Ukoliko krenemo na putovanje oko sveta, uočićemo jednu interesantnu stvar, a to je da u različitim zemljama dominiraju vozila specifična upravo za ta tržišta.
Naravno, nameće se pitanje zašto je to tako.
U poslednjih 20 godina, zahvaljujući globalizaciji, svedoci smo intenzivnije ekonomske povezanosti. Ovaj trend je rezultirao trgovinskim sporazumima i pojačanom stopom migracije, što je zauzvrat ohrabrilo bližu integraciju ekonomija brojnih zemalja. Automobilska industrija je jedan od najvećih dobitnika u okviru ovog trenda.
Ipak, uprkos benefitima, pojavljuju se novi izazovi koji neutrališu dosadašnji napredak. Kako Kina postaje istinski konkurent zapadnoj dominaciji, krećemo se ka neizbežnoj konfrontaciji ova dva bloka. Među tekovinama globalizacije, trgovina je verovatno najizloženija novoj realnosti, a to već vrši uticaj na nove automobile koje možemo da vidimo na putevima.
Jedan svet, jedan proizvod?
Takođe, svedoci smo sve većeg broja automobila za specifična tržišta, što je u suprotnosti s globalnim standardima. Pred devedesetih godina, različiti regioni i različita tržišta, počeli su da bivaju sve nezavisniji u smislu proizvoda i snabdevačkih lanaca. I zaista, potonji sistem je bio još jedan razlog za favorizovanje lokalizacije: lokalni izvori u cilju lokalno proizvođenih automobila.
Toyota, najveći svetski proizvođač automobila po pitanju prodaje, dobar je primer plasiranja globalnih vozila. Corolla i RAV4 su praktično identični u svim regionima, čak i kada su proizvedeni na različitim lokacijama. Oni su najbolji primer uspešnih globalnih automobila. Međutim, takođe možemo da vidimo nove lokalizovane proizvode, koji nisu dostupni svuda.
Primera radi, pored Yaris modela dostupnih u Evropi i Aziji, Toyota je predstavila novi Yaris Cross za tržišta u razvoju, mnogo veći od onog na Starom kontinentu. Japanska marka je takođe rebrendirala odabrane Suzukijeve model za ponude u Indiji, Africi i Bliskom Istoku.
Citroenov C-Cubed plan je još jedan primer rastuće lokalizacije. Radi se o strategiji koja uključuje razvoj, proizvodnju i prodaju automobila dizajniranih za tržišta u razvoju, preciznije za Indiju i Južnu Ameriku. Rezultat toga je uvođenje različitih Citroena C3, a u skorije vreme i Citroena C3 Aircross. Ovi automobili koriste različite platforme u poređenju s evropskim pandanima i jeftiniji su za proizvodnju.
Hyundai takođe radi na lokalizaciji. Mali krosover Exter, varijacija na temu Hyundai Caspera, uskoro će biti lansiran u Indiji. Brazil ima sopstvenu i20 s HB20. U oba slučaja, lokalizacija je odgovor na promene u platežnoj sposobnosti potrošača. Ovo je više-manje slučaj s Fiat Pandom za Evropu i Mobijem za Južnu Ameriku.
Južnoamerički slučaj
Zbog jaza u prihodima, propisima ili jednostavne razlike u ukusu od tržišta do tržišta, postoje brojni drugi slučajevi lokalizacije. Najpoznatiji predstavlja Toyota Tacoma za Severnu Ameriku i njen Hilux pandan za ostatak sveta.
Nissan i dalje prodaje četvrtu generaciju Micre u Latinskoj Americi, gde ovaj model nosi naziv March, dok je nova generacija dostupna u Evropi. Isti je slučaj s Renault Capturom; prva generacija se još uvek bori u latinoameričkom B-SUV segmentu, dok je novajlija u ponudi na Starom kontinentu. Suzuki kupcima nudi dva različita Alta, u zavisnosti od toga da li se nalazite u Indiji ili Japanu. Volkswagen Tiguan, prisutan u Evropi i Kini, zamenjen je jeftinijim Taosom na većini južnoameričkih tržišta.
Autor: Felipe Munjos (JATO Dynamics)
Priredio: Pavle Barta
