Nakon 58 godina, Ferrari trijumfovao u Le Manu

Ferrari je ostvario svoju prvu pobedu na trci 24 časa Le Mana u poslednjih 58 godina.

Na najviše postolje na podijumu nakon trke koja je obeležila 100-godišnji jubilej, popeli su se Alesandro Pjer Gvidi, Džejms Kalado i Antonio Đovinaci, ispred Toyotine posade.

Italijanski tim se u elitnu seriju na Circuit de la Sarthe vratio s novim 449P Le Mans Hypercar automobilom, a #51 je došao do trijumfa nakon što su Masten Gregori i Johen Rint ostvarili pobedu davne 1965.

Pjer Gvidi je bio vozač koji je prvi prošao kariranu zastavicu, 1 minut 21 sekundu ispred #8 Toyote GR010 HYBRID Sebastjena Buemija, Brendona Hartlija i Rjoa Hirakave.

Treće mesto je pripalo posadi #2 Cadillaca V-Series.R, Aleksu Linu, Erlu Bamberu i Ričardu Vestbruku, koji su zaostali krug iza pobedničkog Ferrarija.

U iscrpljujućoj trci, borba za pobedu se svela na direktan duel između #51 Ferrarija i #8 Toyote.

Nakon izletanja Pjera Gvidija u prvoj Mulsanne šikani tokom večernjih časova, #51 Ferrari se ipak vratio na vodeću poziciju s prednošću od gotovo čitavog minuta u odnosu na Toyotu, ali je ta razlika bila praktično izbrisana kada je Pjer Gvidi morao da resetuje električni sistem u pit stopu u 19. satu trke.

To je Toyotu vratilo u igru, tako da su lidere u tim momentima delile samo sekunde. Međutim, Ferrari je ponovo ostvario značajniju prednost i praktično obezbedio pobedu nakon što je Hirakava, vodeći u tim trenucima, udario u vevericu koja se našla na stazi i izleteo, zbog čega je u pretposlednjem satu oštetio bolid.

Japanac je izgubio kontrolu prilikom kočenja u Arnageu, udarivši u barijere. Ipak, uspeo je da oštećeni automobil doveze do garaže ne izgubivši krug.

Međutim, to nije bio kraj uzbuđenjima, jer je #51 u završnoj fazi trke ponovo morao da se resetuje, 23 minuta pre kraja. Na sreću italijanskog tima, prednost u odnosu na Toyotu je bila tolika da se njihov trkač vratio na stazu i dalje uživajući u lagodnoj prednosti.

Trećeplasirani #2 Cadillac je takođe u najvećoj meri imao čistu trku, sem okretanja Vestbruka u noćnim satima. Sestrinski #3 Chip Ganassi Racing je na nešto teži način stigao do četvrte pozicije.

Sebastjena Burdea je otpozadi udario GTE AM u Dunlop šikani tokom rane „spore zone“, poslaviši ga u garažu na popravku. Sličan incident  u koji je takođe bio uključen Burde, desio se s jednim od WRT trkača u Tertre Rougeu.

Na kraju, Burde i njegove timske kolege Renger van der Zande i Skot Dikson, zaostali su tri kruga u odnosu na pobednika, dok se iza njih našao još jedan Ferrari, #50 Niklasa Nilsena, Antonia Fuoka i Migela Moline.

Osvajači pol pozicije su ispali iz vodeće garniture nakon izletanja Nilsena u Porsche Curves tokom jednog od dva jaka pljuska u večernjim časovima, a zatim su tokom noći izgubili više krugova zbog curenja tečnosti u sistemu za rekuperaciju energije.

Dva preostala proizvođača u Hypercar klasi, Peugeot i Porsche, imali su trku za zaborav.

Doduše, Peugeot je oba nekonvencionalna 9X9 imao u borbi za vodeće pozicije na samom početku, ali je okretanje Žan-Erika Vernjea u njegovom #93 u Mulsanne krivini koštalo tim dva kruga, dok je Gustavo Menezes doživeo sudar sa sestrinskom #94 mašinom u prvoj Mulsanne šikani u početnim satima trke.

Oba Peugeota su morala u garažu zbog problema s hidraulikom, s tim što je bolji, #93, koji je Vernje delio s Polom di Restom i Mikelom Jensenom, završio kao osmi.

Porsche je imao još lošije izdanje sa svojim triom 963 LMDh-a, koji su ušli u Penske. Svi automobili su doživeli višestruka kašnjenja.

Porsche #75 je ujedno bio prvi automobil iz Hypercar kategorije koji je odustao (zbog problema s pritiskom goriva), pre nego što je u Porsche Curvesu Kevin Estr izbacio najbolje plasirani automobil (#6) ovog proizvođača van konkurencije, pre nego što je izgubio još više vremena zbog zamene hibridne baterije.

