Japanska marka priznaje da Mirai „nije bio uspešan“, ali će nastaviti da „brusi“ FCEV tehnologiju za potrebe putničkih automobila.
Toyota prebacuje fokus na razvoj tehnologije gorivnih ćelija s putničkih na komercijalna vozila.
Tehnički direktor, Hiroki Nakađima, na automobilskom šou održanom u Tokiju, potvrdio je ove informacije.
Japanski gigant je, kao što je poznato, pionir u tehnologiji vozila koja koriste vodonične gorivne ćelije u svrhu pogona. Najpoznatiji model je Mirai, ali nažalost, nije došlo do njegovog masovnijeg usvajanja, delimično iz razloga složenosti uspostavljana infrastrukture punjenja vodonikom.
„Pokušali smo s Miraijem, ali bezuspešno“, rekao je Nakađima. „Vodonične stanice su malobrojne i teške su za instalaciju, tako da je Mirai plasiran u manjem obimu.“
S druge strane, komercijalna vozila se smatraju prikladnijim za vodonični pogon, ne samo zbog nepraktičnosti baterija u njihovom slučaju (zbog gabarita i težine), već i mogućnosti da se lakše uspostavi kontrolisanija mreža punjenja.
„Za kamione srednje veličine lako je isporučiti mrežu punionica, jer se uglavnom radi o rutama od tačke A do tačke B“, kaže Nakađima. „Ogroman broj kamiona koji operišu na taj način može da profitira na stabilnijoj mreži. Komercijalna vozila predstavljaju najvažniju oblast kada je reč o nastavljanju razvoja vodonične tehnologije.“
Ipak, Nakađima je takođe rekao da Toyota „ne želi da odustane od vodoničnih putničkih automobila“, te da pokušava da pronađe načine da smanji dimenzije izvesnih komponenti, kao što su svežnjevi gorivnih ćelija i rezervoari, da bi ih učinila primenjivijim za različite tipove automobila i proširila njihovo prisustvo. „Nameravamo da smanjimo gabarite vodonične tehnologije u putničkim automobilima.“
Za novu generaciju gorivnih ćelija koja je u razvoju, Toyota kaže da će prepoloviti troškove u poređenju s aktuelnom, dok će poboljšanje na planu trajnosti doneti vek dvostruko do dva i po puta duži vek u odnosu na dizel motore. Pored toga, efikasnost će biti poboljšana za 20 odsto, što je nešto što je izuzetno značajno u snižavanju troškova goriva za komercijalna vozila.
Ove nove ćelije su upravo kreirane s komercijalnim vozilima na umu, ali se takođe jedinice dvostruko manjih dimenzija razvijaju u svrhu održavanja ove tehnologije otovrenom ka putničkim automobilima. Toyota takođe istražuje primene van automobilske za ove manje ćelije, uključujući građevinsku i medicinsku industriju.
Japanska firma takođe pravi otklon od cilindričnih vodoničnih rezervoara, razvivši ravne i jedinice u obliku „sedla“, koje omogućavaju pružanje pogonskog vratila preko njih. Pored toga, rezervoar u vidu „sedla“ je napravljen tako da može da se instalira u prostor gde u slučaju električnog automobila počivaju baterije.
Nakađima je takođe obezbedio više detalja u vezi s Toyotinim razvojem baterija, što će rezultirati lansiranjem tehnologije baterija u čvrstom stanju 2027. ili 2028.
Ova buduća tehnologija se već izvesno vreme smatra revolucionarnom, jer će promeniti pravila igre u segmentu baterijski pogonjenih vozila, budući da postoji potencijal da se značajno poveća energetska gustina baterija i na taj način redukuje njihova veličina i težina i smanje troškovi.
Nakađima takođe kaže će baterije u čvrstom stanju iz prvog talasa, koje Toyota razvija u saradnji s naftnim gigantom Idemitsu, biti veoma skupe, a njihova upotreba u automobilima će inicijalno biti ograničena na visokoperformantne modele ili one koji će posedovati visokoperformantne sisteme punjenja.
U međuvremenu, Toyota će uvesti novu tehnologiju litijum-jonskih baterija u sledeću generaciju električnih automobila, konstruisanih na novoj modularnoj arhitekturi, počev od 2026.
Nakađima kaže da je sve kreirano na etosu koji podrazumeva smanjivanje gabarita komponenti kao što su e-osovine, HVAC sistem i paketi baterija (koji su stanjeni na 100 milimetara), u što većoj meri, što omogućava njihovo instaliranje u širi spektar automobila, uključujući Lexusove limuzine i Toyotine „sportiste“.
Jedan takav koncept sportskog automobila koji koristi novu arhitekturu je Toyota FR-Se, predstavljen u Tokiju. „U što je moguće većoj meri, mi želimo da kreiramo imidž zabave u vožnji“, rekao je Nakađima.
Toyotin sistem imitiranja manuelne transmisije biće standardna ponuda kada je reč o „zabavnim“ elektromobilima. On je dodao da u njihovom slučaju nije isključivo cilj da imaju visok obrtni moment i obilje snage, već da obezbede dotični imidž zabave u vožnji.
Softverski potencijal nove arhitekture bi takođe mogao da omogući korisnicima da preuzmu različite performantne pakete za svoje automobile. U primere se ubrajajaju performanse Lexusa LFA i osećaj na volanu Toyote GR86.
