Milan Nedeljković: Srbin na čelu BMW-a – Biografija i Vizija

INŽENJERSKI IMPERATIV: Kako Milan Nedeljković, arhitekta “iFACTORY” revolucije, preuzima kormilo BMW Grupe u najturbulentnijoj deceniji automobilske istorije

Milan Nedeljković BMW CEO, Fabrika BMW Debrecin, Neue Klasse iX3

Tektonski poremećaj u “Četiri cilindra”

Deveti decembar 2025. godine ostaće upisan u anale bavarske industrijske istorije, ali i u kolektivno sećanje srpske poslovne dijaspore, kao datum kada je meritokratija trijumfovala nad politikom, a inženjerska preciznost nad korporativnim marketingom. Toga utorka, Nadzorni odbor kompanije Bayerische Motoren Werke AG (BMW) doneo je odluku koja je odjeknula mnogo dalje od Minhena, sve do Volstrita, Šangaja i – neizbežno – Kruševca. Dr Milan Nedeljković, pedesetšestogodišnji inženjer mašinstva, rođen u srcu Srbije, imenovan je za novog predsednika Upravnog odbora BMW-a, sa mandatom da stupi na dužnost 14. maja 2026. godine.

Ova vest, iako očekivana u krugovima koji prate unutrašnju dinamiku “Vlasnika” (kako zaposleni zovu porodicu Kvant i krug oko njih), predstavlja seizmički pomak u strategiji najvećeg svetskog proizvođača premijum automobila. Nedeljković, koji nasleđuje Olivera Zipsa, ne dolazi kao stečajni upravnik u posrnulu firmu, niti kao vizionar sa Silicijumske doline koji obećava leteće automobile. On dolazi kao “insajder nad insajderima”, čovek koji diše plavo-beli vazduh već više od tri decenije, i kao arhitekta proizvodnog sistema koji se danas smatra najfleksibilnijim na planeti.

U trenutku kada se automobilska industrija suočava sa onim što analitičari nazivaju “savršenom olujom” – kombinacijom agresivne kineske konkurencije, tehnološke disrupcije koju predvodi Tesla, geopolitičkih tenzija i imperativa dekarbonizacije – BMW bira put “operativne izvrsnosti”. Imenovanje Nedeljkovića je jasna poruka: u eri softvera, hardver je i dalje presudan. Sposobnost da se proizvede milion električnih vozila profitabilno, uz nultu emisiju i vrhunski kvalitet, postaje ključna diferencijacija.

Pa, onda, hajde da dekonstruišemo fenomen Milana Nedeljkovića. Nećemo se zadovoljiti površnim biografskim crticama. Zaronićemo u molekularnu strukturu njegovog menadžerskog stila, analizirati svaku etapu njegovog uspona od pripravnika do generalnog direktora, i detaljno razmotriti strateške izazove koji ga čekaju. Kroz prizmu njegove karijere, ispričaćemo priču o transformaciji same industrije, ulozi digitalnih blizanaca, geopolitici retkih metala i, konačno, o tome šta znači kada “naše gore list” postane kapetan jednog od najmoćnijih industrijskih brodova u Evropi.

Trenutak imenovanja: Kontekst i reakcije

Odluka da se Nedeljković imenuje znatno pre zvaničnog preuzimanja dužnosti svedoči o tipičnom bavarskom oprezu i želji za stabilnom tranzicijom. Za razliku od haotičnih smena u i turbulencija u pojedinim rukovodstvima svetski poznatih firmi, BMW neguje kulturu dugoročnog planiranja. Oliver Zipse, kome je ugovor produžen do 2026. godine uprkos internoj starosnoj granici od 60 godina, pripremio je teren. Njegov mandat je bio mandat stabilizacije i pripreme za Neue Klasse. Nedeljkovićev mandat biće mandat egzekucije.

Reakcije tržišta bile su uzdržane ali pozitivne, što je u svetu finansija najbolji znak. Akcije BMW-a su ostale stabilne, signalizirajući da investitori vide Nedeljkovića kao “siguran par ruku”. Analitičari Deutsche Bank-a su čak podigli ciljnu cenu akcija, predviđajući rast zarade u 2026. godini, upravo kada Nedeljković preuzme kormilo. Ovo poverenje proističe iz činjenice da je Nedeljković, kao šef proizvodnje od 2019. godine, uspešno navigirao brod kroz “Scyllu i Haribdu” pandemije i krize čipova, održavajući fabrike u pogonu dok su konkurenti zatvarali kapije.