Porscheov #5 je bio na putu da dođe do solidnog petog mesta, ali je imao kašnjenja zbog „gumi defekta“ i curenja na rashladnom sistemu, da bi na kraju imao problema i s pogonskim vratilom u finalnim satima trke, što ga je bacilo na devetu poziciju.

Drama u završnoj fazi je otvorila put za privatni Glickenhaus, koji je došao do šestog mesta u Hypercar kategoriji, kojom su dominirali fabrički timovi. Automobil #708 su vozili Oliver Pla, Roman Dima i Rajan Brisko, koji je završio ispred sestrinskog #709.

Ferrari #51 je kompletirao samo 342 kruga, što je najmanji broj krugova jednog pobedničkog automobila još od trijumfa Audija 2001.

LMP2: Inter Europolova pobeda uprkos ulozi autsajdera

U LMP2 klasi je pobedio poljski Inter Europol Competition tim, #34 ORECA automobilom koji su delili Jakub Šmijehovski, Albert Kosta i Fabio Šerer, koji je tokom trke zadobio lom stopala.

Švajcarac je zadobio povredu kada je preko njegovog levog stopala prešao Corvette GTE Am tokom runde odlazaka u boks. Međutim, to nije sprečilo Inter Europol tim da dođe do prve WEC pobede na najvećoj pozornici.

Vozači ove ekipe su bili vodeći u finalnih osam sati trke, preživevši brojne istrage zbog navodnih prekršaja u boksu. Pobedili su #41 automobil Team WRT-a, Luja Deletraza, Roberta Kubice i Ruja Andradea, s razlikom od 21 sekunde.

Finalno mesto na podijumu je zauzeo Duqueine s Nilom Janijem, Reneom Binderom i Nikom Pinom, uz asistenciju nevolja koje su zadesile drugi WRT ORECA, koji je uveden u boks zbog sumnji u vezi s problemima na ogibljenju, 11 minuta pre kraja.

Vodeći Alpine, #36 Šarla Milezija, Matjea Vaksivijea i Žilijena Kanala, promovisan je na četvrto mesto, dok je #31 Robina Frejnsa, Šona Gelajla i Ferdinanda Habsburga stigao do petog mesta nakon finalne drame.

United Autosports je imao košmarnu trku, jer su obe ORECA-e bile uključene u incidente. Bolja je bila ona #23 na osmom mestu, nakon noćnog udesa Toma Blomkvista, zbog kojeg je završio na medicinskom pregledu.

GTE: Corvette pružio oproštajnu pobedu CR.8

Corvette Racing je osigurao finalnu pobedu za GTE mašinu na Le Manu, pre nego što ova klasa ustupi mesto GT3 automobilima u 2024.

Ovo je rasplet koji je na početku trke izgledao malo verovatan, jer je usamljeni C8.R otišao u garažu na 10 minuta da bi mu se zamenio prednji odbojnik, zbog čega je izgubio dva kruga, a zatim i propustio da povrati krug nakon rane procedure vozila bezbednosti i ranog puštanja nekih automobila iz boksa.

Međutim, besprekorna vožnja koja je usledila, u kombinaciji s neumoljivim tempom Nikija Ketsburga, Nika Varonea i Bena Kitinga, obezbedila je nadoknadu izgubljenog, tako da se mašina #33 konačno vratila na vodeću poziciju do 16. sata trke.

Do 21. časa, Corvette je učvrstio vođstvo ispred ženske posade Iron Dames Porsche 911 RSR-19, koju su činile Rahel Frej, Mišel Geting i Sara Bouvi.

Frej je izgubila poziciju od ORT by TF Sport Aston Martin Vantagea, koji je izgubio dosta vremena tokom noći zbog pucanja gume i kazne „prođi-kroz“, koju je dobio Ahmed Al Harti zbog preticanja iza vozila bezbednosti.

U finalnom okršaju, #33 TF Sport Al hartija, Majkla Dinana i Čarlija Istvuda, završio je dva minuta iza Corvettea, s tim što su Majkl Vejnrajt, Ben Barker i Rikardo Pera iz GR Racing Porschea bili bolji od automobila Iron Damesa u borbi za finalno mesto na podijumu.

Dramu u završnoj fazi je doživeo AO Racing u „Rexy“ bojama – Project 1 Porsche, koji je bio u konkurenciji za podijum, ali je morao u garažu zbog problema sa zadnjim desnim delom vozila.

Garage 56 Chevrolet Camaro ZL1 NASCAR Cup automobil Džimija Džonsona, Džensona Batona i Majka Rokenfelera, klasifikovan je kao 38. nakon serije kašnjenja u finalnoj fazi trke, prvenstveno zahvaljujući problemima s menjačem.

Ukupno je 39 od 62 automobila ušlo u konačan plasman, što je najmanji broj od 2015.

Pavle Barta

Foto: 24h-lemans.com