Studija je pokazala da 99 odsto automobila ima kancerogenu hemikaliju koja služi za gašenje vatre.
Upravljanje motornim vozilom u svakom slučaju dolazi s određenim nivoom rizika, ali u te rizike se ne ubraja disanje tokom vožnje. Bar ne bi trebalo da bude.
Ipak, prema nedavnoj studiji koju je objavilo Američko hemijsko društvo, postoji izvesna hemikalija otporna na vatru, koja se koristi u automobilskim sedištima i otkrivena je u vazduhu unutar kabinskog prostora. U slučaju udisanja, povećava rizik od dobijanja raka.
Hemikalija koja je u pitanju je tris (1-hloro-izopropil) fosfat, poznat jednostavno kao TCIPP. To je aditiv otporan na plamen, koji se obično koristi u sedištima kod gotovo svakih automobila. Studija je obuhvatila 155 učesnika, koji su vozili automobile iz 2015. godine ili novije. Da bi se utvrdile potencijalne promene izazvane temperaturnim varijacijama, 101 test je sproveden zimi a 54 u letnjem periodu.
Rezultati su bili prilično jasni. Punih 99 odsto vozila pokazalo je tragove TCIPP-a u vazduhu, što odgovara uzorcima pene u sedištima u kojoj je bio prisutan aditiv. Pri višim temperaturama, koncentracija TCIPP-a u vazduhu je bila između dva i pet puta veća. Ukratko, toplota podstiče emitovanje gasova iz sedišta, što za posledicu ima veću količinu sporne hemikalije u vazduhu.
O kojoj količini TCIPP-a zapravo govorimo? Studija je obelodanila da je reč o 0,2 do 11.600 nanograma po gramu. Jedan nanogram je milijarditi deo grama, tako da je to izuzetno mala količina. Međutim, toksikološki izveštaj iz 2023. otkrio je moguće kancerogene veze između TCIPP-a i pacova. Dakle, čak i malo izlaganje može biti problematično.
To se delimično odnosi na ono što studija nastoji da utvrdi. Efekti hemikalija koje usporavaju širenje plamena su ispitivani u različitim situacijama, ali istraživači kažu da je automobilska oblast „nedovoljno proučavan izvor“. AAA kaže da prosečan vozač (u Americi) provede sat vremena svakog dana u automobilu, a više temperature mogu povećati koncentraciju neželjene hemikalije. Studija preporučuje otvaranje prozora u slučaju da se automobil parkira na otvorenom, kako bi se snizila temperatura u kabini i poboljšao protok vazduha. Korišćenje klima uređaja i izbegavanje unutrašnje recirkulacije mogu biti od pomoći.
Na kraju, studija se zaključuje konstatacijom da je potrebna dodatna evaluacija, da bi se u potpunosti razumeo obim potencijalnog rizika u vezi s prisustvom TCIPP-a u automobilima.