Nikolas Peter, predsednik Nadzornog odbora, u obrazloženju imenovanja koristio je reči koje precizno definišu Nedeljkovićev profil: “strateška dalekovidost”, “snažne implementacione veštine” i “fokusirano upravljanje resursima”. Ovo nisu puke fraze. U korporativnom leksikonu BMW-a, “implementacione veštine” znače sposobnost da se složeni inženjerski problemi reše u roku i u okviru budžeta – veština koja je postala retka u eri preambicioznih startapa.

Koreni i formiranje: Od Lazarevog grada do globalne scene

Da bismo razumeli kakav će to Milan Nedeljković lider da bude, moramo da se vratimo na sam početak. Iako je veći deo svog života proveo u Nemačkoj, Nedeljkovićev identitet je neraskidivo povezan sa Srbijom.

Kruševac i srpsko nasleđe

Rođen 11. marta 1969. godine u Kruševcu, u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, Milan Nedeljković potiče iz sredine koja je istorijski bila rasadnik inženjerskog talenta, zahvaljujući jakoj industrijskoj bazi bivše Jugoslavije (IMK “14. oktobar”, Prva petoletka u blizini). Iako zvanične biografije BMW-a šturo navode “Born in Krusevac, Serbia”, dublje istraživanje genealogije porodice Nedeljković otkriva korene koji sežu ka zapadnoj Srbiji, tačnije selu Klanica kod Valjeva, i potencijalnu vezu sa plemenom Kuča, što sugeriše tradicionalnu, patrijarhalnu strukturu koja vrednuje rad, disciplinu i porodicu.

Činjenica da je Nedeljković uspeo da se popne na sam vrh jedne od najkonzervativnijih nemačkih kompanija, gde su “pedigre” i poreklo često igrali prećutnu ulogu, govori o snazi njegovog karaktera i intelekta. On nije deo nemačke aristokratije, niti potomak osnivača. On je prototip onoga što Nemci zovu Bildungsaufsteiger – neko ko se uzdigao isključivo zahvaljujući obrazovanju i kompetenciji. U intervjuima i javnim nastupima, on nikada ne krije svoje poreklo, a anegdote kažu da ga radnici sa Balkana, kojih je mnogo u BMW-ovim pogonima u Minhenu i Dingolfingu, doživljavaju kao “svog čoveka”, što mu daje jedinstven autoritet na proizvodnoj traci.

Akademsko savršenstvo: Spoj nemačke teorije i američke prakse

Nedeljkovićevo obrazovanje predstavlja “zlatni standard” za tehničke menadžere. Njegov put nije bio pravolinijski, već pažljivo kreiran da pokrije i teorijsku dubinu i praktičnu širinu.

RWTH Aachen (1988–1993): Studije mašinstva na Univerzitetu u Ahenu (Rheinisch-Westfälische Technische Hochschule Aachen) su temelj njegove inženjerske filozofije. RWTH Aachen nije samo univerzitet; to je institucija koja je stvorila savremenu nemačku industriju. Tamo se inženjeri uče da “dobro nije dovoljno” i da je optimizacija beskonačan proces. Činjenica da je diplomirao u roku na ovako zahtevnom fakultetu govori o njegovoj radnoj etici.
MIT (Massachusetts Institute of Technology): Tokom studija, Nedeljković je proveo vreme na MIT-u u Kembridžu, SAD. Ovaj boravak je ključan za razumevanje njegove “druge strane”. Dok Ahen uči disciplini i procesima, MIT uči inovaciji, riziku i “out-of-the-box” razmišljanju. Upravo taj spoj – nemačka preciznost i anglosaksonska pragmatičnost – definisaće njegov kasniji menadžerski stil. Na MIT-u se susreo sa konceptima digitalizacije i kompjuterskog modeliranja mnogo pre nego što su oni postali industrijski standard.
Doktorat na TU Minhen (2004): Već duboko u svojoj karijeri u BMW-u, Nedeljković je odbranio doktorsku disertaciju na Tehničkom univerzitetu u Minhenu (TUM). Tema njegovog doktorata bila je iz oblasti tehnologije oblikovanja metala i livarstva (Chair of Metal Forming and Casting). Ovo nije bila “menadžerska” disertacija o liderstvu, već tvrdi, inženjerski rad.
- Analitički uvid: Zašto je ovo važno? Zato što je Nedeljković kasnije postao poznat po optimizaciji pogona za presovanje (Press Shop). Njegovo akademsko znanje o molekularnoj strukturi metala pri deformaciji omogućilo mu je da u praksi smanji otpad, poveća brzinu presa i poboljša kvalitet karoserije. U auto-industriji, gde se ušteda meri u centima po otisku, ovakvo znanje vredi milijarde.

