Uvod
Hibridni pogoni spajaju prednosti elektriÄnog i klasiÄnog sistema koji koriste motore sa unutraÅ”njim sagorevanjem. Na taj naÄin se smanjuje emisija Å”tetnih gasova a postiže se i uÅ”teda na troÅ”kovima za gorivo. Zbog manje potriÅ”nje, naravno.
Savremeni hibridni automobili privlaÄe pažnju zbog energetske efikasnosti i unapreÄenih karakteristika. Razumevanje razlike izmeÄu paralelne i serijske arhitekture kljuÄno je za svakog vozaÄa koji razmatra prelazak sa klasiÄnih vozila na hibrid.
Kratka istorija hibridnih sistema
Prvi savremeni hibridni automobili pojavili su se krajem 1990-ih, kada je Toyota lansirala Prius. Ovaj model je pionir serijske-paralelne arhitekture, koji kombinuje elekto-motor i benzinski agregat – u jednom pogonskom sklopu.
Tokom 2000-ih, konkurenti poput Honde Insight i Ford-a C-MAX proÅ”irili su ponudu hibrida, uvodeÄi razliÄite arhitekture za optimizaciju potroÅ”nje i performansi. Svaki proizvoÄaÄ se trudio da ponudi neÅ”to novo, bolje i jeftinije nego konkurenti, tako da se utakmica za proizvodnu Å”to boljeg hibrida zahuktavala. I danas je tako.
Princip rada serijske (endotermno-elektriÄne) hibridne arhitekture
U serijskim hibridima elektro motor direktno pokreÄe toÄkove, dok je za pogon generatora zadužen motor sa unutraÅ”njim sagorevanjem. Istovremeno, SUS motor dopunjava bateriju ili direktno napaja elektro motor.
Ovaj princip omoguÄava konstantni rad motora na optimalnim obrtajima i manju emisiju Å”tetnih gasova tokom gradske vožnje. Glavna prednost je jednostavnija mehaniÄka veza izmeÄu pogonskih elemenata, dok je najveÄi izazov efikasnost pri visokim brzinama.
Princip rada paralelne (kombinovane) hibridne arhitekture
Kod paralelnih hibrida i elektro i benzinski motor mogu nezavisno ili kombinovano da prenose obrtni moment do pogonskih toÄkova. To znaÄi da pri ubrzanju oba motora mogu da rade āu paruā, dok elektro motor preuzima inicijativu prilikom pokretnja vozila i vožnji malim brzinama. Prednost paralelnih arhitektura je veÄa snaga i bolja iskoristivost pri vožnji autoputem, ali je sinergija izmeÄu motora i kontrole isporuke snage složenija.
PoreÄenje: paralelna & serijska arhitektura
- Snaga i performanse
- Paralelni hibridi Äesto imaju veÄu ukupnu snagu zbog zajedniÄkog rada motora.
- Serijski hibridi nude konstantnu isporuku snage kroz elektro motor.
- PotroŔnja goriva i emisija gasova
- Serijski sistemi su efikasniji u gradskoj vožnji zahvaljujuÄi optimalnom radu benzinskog motora na stalnim obrtajima (uglavnom u režimu maksimalnog obrtnog momenta).
- Paralelni sistemi bolje balansiraju potroŔnju na dugim relacijama i pri velikim brzinama, dakle na otvorenom putu.
- Kompleksnost i troŔkovi održavanja
-
- Serijski hibridi imaju jednostavniju transmisiju, ali skuplje baterije i generator.
- Paralelni hibridi imaju složeniju mehaniku, ali su baterije Äesto manjeg kapaciteta.
Aktuelno stanje na tržiŔtu
Savremeni hibridi predstavljaju prelaznu varijantu ka potpuno elektriÄnim vozilima. Neki proizvoÄaÄi u ponudi imaju serijske, paralelne i kombinovane hibride, dok su plug-in hibridi trenutno u manini mada nude veÄi domet samo na āstrujuā.
Podatak iz 2025. godine pokazuje da hibridna vozila imaju uÄeÅ”Äe od oko 15% meÄu novoregistrovanim vozilima u Evropi, sa stalnom tendencijom rasta popularnosti hibridne tehnologije. Ovo se delimiÄno može pripisati izbacivanju dizelaÅ”a iz redovne ponude.
PredviÄanja i buduÄnost hibridnih pogona
U narednoj deceniji oÄekuje se dalji razvoj litijum-jonskih i solid-state baterija, koji Äe dodatno smanjiti masu i poveÄati kapacitet skladiÅ”tenja energije. Hibridna arhitektura postaÄe fleksibilnija, sa moguÄnoÅ”Äu prelaska izmeÄu serijskog i paralelnog režima po potrebi vozaÄa ili uslova vožnje. KonaÄni cilj je potpuna elektrifikacija (da li Äe i kada do nje doÄi, ostaje da vidimo), ali hibridi Äe da ostanu kljuÄni za tržiÅ”ta sa slabijom infrastrukturom i slabijom platežnom moÄi kupaca.
AutoMoto Show Team
Fotografije: ProizvoÄaÄi
