Tempomat, grejanje sediÅ”ta, aluminijumska karoserija, menjanje stepena prenosa za tren oka…
Ovo su samo neki primeri sistema koje danas uzimamo zdravo za gotovo. Nekada davno, ove karakteristike su bile revolucionarne inovacije, pomerajuÄi granice automobilske tehnologije. Naravno, pristigle su s izvesnim modelima.
Svaka inovacija ima priÄu o svom poreklu, svaka ukljuÄuje onaj eureka momenat u kome se ideja oblikovala i zauvek promenila automobilski pejzaž. KreÄemo na putovanje kroz istoriju, izdvojivÅ”i deset modela koji su bili ispred svog vremena, demonstrirajuÄi pionirski duh svojih kreatora i vrÅ”eÄi trajni uticaj na automobile koje danas vozimo.
Range Rover Classic (1970.) ā prvobitni luksuzni SUV
Pre Range Rovera, SUV-ovi su bili robusna vozila dizajnirana iskljuÄivo s terenskim sposobnostima na umu, tako da se na udobnost obraÄalo vrlo malo pažnje. MeÄutim, Range Rover Classic je sve promenio kao rodonaÄelnik luksuznog SUV segmenta. Njegov inovativni dizajn i nova namena, ukazali su na to Å”ta bi jedan SUV mogao da bude, utiruÄi put za luksuzne i ujedno sposobne modele koje vidimo na danaÅ”njim putevima.
Ipak, nije se radilo samo o komforu. Classic može da se pohvali permanentnim pogonom na sve toÄkove, kako bi se obezbedilo adekvatno prianjanje na putu i van njega. TakoÄe je imao ogibljenje sa spiralnim oprugama za udobnu vožnju po asfaltiranim povrÅ”inama, u suprotnosti s reÅ”enjima u vidu lisnatih opruga, koje su bile uobiÄajene u SUV-ovima tog vremena.
Pokazalo se da se terenci mogu poboljÅ”ati, proÅ”irujuÄi svoju privlaÄnost izvan upotrebe na farmi i neasfaltiranih puteva, privlaÄeÄi na taj naÄin novu publiku. Pored toga, s obzirom na to da je bio SUV, Range Rover se mogao pohvaliti boljim prostorom i viÅ”om vozaÄkom pozicijom u odnosu na sve ostalo Å”to je postojalo u luksuznom segmentu.
DeLorean DMC-12 (1981.) ā vizionar od nerÄajuÄeg Äelika
Zauvek ovekoveÄen filmskim serijalom āPovratak u buduÄnostā, DeLorean DMC-12 je bio automobil koji je uspeÅ”no uradio jednu stvar: izdvojio se iz gomile. U komercijalnom smislu nije bio spektakularan, ali je njegov jedinstveni dizajn neÅ”to na Å”ta se pažnja obraÄa i dan danas. Ovaj DeLorean je odmah skrenuo pažnju, sa svojom kultnom karoserijom od nerÄajuÄeg Äelika, vratima u vidu āgalebovih krilaā i motorom postavljenim pozadi.
Naravno, bio je priliÄno spor, ali njegova karoserija od nerÄajuÄeg Äelika bila je revolucionarna, jer je bila otporna na koroziju, Å”to je bila mnogo bolja alternativa u odnosu na veliku veÄinu automobila tog doba. Vrata su bila bez sumnje izuzetno ākulā, a pružala su i praktiÄnu prednost na uskim parking mestima. Mada Peugeot-Renault-Volvo (PRV) V6 motor nije bio posebno snažan, pripomogao je uravnoteženom rasporedu mase po osovinama.
Volkswagen Phaeton (2002.) ā potcenjena demonstracija luksuza
Ferdinand Pih, tadaÅ”nji predsednik VW grupacije, zamislio je svojevremeno Volkswagen koji bi mogao da izazove etablirane titane iz luksuznog segmenta u vidu Mercedesa i BMW-a. Rezultat se ogledao u Phaetonu, tehnoloÅ”ki naprednoj, luksuznoj limuzini, koja je prkosila oÄekivanjima koja obiÄno imate kada bacite pogled na VW znaÄku, jer je Phaeton nosio priliÄno āpaprenijuā cenovnu etiketu.
Jedan od Pihovih ciljeva bio je da osigura da automobil može satima da održava brzinu od 300 km/h pri temperaturi od 50 stepeni Celzijusa, dok je u kabini temperatura 22 stepena. Ovaj izuzetan cilj, zajedno s ostalih devet neotkrivenih, navodno je naveo mnoge inženjere da napuste projekat, smatrajuÄi prepreke nepremostivim.
