Jutarnje putovanje na posao moglo bi da inhibira funkciju vašeg mozga, sugeriše nova studija.
Istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Health otkrilo je moguću vezu između udisanja izduvnih gasova dizel motora i poremećene kognitivne funkcije.
U ograničenoj, nasumičnoj studiji, istraživači su analizirali mozgove 25 odraslih osoba putem magnetne rezonance. Nakon proučavanja „funkcionalne povezanosti“ učesnika nakon kontakta, autori studije su zaključili da je izloženost izduvnim gasovima dizela „dovela do smanjenja funkcionalne povezanosti“ u poređenju s udisanjem filtriranog vazduha.
Napominjući da su analizirali samo kratkoročne efekte, autori studije sugerišu da bi takvo smanjenje konektivnosti mozga moglo biti „štetno“ za ljudsko telo.
Njihovi nalazi dolaze u isto vreme kada su istraživači sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu utvrdili da loš kvalitet vazduha može da inhibira kognitivne funkcije šahista.
Istraživači sa MIT-a otkrili su da su se igrači društvenih igara ponašali „objektivno lošije“ kada su bili izloženi vazduhu lošeg kvaliteta, praveći „podoptimalne“ izbore tokom igre.
„Utvrdili smo da kada su pojedinci izloženi višim nivoima zagađenja vazduha, prave više grešaka i prave veće greške“, rekao je u saopštenju koautor studije Huan Palasios, ekonomista u Laboratoriji za održivu urbanizaciju MIT-a.
Istraživači su analizirali 121 šahistu na tri turnira od sedam kola u Nemačkoj 2017., 2018. i 2019. godine, koji su obuhvatali više od 30.000 šahovskih poteza. Koristeći senzore za merenje nivoa različitih komponenti vazduha, istraživači su proučavali kako je promena kvaliteta vazduha uticala na performanse igrača.
Koristili su softver da analiziraju poteze napravljene tokom igara, otkrivši da kada su protivnici bili pod vremenskim ograničenjem i suočeni salošim kvalitetom vazduha, njihovo donošenje odluka je postalo još gore.
„Zanimljivo je da se te greške posebno dešavaju u fazi meča u kojoj se igrači suočavaju s vremenskim pritiskom“, rekao je Palasios. „Kada ovi igrači nemaju mogućnost da kompenzuju niže kognitivne performanse intenzivnijim razimišljanjem, tu primećujemo najveći uticaj.“
Međutim, posledice ovog fenomena sežu mnogo dalje od šahovske table. Dok je studija merila uticaj kvaliteta vazduha na igru, on ima „snažne implikacije na visokokvalifikovane kancelarijske radnike“, napisali su autori, a takvi podaci mogu pružiti relevantne informacije zvaničnicima koji donose odluke o čišćenju životne sredine.
Ako loš kvalitet vazduha utiče na šahiste koji su proveli bezbroj dana, nedelja i meseci pripremajući i usavršavajući svoje veštine, onda to može uticati na bilo koga drugog.
„Sve je više radova koji pokazuju da postoji visoka cena zagađenja vazduha i da to utiče na sve veći broj ljudi“, dodao je Palasios.
Zagađenje vazduha je povezano s brojnim travestijima, uključujući štetu po životnu sredinu, rak i poremećaje mentalnog zdravlja. I to je tako svuda. Čak i vatrometi, iako su divni za gledanje, mogu značajno smanjiti kvalitet vazduha.
Zapravo, zagađivači vazduha uzrokuju do 200.000 prevremenih smrti godišnje u SAD, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Globalno, taj broj je naglo porastao na 9 miliona, prema studiji iz 2022.
Istraživanje iz 2020. sugeriše da su Njujorčani iskusili veliki procenat prevremenih smrti zbog lošeg kvaliteta vazduha u 2018. Stručnjaci su krivili zagađenje koje je putovalo hiljadama kilometara daleko i pronašlo put do Velike jabuke.
„Nije da morate da živite pored elektrane“, rekao je Palasios. “Možete živeti miljama daleko i biti pogođeni.”
