Kompanija sarađuje s Britanskom svemirskom agencijom u oblasti nuklearnih pogonskih opcija za potrebe svemirskih letova.
Novi prikaz pokazuje moguću verziju budućeg svemirskog propulzionog sistema.
Sklopovi koji koriste nuklearnu fisiju i zauzdavaju je u cepanju atoma, mogli bi da se iskoriste za napajanje astronautskih baza na Mesecu ili Marsu. Pored toga, mogli bi da budu od pomoći u skraćivanju vremena putovanja do „Crvene planete“, za šta je sada potrebno od šest do devet meseci, uz pomoć tehologije koju trenutno posedujemo.
Rolls-Royce bi mogao da bude značajan faktor tog ambicioznog plana. Čuvena britanska kompanija sada je objavila rani dizajn mikronuklearnog reaktora, nakon sporazuma sa Svemirskom agencijom Ujedinjenog Kraljevstva iz 2021., u vezi s proučavanjem budućih opcija korišćenja nuklearne energije u svemirskim istraživanjima.
„Svaka uranijumska čestica je inkapsulirana u više zaštitnih slojeva, koji vrše ulogu kontejnera, što im omogućava da se nose s ekstremnim uslovima“, „tvitovao“ je Rolls-Royce u kratkom opisu sistema.
A Rolls-Royce Micro-Reactor is designed to use an inherently safe and extremely robust fuel form. Each uranium particle is encapsulated in multiple protective layers that act as a containment system, allowing it to withstand extreme conditions.https://t.co/OOc9kBGXDx pic.twitter.com/wkXmZgzhrs
— Rolls-Royce (@RollsRoyce) January 27, 2023
Nuklearni sistemi se dugo koriste u okviru robotskih svemirskih misija. Primera radi, radioizotopni termoelektrični generatori (RTG) obezbeđuju električnu energiju za mnoge sonde, uključujući čuvene NASA-ine letelice Voyager 1 i Voyager 3, koje trenutno istražuju međuzvezdani prostor. Veliki NASA-ini roveri poput Perseverancea i Curiosityja, takođe koriste RTG, iako su manji roveri kao što su Spirit i Oportunity eksploatisali solarne panele.
Međutim, RTG nisu fisioni reaktori. Zapravo se radi o nuklearnim baterijama, koje toplotu, koja se oslobađa raspadom radioaktivnog materijala, pretvaraju u električnu energiju. Nuklearna fisija tek treba da pokrene svemirski brod sa Zemlje, iako bi se to moglo uskoro promeniti; naime, NASA i DARPA nedavno su objavile planove za izgradnju nuklearne termalne rakete do 2027.
Nuklearna fuzija, izvor energije Sunca i dugih zvezda, koja nastajanje spajanjem atoma vodonika, takođe bi jednog dana mogla biti deo energetskog portfolija čovečanstva za potrebe svemirskih letova. Ta (moguća) budućnost je međutim na dugačkom štapu, jer čovečanstvo tek treba da nauči kako da ukroti ovaj izvor energije ovde, na planeti Zemlji. Ipak, američki naučnici su nedavno najavili veliki proboj: eksperiment stvaranja nuklearne fuzije koja je proizvela više energije nego što je bilo potrebno za njeno pokretanje, o čemu smo detaljnije pisali.
Uopšteno govoreći, neki od problema vezanih za procese nuklearne fisije ili fuzije za potrebe svemirskih istraživanja, pre svega uključuju bezbednost za astronaute; zatim prenosivost, jer veća masa znači mnogo više troškove; i na kraju dugovečnost u surovom i negostoljubivom okruženju.
Priredio: Pavle Barta