Ipak, Phaeton se pojavio kao tehnoloÅ”ko Äudo. Njegov napredni sistem kontrole klime, koji sadrži ureÄaj za izvlaÄenje vlage u cilju spreÄavanja zamagljivanja prozora, bio je samo jedan od primera njegovih visokotehnoloÅ”kih karakteristika. Ispod haube, Phaeton je nudio niz snažnih motora, ukljuÄujuÄi i V12, koji su mogi da pokreÄu automobil do brzina iznad 322 km/h.
McLaren F1 (1991.) ā neosporni kralj hiperautomobila
Ne postoji rasprava o automobilskim inovacijama koja može da izostavi McLarenovu legendu. F1 je bio toliko uticajan, da je njegov dizajner, Gordon Marej, kreirao duhovnog naslednika decenijama kasnije ā GMA T.50.
MeÄutim, koliko je taÄno F1 bio ispred svog vremena? Pažnja posveÄena detaljima ogleda se u svakom aspektu ovog automobila, od monokoka od ugljeniÄnih vlakana inspirisanog Formulom 1, do centralne pozicije vozaÄa. Motorni prostor je obložen zlatnom folijom u cilju boljeg noÅ”enja s visokom temperaturom. Brzinski rekord od 386 km/h koji je F1 držao, bio je nepobediv sve do 2005., kada je Bugatti Veyron dostigao 430 km/h.
BMW i8 (2014.) ā āplug-inā hibridni pionir
Bentley Continental, Mercedes-AMG C63 i Porsche 911 imaju neÅ”to zajedniÄko, jer su svi kultni modeli nedavno usvojili elektrifikaciju. Ipak, BMW i8 je model koji je u igru uveo koncept āplug-inā hibridnog sportskog automobila joÅ” 2014. Ispod atraktivne spoljaÅ”njosti krio se iznenaÄujuÄe nekonvencionalan pogonski sklop. U njegovom srcu nalazio se 1,5-litarski trocilindarski turbomotor, pravo iz Minija. U ovom sluÄaju bio je uparen s elektromotorom, isporuÄujuÄi ukupno 374 ks.
Ovaj jedinstveni hibridni sistem je ponudio performanse i gorivnu efikasnost u isto vreme, demonstrirajuÄi potencijal elektrifikacije u segmentu sportskih automobila. U to vreme, to svakako nije bila norma, ali proizvoÄaÄi idu njegovim stopama od tada. Dakle, sa sigurnoÅ”Äu možemo reÄi da je i8 bio ispred svog vremena.
Tesla Model S (2012.) ā elektriÄni revolucionar
Bez dileme, ovaj automobil je promenio pravila igre u automobilskoj industriji. Ne radi se tu samo o tehnologiji, mada je ona impresivna, veÄ naÄin na koji je transformisala tržiÅ”te automobila. Pre Modela S, elektriÄna vozila su Äesto posmatrana kao proizvodi iz specifiÄne niÅ”e, neobiÄne alternative za ekoloÅ”ki osveÅ”Äene.
Tesla je razbio ta predubeÄenja 2012. ZahvaljujuÄi manjem broju pokretnih delova u poreÄenju sa SUS modelima, mogao se pohvaliti i prostranim kabinskim prostorom, a moguÄnost ažuriranja softvera putem āetraā konstantno je poboljÅ”avala moguÄnosti automobila. Å taviÅ”e, Teslina Supercharger mreža pomogla je da se reÅ”i zabrinutost vezana za domet, ÄineÄi putovanja na velike udaljenosti održivijom opcijom za vlasnike elektriÄnih vozila. U godinama koje slede, Tesla je nastavio da gradi performanse Modela S, s verzijama pored kojih superautomobili izgledaju sporo na planu pravolinijskog ubrzanja.
Audi Quattro (1980.) ā kult pogona na sve toÄkove
Audi Quattro nije samo promenio reli trke, on je doneo pravu revoluciju u automobilsku industriju. Pre dolaska Quattra 1980., pogon na zadnje toÄkove je bio norma u reliju. Audijev sistem pogona na sva Äetiri toÄka obezbedio je prianjanje i kontrolu kojima drugi automobili nisu mogli da pariraju, omoguÄavajuÄi Quattru da dominira u reli etapama i promeni pravila igre. Ovaj tehnoloÅ”ki napredak ne samo da je transformisao auto-moto sport, veÄ je izvrÅ”io dubok uticaj na razvoj sistema pogona na sve toÄkove za serijske automobile.
Njegov petocilindarski motor s turbopunjaÄem pružao je dovoljno snage, a kultni kutijasti dizajn postao je sinonim za uspeh u reliju. Dominacija Quattra jasno je demonstrirala prednosti performansi pogona na sva Äetiri toÄka, inspiriÅ”uÄi druge proizvoÄaÄe da razviju sopstvene sisteme. Danas je pogon na sva Äetiri toÄka uobiÄajena karakteristika kada je reÄ o performantnim automobilima i SUV modelima.
