„Ogoljeni i naoštreni“ sportski kupe iz Minhena isporučuje 550 ks i 650 Nm maksimalnog obrtnog momenta, a do „stotke“ može da pojuri za samo 3,7 sekundi.
BMW je oživeo jednu od, među svojim ljubiteljima (a i šire), najomiljenijih oznaka – CSL. Nakon gotovo dve decenije, dobijamo najpoželjniji među M4 kupeima, odnosno 50 godina od lansiranja legendarnog 3.0 CSL.
S početnom cenom od nekih 150.000 evra, BMW M4 CSL će biti ograničen na 1.000 primeraka. Naravno, moćniji je od bilo koje druge M3 ili M4 varijante koje su do sada stupile na scenu, s prirastom u snazi od 40 „konja“ u odnosu na dosadašnju perjanicu, M4 Competition.
Kaže se da je ovo najbrži BMW-ov serijski automobil koji je prošao krug na Nirburgringu, i to za 7 minuta, 15,677 sekundi.
Izvor snage predstavlja poznati B8 twin-turbo redni šestocilindraš, iz kojeg je izvučeno 550 ks (pri 6.250 o/min), uz maksimalni obrtni moment od 650 Nm (pri 2.750 o/min). Shodno tome ne čudi što je vreme potrebno za sprint do „stoke“ skraćeno na 3,7 sekundi, dok M4 CSL do 200 km/h ubrzava za samo 10,7 sekundi.
Kao i u slučaju standardnog M4, snagu distribuira osmostepena M Steptronic menjačka kutija, i to isključivo na zadnje točkove.
Oslobođen zadnje klupe, s nizom dugih mera u cilju smanjenja mase, novi M4 CSL je od standardnog modela lakši za oko 100 kilograma, zaustavljajući kazaljku na vagi na 1.625 kilograma, samo 40 više u odnosu na GTS „hardcore“ verziju prethodne generacije.
Oko 21 kilogram je ušteđen na osnovu modifikacija urađenih na šasiji, uključujući akviziciju u vidu lakih keramičkih kočnica i olakšanih naplataka i opruga. Hauba motora je napravljena od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima (CFRP).
Kada govorimo o unutrašnjosti, M kadice od ugljeničnih vlakana su „ošišale“ dodatna 24 kilograma, dok je uklanjanje zadnjih sedišta uštedelo dodatan 21 kilogram mase.
Sa svim brojnim modifikacijama, M4 CSL raspolaže odnosom snage i mase od oko 339 ks po toni, što je neznatno manje od Porschea 911 GT3. Ispod „lima“, M4 CSL je profitirao na brojnim izmenama, sve u cilju boljih performansi. Adaptivno ogibljenje je standardno, dok je klirens spušten za osam milimetara, radi ostvarivanja bolje aerodinamike. Napred se nalaze točkovi od 19 cola, dok su oni od 20 pozadi.
CSL takođe može da se pohvali prednjim veznim podupiračima od livenog aluminijuma, individualnim podešavanjem kinetike osovina, amortizera, pomoćnim oprugama, horizontalnim stabilizatorima i posebno podešenim zaturom točkova, a vozači će moći da skroje nivo prijanjanja CSL-a uz pomoć sistema kontrole trakcije u deset nivoa, koji će se hvatati ukoštac s različitim karakteristikama asfalta na stazama i temperaturama pneumatika.
Najočiglednije promene na planu dizajna se tiču prednjeg dela automobila, s posebno dizajniranom verzijom „bubrega“ i agresivnijim vazdušnim zavesicama i prednjim spliterom. Naravno, tu je i neizbežni zadnji spojler u cilju ostvarivanja neophodnog aerodinamičkog vertikalnog pritiska.
Trkački pedigre BMW M se takođe ogleda i u unutrašnjosti vozila. Kadice se mogu podešavati isključivo u radionici, dok je ugao leđnog naslona fiksan. Vezovi u šest tačaka su prisutni na oba sedišta, a pozadi se nalazi poseban odeljak za dve kacige.
Uprkos fokusiranosti na trkačku stazu, M4 CSL se u velikoj meri tehnološki poklapa sa standardnim modelom. Satelitska navigacija, BMW-ov inteligentni sistem asistencije, konekcija za pametni mobilni telefon, bežično punjenje i head-up displej s posebnim M opcijama, standardne su karakteristike, kao i čitav niz bezbednosnih stavki.
BMW CSL – istorija
Ova oznaka se pojavila na nekoliko modela bavarske marke u (pomalo davnoj) prošlosti. Poslednji koji je imao čast da je novi je M3 E46 iz 2003. Takođe je bio pogonjen rednim šestocilindarskim motorom, s 360 ks i 370 Nm (pri 4.900 o/min), s tim što je menjač bio često kritikovana SMG robotizovana manuelna jedinica.
Inače, CSL je skraćenica za Coupé Sport Leichtbau, a po prvi put se pojavila na E9 generaciji 3.0 CSL-a pre 50 godina. Radilo se o homologacionom modelu koji je BMW-u obezbeđivao ulazak u ETCC šampionat.
U međuvremenu, formula se nije mnogo promenila. Automobil iz 1972. je takođe prošao kroz temeljnu „dijetu“ ostvarenu olakšavanjem čelične karoserije i implementiranjem aluminijumskih vrata, poklopca prtljažnika i haube. Evropski modeli su takođe mogli da se pohvale Perspex bočnim staklima.
Pavle Barta
Foto: BMW