Karijerni uspon: Anatomija uspeha (1993–2019)

Karijera Milana Nedeljkovića u BMW-u je školski primer organskog rasta unutar korporacije. On nije “preletač” koji je menjao kompanije svake tri godine da bi napumpao CV. On je lojalista koji je sistem upoznao iznutra, od šrafa do satelita.

Hronologija karijere Milana Nedeljkovića

Period	Pozicija	Lokacija	Ključni doprinosi
1993	Pripravnik (Trainee)	Minhen	Ulazak u kompaniju, upoznavanje korporativne kulture.
1994–1999	Planer (Karoserija/Preseraj)	Minhen/Regensburg	Optimizacija procesa oblikovanja metala.
1999–2006	Menadžerske pozicije	Minhen/Regensburg	Upravljanje timovima, fokus na efikasnost.
2006–2010	Šef lakirnice	Oksford (MINI)	Vođenje najkritičnijeg dela proizvodnje, interkulturalni menadžment.
2010–2013	Šef montaže	Lajpcig	Lansiranje kompleksnih modela, koordinacija hiljada radnika.
2013–2015	Direktor fabrike	Lajpcig	Proizvodnja BMW i3/i8, upotreba ugljeničnih vlakana, vetroturbine.
2015–2018	Direktor fabrike	Minhen	Vođenje matične fabrike u urbanom jezgru, integracija novih tehnologija.
2018–2019	Potpredsednik za kvalitet	Minhen (Centrala)	Globalna odgovornost za kvalitet vozila i procesa.
2019–2026	Član UO za Proizvodnju	Minhen	Strategija iFACTORY, kriza čipova, digitalizacija.
2026–	CEO (Predsednik UO)	Minhen	Vođenje celokupne BMW Grupe.

Vatreno krštenje: Preseraj i karoserija (1994–2006)

Nedeljković je karijeru počeo u “teškoj metalurgiji”. Preseraj je mesto gde se rađa automobil, ali i mesto gde su investicije najveće (alate za presovanje koštaju milione evra). Njegov rad na planiranju tehnologija za karoseriju naučio ga je važnosti preciznosti. Ako se lim loše ispresuje, nikakav softver kasnije to ne može da popravi. U ovom periodu, BMW je prolazio kroz ekspanziju (kupovina Rovera, izgradnja Spartanburga), a Nedeljković je bio deo tima koji je standardizovao procese.

Oksfordska lekcija: Kultura i kvalitet (2006–2010)

Odlazak u Veliku Britaniju da vodi lakirnicu u fabrici MINI-ja u Oksfordu bio je prelomni trenutak.

Kontekst: Fabrika u Oksfordu je istorijsko mesto britanske auto-industrije (bivši Morris/Rover), sa specifičnom radnom kulturom koja se drastično razlikuje od bavarske. Sindikati su jaki, a infrastruktura je bila starija.
Izazov: Lakirnica je tehnički najkomplikovaniji deo fabrike – zahteva sterilne uslove, preciznu hemiju i ogromnu energiju. To je često “usko grlo” proizvodnje.
Uspeh: Nedeljković je uspeo da podigne nivo kvaliteta farbanja na BMW standarde, istovremeno povećavajući kapacitet. Tu je naučio kako da motiviše radnike drugačijeg mentaliteta i kako da upravlja kompleksnim hemijskim procesima uz poštovanje strogih ekoloških normi. Njegova kasnija odluka (2023. godine) da investira 600 miliona funti u Oksford za električni MINI direktna je posledica njegovog verovanja u potencijal te fabrike, stečenog upravo u ovom periodu.

Lajpcig: Laboratorija budućnosti (2010–2015)

Ako je Oksford bio škola menadžmenta, Lajpcig je bio škola inovacije. Kao šef montaže, a kasnije i direktor fabrike, Nedeljković je bio na čelu revolucije zvane BMW i.

