Poslednjih godina, Toyota pokušava da oživi svoje sportsko nasleđe. Naravno, cilj je poboljšanje imidža, jer je u bliskoj prošlosti ova japanska marka često bivala etiketirana kao „penzionerska“.
Lansirani su atraktivni sportski modeli, poput GT86 (sada GR86), da bi iz saradnje s BMW-om proistekla nova, peta generacija Supre.
Mada su i jedan i drugi automobil sjajni, u njima ima dosta toga iz Subarua odnosno BMW-a, što „žulja“ tvrdokorne ljubitelje Toyote.
Celica se ne proizvodi već 17 godina, a „piksel“ umetnik iz HotCarsa, Timoti Edraj Emanuel, predstavio je digitalni koncept savremene Toyote Celice All-Trac Turbo.
Novajlija, kada bi eventualno stupio na scenu, takmičio bi se s odgovarajućom konkurencijom, ali bi u isto vreme bio povezan s bogatim nasleđem, odnosno originalnim modelom iz 1988. Emanuel je na sjajan način integrisao prepoznatljive karakteristike. Počev od prednjeg dela, digitalna verzija jasno evocira na četvrtu generaciju popularnog Toyotinog modela.
Naravno, tu su i novine. Farova koji „iskaču“ iz karoserije više nema, a njihovo mesto su zauzele moderne LED jedinice, pozicionirane iznad prednjeg odbojnika s velikim usisnim otvorima.
Kada je u pitanju bočni profil, „nova“ Toyota Celica All-Trac Turbo je prošla kroz značajna unapređenja. Vrata i zadnji paneli su aerodinamičnog oblika, s oštrim linearnim konturama, koje se pružaju duž čitave dužine automobila.
Moderno stilizovani bočni pragovi s karakterističnim „perajima“ u skladu su s donjom sekcijom prednjeg dela vozila. Staklene površine su vidno manje u odnosu na one kod originala i poseduju više organske forme, a površine i linije se skladno ulivaju u zadnji deo koji karakterišu savremena rešenja.
Zadnji deo ove zamišljene Toyote Celice All-Trac Turbo je gotovo u potpunosti redizajniran. Malo toga podseća na prvobitni model sem kultne „Celica“ oznake na dnu zadnjeg spojlera. Kontrastna zadnja „usna“ obuhvata neizbežni difuzor, a tu je i centralni luk koji sadrži zadnje signalne grupe.
Mada zadnji deo najmanje evocira na originalni model, ne može mu se poreći jedinstvenost, savremenost i agresivan izgled.
Naravno, ono što bi novoj Toyoti Celici bilo od primarnog značaja je odgovarajući pogonski sklop. Originalni model iz 1988. je posedovao četvorocilindarski turbomotor sa 190 ks, što danas ne predstavlja neko posebno razbacivanje vatrenom moći.
Slično GR Supri, nova Celica bi mogla da pristigne s dve opcije što se tiče motorizacije. Prvu bi činio osnovni turbo četvorocilindraš radne zapremine 2,4 litra, poznat iz Lexusa NX350 i RX350, s 279 ks, što je sasvim solidno za uvodni model.
Kada je o perjanici reč, ona bi mogla da pozajmi 3,5-litarski V6. Radi se o agregatu koji isporučuje 443 ks u i-Force Max konfiguraciji. Oba ova motora bi trebalo da zadovolje Toyotine „puritance“.
Toyota je „All-Trac“ oznaku stavila na nekoliko modela s pogonom na sve točkove. Celica je bila jedan od tih modela, uključujući i period od 1988. do 1993., koji je zahvatio četvrtu i petu generaciju. Model iz 1988., koji je svojevrsni raritet, posedovao je 2,0-litarski turbomotor sa 190 ks i pogon na sve točkove. U današnje vreme nije lako pronaći očuvan primerak, a cena ide u rasponu od 5.000 do 20.000 dolara, u zavisnosti od stanja. Budući da Toyoti Supri Mk3 ima mnogo više na tržištu polovnjaka, ona se nameće kao bolja opcija za one koji su u potrazi za nekim Toyotinim klasikom.
Izvor: HotCars
