablo, Ferrari F50, Bugatti EB110 i Honda NSX, postali su ikone koje su milione klinaca transformisale u doživotne automobilske entuzijaste, izmeÄu ostalog i autora ovih redova.
MeÄutim, sem ovih legendarnih modela, devedesetih su na scenu stupili neki koncepti superautomobila koji su bili ispred svog vremena, a najimpresivnije Äemo spomenuti u ovom Älanku.
BMW Nazca C2 (1992.)
Prvi BMW-ov prodor na teritoriju superautomobila zapoÄeo je kasnih sedamdesetih s M1. Iako su problemi u razvoju i kaÅ”njenja u proizvodnji omeli njegov pun potencijal, M1 je ipak uspeo da zasluži mesto u istoriji bavarskog proizvoÄaÄa, tako Å”to je postao njegov prvi serijski model sa srediÅ”nje pozicioniranim motorom.
Otprilike deceniju nakon Å”to je M1 ukinut, BMW je odluÄio da ponovo uÄe u svet superautomobila.
Kao Å”to je u poÄetku bio sluÄaj i s prvencem, BMW se udružio s jednom italijanskom kompanijom na razvoju novog superautomobila, ali ovoga puta je odabran Italdesign ÄorÄeta ÄuÄara umesto Lamborghinija.
BuduÄi da su ga dizajnirali legendarni italijanski stilista i njegov sin Fabricio, ovaj automobil prosto oduzima dah. Nazvan je Nazca C2 i zapravo je bio ekstenzija razvoja Nazce M12 iz 1991.
S prelepo izvajanom karoserijom koja je sjedinila izgled trkaÄa iz Grupe C s futuristiÄkim elementima, C2 je bio zasnovan na posebnoj āspejs frejmā Å”asiji od ugljeniÄnih vlakana, opremljen komponentama pozajmljenim od postojeÄih BMW serijskih modela.
Predstavljen na Salonu automobila u Tokiju 1992., potpuno funkcionalni C2 pokretao je srediÅ”nje pozicionirani, 5,0-litarski M70B50 V12, koji je delio s BMW-om 850i, uz podeÅ”avanje struÄnjaka iz Alpine.
Uparen s petostepenim manuelnim menjaÄem, atmosferski V12 je isporuÄivao 345 ks, a dobio je identiÄne modifikacije kao Alpina B12 5.0, zasnovana na modelu 850i.
Prvobitni C2 je ispratila Spider verzija, koja je debitovala godinu dana kasnije. Osim ātoplesā karoserije, ovaj drugi C3 je takoÄe dobio nadogradnju pogonskog sklopa, koji je Äinio 5,6-litarski S70B56 V12 od 375 konja, uparen sa Å”estostepenim manuelnim menjaÄem.
BuduÄi da je C2 zamiÅ”ljen kao demonstracija naslednika M1, bio je doÄekan s uzbuÄenjem. Ipak, BMW je odluÄio da ga ne stavi u serijsku proizvodnju strahujuÄi da Äe se prodavati jednako loÅ”e kao i njegov prvi model sa srediÅ”nje postavljenim motorom.
Audi Avus quattro (1991.)
Za razliku od rivala iz BMW-a, Audi nije razvio serijski sportski model sa motorom pozicioniranim u sredini tokom sedamdesetih i osamdesetih, ali je nemaÄka kompanija odluÄila da to promeni poÄetkom devedesetih.
Audi je 1991. predstavio ne jedan, veÄ dva koncepta sa srediÅ”nje pozicioniranim motorom. Prvi je bio prelepi quattro Spider, sportista spreman da se naÄe na proizvodnim linijama, koji nažalosti nije bio uspeÅ”an, dok je drugi bio Avus quattro koji je prosto zapanjio automobilsku javnost.
Dizajnirao ga je ameriÄki stilista Džej Mejs, uz asisenciju Martina Smita, Äoveka koji je stajao iza transformacije Audi Coupea u legendarni Quattro. Avus je inspiraciju crpeo iz Auto Unionovih trkaÄkih automobila iz tridesetih godina proÅ”log veka.
IzgraÄen na najsavremnijoj aluminijumskoj Å”asiji prekrivenoj panelima od istog materijala, koji su samo polirani, izgledao je āsirovoā i atraktivno.
Avus je bio opremljen brojnim visokotehnoloÅ”kim elementima kao Å”to su eksperimentalni quattro 4WD sistem s tri diferencijala i upravljanje na sva Äetiri toÄka.
Trebalo je da ga pokreÄe V12 od 502 ks, ali buduÄi da je dotiÄni agregat bio u ranoj fazi razvoja, realistiÄna maketa napravljena od drveta i plastike, ugraÄena je u motorni prostor automobila.
Za razliku od Spajdera koji gotovo da je uÅ”ao u proizvodnju, Avusova namena je bila iskljuÄivo da vizuelno oduÅ”evi publiku na najprestižijim svetskim salonima automobila.
I danas fascinantan, ovaj koncept je inspirisao stvaranje R8, koji je 2006. postao prvi Audijev serijski model sa srediŔnje postavljenim motorom.
Ford GT90 (1995.)
Decenijama su ljubitelji Forda Äekali naslednika legendarnog GT40. Te 1995. godine je izgledalo kao da je na putu da konaÄno pristigne.
