Mada su bili u zamahu, „plug-in“ hibridi sada zaostaju po pitanju prodaje u odnosu na električne automobile, jer se povlače povlastice na njihovu kupovinu, dok se u isto vreme proizvođači više koncentrišu na čisto električne modele.
Prodaja „plug-in“ hibridnih vozila pada u Evropi, koje je do sada bila njihovo najvažnije tržište. U isto vreme, raste potražnja za čisto električnim automobilima.
Tranziciona tehnologija
Kako se potrošači udaljavaju od dizelaša nakon Volkswagenovog „dizelgejta“ i zbog sve zategnutije ekološke regulative na Starom kontinentu, neki proizvođači automobila su sve karte stavili na „plug-in“ hibride, čiji pogonski sklop obično čini kombinacija motora SUS i elektromotora, gde potonji može da pogoni vozilo bez štetne emisije nekoliko desetina kilometara.
„Plug-in“ modeli potrošačima nude način da iskuse vožnju na čisto električni pogon a da ne moraju nužno da se odluče za čisto baterijski automobil, tako da se ova tehnologija često opisuje kao „tranziciona“, most ka čisto električnoj budućnosti.
Najnoviji podaci pokazuju dve veoma različite prodajne trajektorije između „plug-in“ hibrida i čisto električnih vozila.
Pad prodaje PHEV modela u Evropi
Prodaja „plug-in“ hibrida u Francuskoj je pala za 28 odsto u junu. U Nemačkoj, još jednoj zemlji koja je snažno uporište ove tehnologije, broj registracija je umanjen za 16 odsto.
U Velikoj Britaniji, „plug-in“ hibridi su rame uz rame s čisto električnim modelima bili do 2019. Sada na svaka dva prodata EV dolazi jedan PHEV.
Ovakav trend je negde i mogao da se očekuje. Naime, tokom 2020. i 2021., proizvođači su morali da se suoče sa strožom regulativom vezanom za emisiju CO2 za nova vozila, tako da su „plug-in“ hibridi bili na neki način favorizovani.
Neki prozvođači, s druge strane, nisu imali u potpunosti spremne arhitekture za električne modele. Suočavajući se s ove dve opcije u vidu čisto električnih modela na konvencionalnim platformama ili „plug-in“ hibrida, mnogi su se odlučivali za potonje.
Kupci sve više spremni za kupovinu čisto električnih automobila
Evropska regulativa u vezi s ugljen-dioksidom neće se menjati do 2025. Kako sve veći broj proizvođača bude imao spremne namenske platforme za električna vozila, ona će sve brže penjati na prodajnim listama. Očiglednoj je da su potrošači spremni za ovaj scenario, što dokazuje činjenica da se periodi čekanja na novi elektromobil protežu u sledeću godinu.
Mnogi vlasnici „plug-in“ hibrida su zadovoljni svojim vozilima. Međutim, iz perspektive politike, imamo slona u staklarskoj radnji, jer vozači ovih vozila ne koriste vožnju na čisto električni pogon dovoljno frekventno.
Nedavno istraživanje Međunarodnog saveta u oblasti čistog transporta (ICCT), u koje je bilo uključeno 9.000 vozila, otkrilo je da je realna potrošnja „plug-in“ hibrida 2,5 do 5 puta veća u odnosu na nominalne fabričke vrednosti, dobijene kroz zvanične testne procedure.
Razlika između teorije i prakse je deo razloga zašto vlade mnogih zemalja ukidaju subvencije na kupovinu „plug-in“ hibrida.
U Velikoj Britaniji, primera radi, eliminisane su povlastice za kupovinu PHEV modela još 2018., dok je Nemačka objavila prošle nedelje da će uraditi isto ove godine.
Ključna razlika je u tome što udeo „električnih“ kilometara kod „plug-in“ hibrida u velikoj meri zavisi od toga ko ih poseduje.
Raskorak između privatnih i flotnih automobila po pitanju “električnih” kilometara
Kada je reč o vozilima koja su u privatnom vlasništvu, istraživanje ICCT-a je utvrdilo da je realan udeo u vožnji čisto na električni pogon bio između 45 i 49 odsto. To možda nije loše, ali je i dalje daleko od onoga što pretpostavljaju oficijelni testni ciklusi.
Kada je o flotnim vozilima reč, taj procenat pada na 11 do 15 odsto. Na kompanijska vozila se odnosi ogroman deo tržišnog udela u Evropi, jer oni čine više od polovine prodaje novih vozila u mnogim zemljama.
Buduće promene na planu regulative bi mogle dodatno da erodiraju pozicije „plug-in“ hibrida. Očekuje se da evropska komisija uvede nove „faktore korisnosti“ za ove modele, i to od 2027. Radi se o vrednostima koje imaju za cilj da reflektuju koliko se često vozila eksploatišu u električnom režimu, i što je ključno, koja im se kategorizacija dodeljuje po pitanju emisije ugljen-dioksida.
Vrednosti iz realnog saobraćaja kao reper
Cilj regulative je da se koriste realne vrednosti, bilo da je reč o privatnim ili kompanijskim vozilima, kada je u pitanju postavljanje vrednosti, kroz korišćenje sistema monitoringa u vozilu.
Sem ako se nešto dramatično ne desi u narednih par godina, ovo će učiniti „plug-in“ hibride manje atraktivnim alatom za proizvođače u cilju usklađivanja s ekološkom regulativom. Kompanije će jednostavno morati da preusmere investicije u skladu s novim imperativima.
Kina održava PHEV segment jakim
Relativno jaka prodaja „plug-in“ hibrida u Kini održava globalne brojke za sada na zadovoljavajućem nivou. U najmnogoljudnijoj zemlji sveta se ona udvostručila prošle godine, a kolo vodi ponuda BYD-a i Li Auta, mada ni to nije bilo dovoljno da se drži korak s potražnjom koju su zabeležila čisto električna vozila.
U Kini sve više ljudi živi u neboderima s ograničenim opcijama što se tiče punjenja baterija vozila, ali vlada radi na tome da umnoži javne punionice i pomogne ubrzanoj ekspanziji tržišta elektromobila.
Opštinske vlasti u Šangaju su takođe na putu da ukinu favorizovan tretman „plug-in“ hibrida, počev od 2023., a drugi kineski gradovi će verovatno slediti taj primer.
Ako „plug-in“ hibridi predstavljaju most, čini se da je on sve kraći.
Auto Moto Show
