Čini se da je prošla čitava večnost otkako je čovečanstvo počelo da gleda u Mesec sa željom u očima, željom da to mesto učini sopstvenim domom, daleko od kuće, i mestom s kojeg ćemo se širiti unutar Sunčevog sistema. Sada smo bliže ostvarenju tog sna nego ikada ranije.
Program Artemis koji je trenutno u žiži zbivanja u okviru svemirske industrije, neizbežno će dovesti do stvaranja prvih kolonija na Mesecu, kako u orbiti tako i na površini Zemljinog satelita. Ovo je zapravo deklarisani cilj centara moći koji stoje iza Artemis projekta. Naravno, svi navijamo da se njihovi planovi ostvare na najbolji mogući način.
Na prvi pogled, uspostavljanje kolonija van našeg sveta može izgledati jednostavno. Samo pošaljete ljude i materijale neophodne za staništa, izgradite ih, i voila! Instant naseljeni svet.
To možda može biti tako što se tiče izgradnje infrastrukture, ali kada stanište van našeg sveta bude spremno za useljenje, prave teškoće tek počinju. Mesto treba održavati, snabdevati i popravljati, a pre svega treba da ima stalni pristup resursima kao što su hrana, voda i električna energija.
Obezbeđivanje i osiguravanje da stanište može da preživi u perspektivi je zapravo najzahtevniji deo istraživanja svemira, a u isto vreme u najvećoj meri troši resurse. Kako bi se uhvatile ukoštac s brojnim različitim izazovima koji proizilaze iz permanentnog rada infrastrukture na vanzemaljskim svetovima, NASA i sve druge strane uključene u program Artemis rade punom parom, zajedno s privatnim partnerima, kako bi došli do najboljih rešenja.
Ova priča govori o tome kako NASA planira da obezbedi da se električna energija proizvodi i prenosi na Mesec, jer bez električne energije teško da bilo šta možete da uradite.
Još uvek nismo došli do tačke kada možemo reći da je pronađeno magično rešenje za dovođenje električne energije do Meseca, ali brojni eksperti rade na pronalaženju najboljih rešenja. Nekoliko trasa istraživanja deo su nečega što NASA naziva Watts on the Moon izazovom.
Program je pokrenut još 2020. godine kao sredstvo za pronalaženje rešenja za „distribuciju energije, upravljanje i skladištenje“ ne samo za buduća ljudska staništa, već i za industrijske aktivnosti, od kojih se očekuje mnogo toga.
Zašto je neophodno sve to, mogli biste da se upitate; da li nam je za ovo potreban ceo istraživački program; zašto jednostavno ne iskoristimo energiju koju Sunce pruža za potrebe Meseca, uhvaćenu solarnim panelima, kakve vidimo u velikom broju ovde na Zemlji?
Odgovor na ovo pitanje je zapravo prilično jednostavan. Zbog načina na koji se Mesec okreće oko svoje ose i oko Zemlje, njegova površina redovno uranja u noći koje traju nedeljama. To znači da je proizvodnja solarne energije na Mesecu u najmanju ruku problematična. Čak i ako se nekako napravi da funkcioniše, ostaje problem transporta energije proizvedene na jednom mestu na drugo.
Možda i nije tako iznenađujuće što ljudi imaju raznorazne zanimljive ideje kada je u pitanju zaobilaženje ovih problema, a zabeleženo ih je čak 336, da budemo precizni. U leto 2022. NASA je suzila listu na sedam, a ovog juna još više, tako da su sada u konkurenciji preostale samo četiri ideje.
Kroz ovu priču vam pružamo uvid u svaku od njih, jer bi se moglo raditi o idejama koje će omogućiti širenje ljudske civilizacije na Mesec.
Električni mesec – Državni univerzitet Ohajo u Kolumbusu
U martu 2023. godine, na prostoru Državnog univerziteta u Ohaju, veoma dugačak kabl od šest kilometara položen je na otvoreno polje. Cilj vežbe je bio da se imitira dalekovod, odnosno kako bi on funkcionisao na površini Meseca.
NASA kaže da je tim uspeo da pošalje električnu energiju preko kabla, s energetskim opterećenjem dovoljno velikim da podrži televizijski i zvučni sistem.
Testiranje onoga što se generalno naziva projekat Electric Moon otvorilo je timu vrata da iskoristi ovaj pristup, u kombinaciji s modularnom konverzijom energije na više nivoa, kako bi se omogućio prenos energije na površinu Meseca.
Rešenje za napajanje velikog dometa visoke efikasnosti – Univerzitet Kalifornije u Santa Barbari
U Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari postoji jedan tim posvećen „proučavanju ranog univerzuma i astrofizičkim primenama usmerene energije“. Nazvan UCSB Experimental Cosmology Group, on stoji iza nečega pompezno nazvanog High-Efficiency Long-Range Power Solution. I ne, ne postoji zvaničan akronim za to.
Nije baš jasno o čemu se radi u okviru ove ideje, jer je NASA bila škrta na informacijama, izjaviviši samo da govorimo o rešenju „koje može da funkcioniše u širokom temperaturnom opsegu“. Iako ne znamo šta ova solucija zapravo predstavlja, ona otvara vrata mogućnosti generisanja i distribucije energije bez obzira na lunarne dane i noći.
Ono što znamo je da postoji problem s masom samog hardvera koji se koristi za ovo rešenje, ali tim radi na tome da je redukuje.
DC-DC pretvarač – Orbitalna rudarska korporacija
Ovo je jedina ideja unutar finalnih četiri Watts on the Moon izazova, a da nije potekla iz nekog univerziteta. Radi se o tehnološkoj kompaniji Orbital Mining Corporation sa sedištem u Koloradu. Neko će primetiti da naziv baš i nije odgovarajući, ali šta je tu je. Ovi momci predlažu sistem DC-DC pretvarača, koji može da radi u hladnim, mračnim lunarnim noćima. Govorimo o visokonaponskom komadu tehnologije koji se sastoji od litijum-jonske baterije i žičnog sistema prenosa jednosmerne struje.
Još uvek ne znamo njegove mogućnosti, jer se tim trenutno bori da „ublaži vakuumski luk, kako bi osigurao dugoročni uspeh“.
TEMPEST – Mičigen tehnološki univerzitet u Houtonu
Od sve četiri ideje koje su ušle u ovu fazu Watts on the Moon izazova, TEMPEST je možda “najluđa”.
TEMPEST je akronim, a skraćenica je od Tethered Mechanism for Persistent Energy Storage and Transmission (Vezani mehanizam za trajno skladištenje i prenos energije). Ako pažljivo pročitate svaku od reči u ovom nazivu, otkriće se jedna zanimljiva ideja: upotreba modifikovanih lunarnih rovera za transport energije na Mesec.
Koncept je malo stariji od ostala tri, jer je već bio uključen u NASA BIG Idea Challenge 2020, gde je osvojio nagradu Artemis. Tada je predložio korišćenje povezanih robota za prenos energije uskladištene u baterijama, tamo gde je ona potrebna.
Nakon što se transformisala u TEMPEST projekat, ova monumentalna ideja sada predviđa modifikovane rovere, sistem za upravljanje napajanjem i čvorište za skladištenje baterija, kao alate za isporuku energije.
Ove četiri ideje su sada u drugoj fazi trećeg nivoa izazova, što znači da će svaka grupa morati da napravi prototip svog predloga za testiranje u simuliranom lunarnom okruženju. Dva pobednička dizajna dobiće ukupno 1,5 miliona dolara i šansu da budu deo budućnosti čovečanstva.
Priredio: Pavle Barta