Predstavljen na Salonu automobila u Detroitu, moderna futuristiÄka reinterpretacija ikone koja je osvojila Le Man, krÅ”tena je pod imenom GT90.
Kao rezultat malog ali posveÄenog tima inženjera, ovaj koncept je sastavljen za oko Å”est meseci, koristeÄi Å”asiju pozajmljenu od Jaguara.
BuduÄi da je Ford tada bio vlasnik britanske kompanije, ekipa koja je radila na tajnom projektu pozajmila je strukturu namenjenu za superautomobil XJ220.
Mada je Ŕasija dolazila iz Engleske, srediŔnje postavljeni motor GT90 razvijen je u SAD na osnovu modularnog V8.
Rezultat se ogledao u V12 maÅ”ini s cilindarskim redovima pod 90 stepeni, opremljen keramiÄki obloženim izduvnim sistemom i quad-turbo postavkom, koja je doprinela generisanju neverovatnih 720 ks i 895 Nm.
ZahvaljujuÄi motoru radne zapremine 5,9 litara, G90 je navodno bio sposoban da ubrza do āstotkeā za neÅ”to viÅ”e od tri sekunde i pojuri do 407 km/h.
Menadžment Forda je razmiÅ”ljao o ograniÄenoj prozvodnji, ali nakon Å”to su odradili matematiku, shvatili su da bi takav potez bio suviÅ”e riziÄan s finansijske taÄke glediÅ”ta, tako da su fanovi Forda morali da saÄekaju joÅ” Äitavu jednu deceniju na pojavljivanje naslednika GT40 na javnim putevima.
Chrysler Atlantic (1995.)
Kao i Ford, Chrysler je 1995. predstavio modernu reinterpretaciju legendarnog modela, ali automobil koji je poslužio kao inspiracija za ovaj zadivljujuÄi model, nije bio Chrysler, veÄ Bugatti Atrantique iz tridesetih godina.
Ideja za ovu prelepu, jednokratnu verziju, potekla je od skice nactane na salveti tokom sastanka predsednika Chryslera, Boba Luca i glavnog dizajnera, Toma Gejla.
Skica se na kraju transformisala u ambiciozan projekat u smislu stvaranja luksuznog izložbenog automobila, inspirisanog tridesetim godinama, a zadatak da ga materijalizuje u stvarnosti, dobio je Gaffoglio Family Metalcrafters iz Kalifornije, firma koja je radila s maketama koje je kreirao Chryslerov dizajner, Bob Hubak.
Prvi put prikazan javnosti 1995., Atlantic je bio zapanjujuÄa, ali nekonvencionalna moderna reinterpretacija, koja je ozbiljno shvatila svoje retro korene.
Umesto da koriste Viper V10, inženjeri koji su radili na projektu, razvili su moderni redni osmocilindfraÅ”, koristeÄi dva Chryslerova ÄetvorocilindraÅ”a Äije je usluge koristio Dodge Neon.
Uparen sa Äetvorostepenim 42LE menjaÄem, ovaj neobiÄni 4,0-litarski motor je bio u stanju da isporuÄi 360 ks na zadnje toÄkove.
Iako nikada nije razmatran za serijsku proizvodnju, Atlantic je postao jedan od najcenjenijih konceptnih automobila u Chryslerovoj istoriji, a neke od njegovih stilskih obeležja, pre svega prednja maska, inspirisali su kreiranje Chryslera 300 iz 2003.
Ford Indigo (1996.)
Nakon Ŕto je oduŔevio publiku na Salonu automobila u Detroitu s modelom GT90 1995., Ford se vratio 1996. s joŔ jednom poslasticom za publiku.
Indigo je dizajnirao Klod Lobo, direktor Äuvenog korporativnog Advanced Design Studija. Ideja je bila redefinisanje pojma hot roda, spajanjem futuristiÄkog dizajna s hardverom izvedenim iz auto-moto sporta.
Kao Å”to naziv implicira, ovaj automobil s otvorenim toÄkovima, dozvoljen za vožnju na javnim putevima, koristio je tehnologiju izvedenu iz IndyCar serije, kao Å”to je sistem ogibljenja s dvostrukim popreÄnim ramenima i takozvanim āpushrodā sistemom i unutraÅ”njim amortizerima s oprugama.
Pogonski sklop nije bio Indy jedinica, ali je svakako bio impresivan. Napravljen u saradnji s inženjerskim ekspertima iz Coswortha, delimiÄno zasnovan na Duratec V6, Indigov srediÅ”nje pozicionirani motor je bio 6,0-litarski V12 s 435 ks i 550 Nm maksimalnog obrtnog momenta.
S masom od oko 1.043 kilograma, zahvaljujuÄi obilatoj upotrebi ugljeniÄnih vlakana i fiberglasa, ovaj koncept je mogao do 100 km/h da ubrza za manje od Äetiri sekunde, preÄe Äetvrt milje za 11,9 sekundi i dostigne maksimalnih 290 km/h.
Ford je napravio potpuon funkcionalan Indigo, kao i statiÄki model pune veliÄine, ali nažalost, korporacija nikada nije razmatrala serijsku proizvodnju.
Ipak, ovo je ostala jedna od najpoznatijih Fordovih studija svih vremena, a njegov V12 je nastavio da živi u nekoliko modela Aston Martina.
Izvor: Autoevolution