Ne radi se o pukom poslovnom slučaju. Automobil s manuelnim menjačem nije tako jednostavan kao što se to čini.
Doduše tradicionalna transmisija je jednostavan uređaj. Poslednjih gotovo stotinak godina se u konceptualnom smislu nije mnogo toga promenilo. Na kraju krajeva, ručni menjač je jedna od retkih komponenti na modernom automobilu koja nema sopstveni ECU.
Sama transmisija ovog tipa možda jeste bazična, ali je s druge strane kreiranje automobila koji je koristi veoma je složeno. Ekspertiza na planu inženjeringa je prosto neophodna.
Uzmimo primera radi zvuk tokom vožnje, koji utiče na izbor stepena prenosa. Hipotetički, ako automobil mora biti ispod određenog praga buke pri 50 km/h, možete jednostavno programirati vozilo da koristi viši stepen prenosa. U slučaju manuelne transmisije, to je nemoguće.
„ECU je vozačko sedište“, kaže Mihael Rosler, šef proizvodne linije Porschea 911.
Dakle, morate da odaberete prenosne odnose koji drže motor pri nižim obrtajima pri izvesnoj brzini, da biste bili u skladu s regulativom vezanom za buku.
Buka koju stvaraju vozila predstavlja problem, baš kao i emisija štetnih čestica. U SAE dokumentu koji su prošle godine objavili istraživači s francuskog Univerziteta u Nantu i Renaulta, navodi se da kod automobila s manuelnim menjačem ponašanje vozača ima ogroman uticaj na emisiju iz izduvnog sistema.
„Rezultati ukazuju na važnost minimizovanja trajanja promene stepena prenosa, kako bi se smanjile i potrošnja goriva i emisija izduvnih gasova“, navodi se u studiji. Očigledno je to vrlo lako uraditi s automatskim jedinicama, ali s ručnim imamo tu „dosadnu“ ljudsku varijablu.
Rosler kaže da je potrebno mnogo rada s aspekta razvoja pogonskog sklopa, što osigurava da motor ima odgovarajuću kontrolu za rešavanje ovih problema. Porsche mora da postigne sve strože ciljeve u pogledu emisije štetnih gasova, istovremeno pružajući najbolje vozne karakteristike za svoje kupce. Mnogi moderni automobili s manuelnim menjačima imaju takozvane „viseće obrtaje“, kada motor održava brzinu, čak i nakon što vozač pritisne papučicu kvačila. Ovo nesagorelo gorivo bi ušlo u komoru za sagorevanje, obogaćujući mešavinu vazduha i goriva, povećavajući u isto vreme emisiju. Držanje gasa otvorenim sagoreva gorivo smanjujući emisiju. Teško je napraviti moderan automobil s manuelnim menjačem koji to ne radi a istovremeno ispunjava zahteve vezane za emisiju izduvnih gasova. Rosler kaže da je potrebno mnogo razvojnog rada na kalibraciji da bi se to postiglo.
Osnovni dizajn hardvera manuelnog menjača se možda nije toliko promenio tokom godina, ali to osporava ogroman, detaljan rad koji je primenjen u dizajniranje ovog tipa transmisije. „U okviru svih aplikacija, ono što dobijamo od kupaca je knjiga dizajna“, kaže Raul Rajas, direktor inženjeringa snabdevačke firme Tremec. „Ova knjiga o dizajnu je veoma obimna, ponekad ima 200 stranica zahteva.“
Rajas kaže da proizvođači automobila žele performanse, kvalitet promene stepena prenosa, brzinu, dobru isporuku obrtnog momenta, pouzdanost, izdržljivost i efikasnost. Efikasnost u menjaču se odnosi na to koliko se snage gubi između motora i pogonske osovine. Kreiranje pouzdanog, izdržljivog i efikasnog menjača, koji je prijatan za korišćenje zahteva ogromna ulaganja. Zbog toga je Tremecov TR6060 već godinama na tržištu, a i sam je derivat dugogodišnjeg T56. Mnogo posla je uloženo na brušenje detalja.
