Klima koja se menja mogla bi doneti topliju, sunčaniju budućnost za Evropu, zajedno s ekstremnom vrućinom i sušom. Šta to znači za sektor električne energije dobijene iz solarnih izvora?
Evropljani svake godine vide sve više sunca, što je trend koji je doprineo da 2022. bude druga najtoplija godina na Starom kontinentu u istoriji. I dok to znači povećan rizik od suše, šumskih požara i toplotnih talasa opasnih po zdravlje, to je takođe otvorilo nove izglede za obnovljivu energiju.
„Mi se zaista krećemo neistraženom teritorijom“, rekao je pred novinarima direktor Evropske službe za klimatske promene, Karlo Buontempo, povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja o klimatskom stanju u Evropi. On je 2022. opisao kao „još jednu rekordnu godinu u pogledu koncentracije gasova staklene bašte, ekstremnih temperatura, šumskih požara i padavina, što je sve imalo primetan uticaj na ekosisteme i zajednicu na celom kontinentu“.
Studija, objavljena ovog meseca, pokazala je da je sunčevo zračenje širom Evrope na najvišem nivou uočenom u poslednjih 40 godina, što odražava stalni porast sunčanih sati i smanjenje oblačnosti tokom decenija.
Prošle godine, Stari kontinent je zabeležio 130 sunčanih sati više od proseka, što je povećanje uglavnom zabeleženo između januara i jula kada su veliki delovi Evrope bili zarobljeni pod atmosferskim sistemima visokog pritiska, koji su direktno povezani s klimatskim promenama. To je rezultiralo suvim, sunčanim vremenom i dugotrajnom sušom. Napori da se smanji zagađenje vazduha, koje može doprineti stvaranju oblaka, takođe su odigrali ulogu u smanjenju oblačnosti i rezultirali su s više sunčanih dana.
Neke evropske zemlje kao što su Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija, Švajcarska, Estonija i delovi jugoistočne Evrope, zabeležili su još veći porast, što te oblasti stavlja u rang sa sunčanim vremenom koje se obično viđa u južnoj Španiji. Nasuprot tome, u Španiji i Portugalu je 2022. godine bilo ispod proseka, delimično zbog nešto veće oblačnosti nad Pirinejskim poluostrvom.
Još jedna rekordna godina za solarnu energiju
Više sunčeve svetlosti značilo je da je potencijalna solarna fotonaponska proizvodnja energije, kako je izračunao Copernicus, takođe bila primetno veća od normalne u većem delu Evrope. To je potencijalno dobra vest za evropski sektor solarne energije, koji je doprineo 7,3% ukupne električne energije u EU prošle godine, u odnosu na 6% iz 2021., prema klimatskom trustu mozgova Ember.
„Postoji jasan trend u zapažanjima, koji se barem delimično odražava u klimatskim projekcijama“, rekao je Buontempo. „Ipak, potencijal Evrope da postane samodovoljna u smislu obnovljive energije zavisi mnogo više od instaliranog kapaciteta i njegove tendencije tokom vremena nego od klime.“
Podaci koje je izneo Copernicus izveštavali su samo o promenljivim klimatskim uslovima i nisu uzeli u obzir rast proizvodnje solarne energije širom Evrope. Ipak, decembarski izveštaj industrijske grupe SolarPower Europe pokazao je da je 27 država članica EU dodalo 41,4 gigavata nove solarne infrastrukture u mrežu 2022. godine, više nego udvostručivši ono što je instalirano samo dve godine ranije.
„Prošla godina je bila još jedna rekordna godina za solarnu energiju“, rekao je Dris Ake, rukovodilac u SolarPower Europe, dodajući da je energetska kriza takođe igrala ulogu. „Još uvek imamo dominantne zemlje kao što su Španija i Nemačka, tradicionalno jake solarne zemlje, ali smo videli pravu proliferaciju širom Evrope.“
Ake je priznao da bi povećan broj sunčanih sati podstakao solarnu industriju, ali je rekao da je brzi rast uglavnom bio posledica drugih faktora. „To je mnogo više vođeno efikasnošću tehnologije i smanjenjem troškova uopšte, kao i povećanom svešću o potencijalu solarne energije i upoznavanjem s tehnologijom“, rekao je on.
Takođe je pomoglo, dodao je Ake, što su zemlje koje tradicionalno nisu bile glavna tržišta za solarnu energiju počele da uviđaju njen potencijal, gledajući dalje od uobičajene percepcije da solarna energija ima smisla samo u sunčanim, pustinjskim regionima. On je ukazao na rastuća tržišta u Danskoj i Švedskoj, na primer, koja su prošle godine dodala 1,5 odnosno 1,1 gigavat na mrežu.
„To stavlja Švedsku i Dansku u prvih 10 zemalja kada je reč o novoinstaliranim solarnim sistemima u Evropi. I vidimo sličan trend u Velikoj Britaniji, Irskoj, Norveškoj i Finskoj.“
Električne mreže i nedostatak skladištenja
Ake je rekao da je, iako je kapacitet značajno povećan poslednjih godina, potrebna veća podrška za ažuriranje i proširenje električne mreže i skladišta širom Evrope. „Svakako napreduje. Ali mislim da nam je potrebno ubrzanje“, rekao je on, dodajući da su mnoge kompanije za solarne panele takođe počele da se granaju u tehnologiju baterija kao rezultat toga.
„Na kraju, najveći izazov koji imamo u energetskoj tranziciji je inercija“, rekao je Ake, ističući da ljudi i operateri sistema moraju da budu sigurni i otvoreni za nove tehnologije.
To uključuje i shvatanje svih sporednih prednosti proizvodnje solarne energije, posebno kada je u pitanju poljoprivreda. Ake je istakao kako se solarni paneli mogu koristiti za obezbeđivanje senke za useve i zaštitu od ekstremne toplote i smanjenje evaporacije s polja i rezervoara. Poslednjih godina, rekao je on, farmeri su počeli da shvataju ekonomske prednosti prelaska na solarnu energiju.
„Tu električnu struju farmeri mogu i da prodaju“, rekao je Ake. „Prihod koji ostvaruju od hektara zemlje se povećava, kako iz poljoprivrednih prinosa, tako i sa stanovišta električne energije.“
Priredio: Pavle Barta