Revolucija materijala: U Lajpcigu su se proizvodili modeli i3 i i8, prvi masovni automobili sa šasijom od ugljeničnih vlakana (CFRP). Ovo je zahtevalo potpuno nove proizvodne procese – lepljenje umesto zavarivanja, rad sa kompozitima umesto čelika.
Održivost u praksi: Fabrika u Lajpcigu je prva imala sopstvene vetroturbine (četiri masivne turbine) koje su napajale proizvodnju modela i3. Nedeljković je ovde “u krvi” naučio šta znači dekarbonizacija industrije. Njegova kasnija strategija “Green iFACTORY” vuče korene direktno iz iskustva sa vetrenjačama u Lajpcigu.

Povratak u Matičnu luku: Fabrika u Minhenu (2015–2018)

Voditi fabriku u Minhenu je prestiž, ali i logistički košmar. Fabrika se nalazi usred grada, okružena stambenim zgradama, Olimpijskim parkom i sedištem kompanije.

Izazov: Kako povećati proizvodnju i uvesti nove modele u fabriku koja ne može da se širi ni metar u širinu?
Rešenje: Nedeljković je implementirao vertikalnu integraciju i ekstremnu efikasnost logistike. Kamioni moraju da dolaze “u minut”, jer nema mesta za skladištenje. Ovde je usavršio koncept “fleksibilnosti” – sposobnosti da se na istoj traci proizvode limuzine serije 3 sa dizel motorom, benzincem i plug-in hibridnim pogonom.

iFACTORY: Nedeljkovićeva doktrina (2019–2025)

Kada je 2019. godine ušao u Upravni odbor kao šef proizvodnje, Nedeljković nije samo “održavao sistem”. On ga je redefinisao. Njegov strateški okvir, nazvan BMW iFACTORY, predstavlja odgovor na pitanje: “Kako izgleda proizvodnja automobila u 21. veku?”.

Ova strategija počiva na tri stuba, koja Nedeljković neumorno ponavlja u svakom intervjuu: LEAN, GREEN, DIGITAL.

LEAN (Vitko): Fleksibilnost kao religija

Dok su konkurenti gradili ili planirali posebne fabrike samo za električna vozila, Nedeljković je gurao drugačiji pristup: integrisana fleksibilnost.

Filozofija: “Mi ne znamo šta će kupac hteti 2028. godine – benzin, struju ili vodonik. Zato naše fabrike moraju moći da proizvedu sve to na istoj traci.”.
Rezultat: Ova odluka se pokazala proročkom 2024. i 2025. godine, kada je potražnja za električnim vozilima (EV) usporila, a hibridi i benzinci ostali traženi. Dok neki moraju da otpuštaju radnike u svojim EV fabrikama, BMW jednostavno prilagođava miks na traci u Dingolfingu ili Minhenu. Nedeljkovićeva “tvrdoglavost” da zadrži motore sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) u proizvodnom miksu spasila je profitabilnost kompanije.

GREEN (Zeleno): Više od solarne ploče

Za Nedeljkovića, održivost nije PR, već inženjerski parametar. Njegov princip je: “Izbegni, smanji, zameni” (Avoid, reduce, substitute).

Cirkularnost: Nije dovoljno da auto bude električan; on mora biti napravljen od recikliranih materijala. Nedeljković je uveo upotrebu recikliranog aluminijuma i plastike (na primer od ribarskih mreža) u masovnu proizvodnju.
Energetska nezavisnost: Fabrike se prebacuju na lokalne izvore energije. U Debrecinu nema gasovoda – cela fabrika radi na struju iz obnovljivih izvora. U Lajpcigu se koristi vodonik.
Cilj: Smanjenje emisije CO₂po vozilu u proizvodnji za 80% do 2030. godine u odnosu na 2019.

DIGITAL (Digitalno): Revolucija sa NVIDIA-om

Ovo je oblast gde je Nedeljković napravio najveći iskorak u odnosu na prethodnike.

Omniverse partnerstvo: U saradnji sa Jensenom Huangom (CEO NVIDIA), Nedeljković je implementirao platformu Omniverse.
Šta je to? To nije običan 3D model. To je fizički identičan digitalni blizanac fabrike. Inženjeri iz Kine, Nemačke i Meksika mogu u realnom vremenu da “uđu” u digitalnu fabriku, pomere robota, simuliraju ergonomiju radnika i optimizuju protok materijala.
Primena: Fabrika u Debrecinu je prvo “izgrađena” i puštena u rad u Omniverse-u, dve godine pre fizičkog otvaranja. Ovo je omogućilo da se otklone hiljade grešaka pre nego što je izliven beton, štedeći stotine miliona evra. Nedeljkovićeva izjava: “Digitalni svet je kod kuće u iFACTORY” ³¹, postala je mantra nove generacije inženjera u BMW-u.