„Dizajnirali smo zupčanike s veoma malom inercijom“, kaže Rajas. „Ovo pomaže u poboljšanju efikasnosti i takođe pomaže u boljem kvalitetu menjanja, jer postoji manja masa koja treba da se sinhronizuje pri višim i nižim brzinama.“
Što se tiče efikasnosti, Rajas kaže da iako većina proizvođača automobila zahteva između 90 i 95 odsto, on je na testiranjima video čak i 97 odsto.
„Imamo najnoviji softver, simulacione alate za dizajniranje menjača“, dodao je on. „Možemo da procenimo virtuelne prototipove ispred hardvera koji će dokazati da je naš dizajn dobar. Jedna od stvari koje smo videli je da je naša korelacija između virtuelnih prototipova i stvarnih prototipova veoma bliska.“
Ta faza dizajna je važna i igra važnu ulogu u tome kako napraviti poslovni slučaj za ono što na kraju predstavlja malu količinu menjača u velikoj šemi stvari. Razvoj i pokretanje tog softvera je skupo ali može uštedeti mnogo troškova.
U svojim nastojima da dodatno uštedi, Porsche je zapravo uporedno razvio sedmostepeni menjač za 911-icu, zajedno s prvom generacijom PDK s dvostrukom spojnicom.
„Razvili smo prvu generaciju PDK kao manuelnu transmisiju“, kaže Rosler. „Dakle, hardver je prilično isti izuzev hidraulike.“
Ovo je predstavljalo nešto što Rosler opisuje kao „veliku, veliku“ Porscheovu investiciju pre mnogo godina. Naime, PDK je debitovao u restilizovanoj 997 generaciji Porschea 911 2008., dok je 991 generacija 911-ice od početka opremljena PDK-om pristigla 2011., ali se ovoga puta isplatila.
On s ponosom kaže da se trenutno oko 50 odsto prodaje Carrere GTS sa zadnjim pogonom odnosi na manuelnu transmisiju.
Generalno, udeo Porschea s ručnim menjačima je u Americi je velik, mnogo veći nego na drugim tržištima. S obzirom na to da su SAD najveće Porscheovo tržište sportskih automobila, to podrazumeva značajnu količinu vozila. Ipak, postavlja se pitanje da li prodaja preko „velike bare“ i drugde, opravdava oslanjanje na ručne menjače u dugoročnom smislu.
Volkswagen je odbacio manuelni menjač u Golfu s nedavno obnovljenom verzijom Mk 8. Dok je primena izuzetno strogih EU standarda vezanih za emisiju izduvnih gasova i buku (Euro 7) odložena za 2027., VW je razvio Mk 8.5, da bi ranije ispunio dotične zahteve. Zbog izvesne kombinacije troškova, emisije štetnih gasova i niske prodaje, kompanija je odlučila da napusti manuelni menjač, uprkos činjenici da se veliki broj broj GTI i R modela u Americi prodaje s ručnim jedinicama.
Iz BMW-a su čak poručili ljubiteljima manuelnih menjača da nabave željene M modele dok još imaju mogućnosti, jer će biti povučeni iz ponude u bliskoj budućnosti.
Ovo ne mora da se odnosi i na Porsche. Međutim, mnogi identični faktori su ovde u igri, a relativno jaka prodaja ne mora nužno da opravdava prisustvo manuelnih jedinica u ponudi.
Rosler se nada da će se tri papučice i ručica ipak zadržati. Toliko je njegovog posla ovih dana uključeno u softver, da povratak čistoj mehanici predstavlja pravo zadovoljstvo.
„Ove mehaničke stvari su za mene kao klasični satovi, a vidimo da za njih postoje kupci. Oni vole mehaničke stvari“, kaže on. „Nadam se da ćemo ih moći malo zadržati u budućnosti.“