Mercedes-Benz S klase W116 (1972.) ā pojam bezbednosti
Ovaj Å”tutgartski model je dugo bio sinonim za āautomobilski luksuzā. Sa svakom generacijom u igru su ulazile napredne tehnologije i dizajn koji su oblikovali automobilsku industriju kakvu danas poznajemo. Svaka S klasa je na neki naÄin pomerala granice, ali W116, lansiran 1972., istiÄe se kao najinovativniji svog vremena.
Ova generacija S klase bila je prvi serijski automobil s ABS-om, sistemom koji spreÄava blokiranje toÄkova tokom koÄenja, poboljÅ”avajuÄi na taj naÄin kontrolu vozaÄa nad vozilom i smanjujuÄi zaustavni put. Ovo je neÅ”to Å”to je sada standardna karakteristika gotovo svih modernih automobila. Pored toga, W116 je doneo i neke druge stvari u cilju bolje bezbednosti putnika, kao Å”to su zone gužvanja i ojaÄana putniÄki odeljak. MeÄutim, W116 nije bio jedina inovativna S klasa, jer su i druge generacije bile prvi nosioci sistema koje danas koristimo u svojim automobilima, poput vazduÅ”nih jastuka i elektronske kontrole stabilnosti.
Honda NSX (1990.) ā svakodnevni superautomobil
Tokom devedesetih, superautomobile su karakterisale dve stvari: sirova snaga i Äinjenica da su bili nemoguÄi za civilizovanu vožnju. NSX je meÄutim, ponudio drugaÄiji pristup, kombinujuÄi performanse superautomobila sa svakodnevnom upotrebljivoÅ”Äu. Pored toga, bio je lagan, zahvaljujuÄi aluminijumskoj konstrukciji, po prvi put primenjenoj u jednom serijskom automobilu.
Dok je Ferrari 348 imao masu od oko 1.360 kilograma a Porsche 911 Turbo preko 1.450, NSX je bio težak ispod 1.270 kilograma. Ova prednost je doprinela njegovoj izuzetnoj agilnosti i odzivu. Srednje postavljeni V6 motor, razvijen uz doprinos Ajrtona Sene tokom Hondinog partnerstva s McLarenom, zvuÄao je dobro i joÅ” bolje se pokazao.
Za razliku od mnogih superautomobila svoje ere, NSX je takoÄe bio izuzetno udoban i lak za vožnju, zahvaljujuÄi dobro podeÅ”enom ogibljenju i komandama lakim za koriÅ”Äenje. Ova kombinacija performansi i praktiÄnosti postavila je novi standard u segmentu superautomobila, dokazujuÄi da oni mogu biti u isto vreme i zabavni i udobni. Spajanje performansi s komforom znaÄilo je da je Honda NSX redefinisala svet superautomobila.
Citroen DS (1955.) ā āinovacije i udobnostā su mu drugo ime
Citroen DS je viÅ”e od samog automobila, on je simbol francuske automobilske genijalnosti. Tvrdnja Džejmsa Meja da ābilo koji automobil koji vozite neÅ”to duguje DS-uā, dovoljno govori o njegovom uticaju. Predstavljen na Salonu automobila u Parizu 1955., DS, kod nas poznat kao āajkulaā, odmah je svoje savremenike uÄinio zastarelim, pronaÅ”avÅ”i Äak 12.000 novih vlasnika veÄ prvog dana.
Citroenovi inženjeri su težili aerodinamiÄkoj izvrsnosti, kreirajuÄi oblik suze, koji je bio i lep i funkcionalan u isto vreme. MeÄutim, DS je bio viÅ”e od samo lepog lica. Bio je to prvi serijski automobil s disk koÄnicama, Å”to je karakteristika koju danas uzimamo zdravo za gotovo. Koristio je aluminijum i plastiku za panele karoserije, Å”to je bio pionirski poduhvat na planu lake konstrukcije. Fokus je takoÄe bio na bezbednosti, s funkcijama kao Å”to su zone gužvanja, zaÅ”tita od prevrtanja i sklopivi stub upravljaÄa.
Ipak, najpoznatija inovacija DS-a ogledala se u hidropneumatskom ogibljenju, koje je tradicionalne opruge zamenilo sferama napunjenim azotom. Ovaj sistem je pružao izvanredno uglaÄenu vožnju, bez premca Äak i po danaÅ”njim standardima, obezbedivÅ”i automatsko samonivelisanje i promenljivi klirens. Citroen DS je zaista u potpunosti zaslužio mesto na ovoj listi.