Krizni menadžer: Navigacija kroz oluju

Nedeljkovićev mandat šefa proizvodnje (2019-2025) poklopio se sa najturbulentnijim periodom u novijoj istoriji. Njegovo upravljanje krizama bilo je presudno za njegovu nominaciju za CEO-a.

Kriza čipova (2021-2022)

Kada je globalna nestašica poluprovodnika zaustavila trake mnogih proizvođača, BMW je prošao relativno neokrnjeno.

Potez: Nedeljković je uspostavio direktne linije komunikacije sa proizvođačima čipova (zaobilazeći Tier-1 dobavljače poput Boscha i Continentala). U prvi plan je stavljao modele sa visokom maržom (X5, X7, Serie 7) i pokazao izuzetnu fleksibilnost u reprogramiranju kontrolnih jedinica kako bi prihvatile dostupne čipove.
Izjava: “Snabdevanje poluprovodnicima je kritično,” upozoravao je 2021., ali nije paničio. Umesto toga, reorganizovao je smene i logistiku na dnevnom nivou.

Ukrajina i kablovski setovi

Početak vojnih operacija u Ukrajini 2022. godine prekinuo je snabdevanje kablovskim setovima (koji su se masovno proizvodili na zapadu te države).

Reakcija: Za samo nekoliko nedelja, Nedeljkovićev tim je uspeo da duplira alate i pokrene proizvodnju kod dobavljača u Severnoj Africi i Istočnoj Evropi, sprečavajući dugoročni zastoj fabrika u Nemačkoj. Ova demonstracija agilnosti lanca snabdevanja impresionirala je Nadzorni odbor.

Projekt veka: “Neue Klasse” i Debrecin

Kao budući CEO, Nedeljkovićev glavni zadatak biće lansiranje i skaliranje Neue Klasse (Nove klase). Ime je omaž legendarnim modelima iz 60-ih koji su spasili BMW, a simbolika je jasna: ovo je novi početak.

Šta je Neue Klasse?

To nije samo jedan model (iako počinje sa iX3 i novom Serijom 3). To je potpuno nova arhitektura (NCAR) dizajnirana isključivo za električni pogon (BEV-first), sa novim softverskim “stack-om” i novom generacijom baterija.

Tehnološki skok: Prelazak sa prizmatičnih na cilindrične baterijske ćelije (Gen6), koje obećavaju 30% veći domet, 30% brže punjenje i 50% niže troškove proizvodnje. Proizvodnja ovih motora je već počela u fabrici u Štajeru (Austrija), pod Nedeljkovićevim nadzorom.

Fabrika u Debrecinu: Nedeljkovićeva “beba”

Nova fabrika u Debrecinu (Mađarska) je fizička manifestacija Nedeljkovićeve vizije. To je prva fabrika BMW-a izgrađena od nule posle dve decenije.

Karakteristike: Potpuno bez fosilnih goriva, visoko automatizovana, dizajnirana digitalno. Nedeljković je lično postavio kamen temeljac i redovno obilazio gradilište, nazivajući je “master-planom”.
Kašnjenja: Bilo je spekulacija o odlaganju otvaranja zbog makroekonomske situacije, ali Nedeljković je ostao pri stavu da je fabrika ključna za 2025/2026. godinu. Njegova sposobnost da završi ovaj projekat na vreme biće njegov prvi veliki test kao CEO-a.

Strateški izazovi 2026-2031: Geopolitika i tehnologija

Preuzimanje BMW-a 2026. godine neće biti “medeni mesec”. Nedeljković se suočava sa svetom koji je neprijateljski nastrojen prema slobodnoj trgovini, na kojoj BMW počiva.

Kineski gambit

Kina je najveće tržište BMW-a, ali i izvor najveće pretnje. Kineski proizvođači (BYD, Xiaomi, Nio) napadaju premijum segment sa tehnološki naprednim i jeftinijim vozilima.

Nedeljkovićeva strategija: Dalja lokalizacija (“In China, for China”). Proširenje R&D centra u Šangaju. Ali, istovremeno, mora biti oprezan zbog mogućih trgovinskih ratova i tarifa između EU i Kine. Njegov zadatak je da BMW ostane poželjan statusni simbol u Kini, uprkos patriotskom trendu kupovine domaćih brendova.

Američki bastion

Fabrika u Spartanburgu (Južna Karolina) je najveća fabrika BMW-a na svetu. Nedeljković zna da je SAD ključni “hedž” (zaštita) protiv pada u Kini. Njegov plan uključuje lokalizaciju proizvodnje baterija u SAD kako bi se iskoristile subvencije (Inflation Reduction Act).

Softver kao Ahilova peta

Dok je BMW superioran u mehanici, softver ostaje izazov. Nedeljković mora da osigura da softver za Neue Klasse (koji razvija BMW interno) funkcioniše besprekorno. Njegovo insistiranje na digitalizaciji proizvodnje sugeriše da on razume važnost koda, ali ostaje da se vidi da li može da transformiše kulturu kompanije iz “mašinske” u “softversku”.

Analitički profil lidera: Inženjer sa dušom

Kakav stil liderstva možemo očekivati od Milana Nedeljkovića?

Pragmatizam ispred hajpa

U intervjuu za Automobilwoche, Nedeljković je hladnokrvno odbacio ideju o stanicama za zamenu baterija (battery swapping), tehnologiji koju guraju pojedini proizvođači. “Iz naše tačke gledišta, postavljanje infrastrukture za zamenu baterija nije svrsishodno,” rekao je. Ovo pokazuje lidera koji ne trči za trendovima ako oni nemaju logističku i ekonomsku logiku. On veruje u brzo punjenje i gustinu baterija, ne u skupe gimnastike sa zamenom hardvera.

Fokus na ljude i inspiraciju

Predsednik Nadzornog odbora ga je opisao kao nekoga ko “inspiriše ljude idejama i ujedinjuje ih iza zajedničkih vrednosti”. U tehničkom svetu, ovo je retka pohvala. Nedeljković je poznat po tome da obilazi pogone, razgovara sa radnicima i da razume njihove probleme. Njegova harizma nije “scenska” kao kod Ilona Maska, već “radna” – on stiče poštovanje znanjem.

Kontinuitet sa evolucijom

On nije revolucionar koji će srušiti sve što je Zipse gradio. On je evolutivni lider. Zadržaće strategiju tehnološke otvorenosti (i dalje će praviti hibride dok god ih tržište traži), ali će drastično ubrzati digitalizaciju i efikasnost. To je upravo ono što investitori žele – predvidljivost sa rastom.

“Naš čovek” u Minhenu: Značaj za region

Imenovanje Milana Nedeljkovića ima snažnu simboliku za Srbiju i Balkan.

Inspiracija za nove generacije

U regionu koji se bori sa “odlivom mozgova”, Nedeljković je dokaz da odlazak ne mora značiti gubitak identiteta, već priliku za globalni uspeh. Njegova biografija pokazuje da diploma sa Balkana (ili koreni sa Balkana) nije prepreka za vrhunsku karijeru u najzahtevnijim industrijama.

Potencijalna saradnja

Iako Nedeljković vodi globalnu kompaniju i ne može donositi odluke bazirane na emocijama, njegovo poznavanje regiona može biti prednost za dobavljače iz Srbije i okruženja. BMW već ima značajnu bazu dobavljača u Istočnoj Evropi, a Srbija se pozicionira kao hab za električnu mobilnost. Imati nekoga ko razume mentalitet i potencijal regiona na čelu BMW-a sigurno ne odmaže.

Čuvar vatre u eri leda

Milan Nedeljković preuzima BMW u trenutku kada se mnogi automobilski giganti bore za opstanak. Njegov zadatak je monumentalan: mora da sprovede tranziciju na električni pogon, a da pritom ne uništi profitabilnost koju donose benzinski motori. Mora da pobedi Kineze u Kini, Teslu u Americi i birokratiju u Evropi.

Ali, ako neko ima “alat” za ovaj posao, to je on. Sa doktorskom diplomom iz oblikovanja metala, iskustvom vođenja fabrika od Oksforda do Minhena, i vizijom koja spaja vetroturbine i veštačku inteligenciju, Nedeljković je prototip savremenog industrijskog lidera.

Od dečaka iz Kruševca do prvog čoveka BMW-a – njegov put je priča o radu, znanju i upornosti. Kada 2026. godine sedne u predsedničku fotelju u tornju “Četiri cilindra”, Milan Nedeljković neće samo voziti BMW. On će ga graditi, iznova.

AutoMotoShow Team

Fotografije: BMW